IZVEŠTAJ SA FESTA – NEŽNO I SUROVO

Filed under: afirmator,broj 11 - februar 2013,filmska kritika |

Jeugdfilm-Kauwboy-in-de-prijzen-bij-Berlinale

 

Kauwboy (Holandija, 2012) Boudewijna Koolea je film kakav dugo vremena nismo videli. Jednostavna, emotivna priča o prijateljstvu dečaka i ptice, u ovom slučaju vrane. Smeštena u pomalo izolovani, rualni deo Holandije, ova letnja storija, u dugim kadrovima, prilično alergična na „ekonomisanje“ s vremenom prebacuje nas u drugu vremensku zonu – onu u kojoj smo živeli kad smo bili deca. Sećate se – kad su minuti delovali kao sati i kad nismo svakih pet sekundi kuckali mobilni telefon jer smo bili previše zauzeti jurcanjem po dvorištu. E, u tom svetu se nalazi Jojo, avanturistični dečko, pomalo mangupi agresivac ali sa srcem na pravom mestu. Usamljen, bez očeve podrške (radi u obezbeđenju, često noćne smene) Jojo stvara svoj svet koji procveta kad nađe mladunče vrane. Odgajajući nekoga ko se, kao i on, ne snalazi najbolje u ovom svetu i ne može da „poleti“, Jojo i sam sazreva. Naravno, ova priča nam je već poznata iz filma Kena Louča „Kes“ (1969) ali je pristup reditelja bitno drugačiji jer u priču uključuje i devojčicu prema kojoj Jojo razvija simpatije i Jojovu majku i njenu muziku (kantri) , dakle, nije baš toliko usamljen kao Loučov junak. Film koji je sinoć rasplakao dobar deo poslovično rezervisane, skeptične i, shodno tome, ironične beogradske publike u Domu omladine.

images

Nasilje 2 (Japan, 2012) Sto mu Zatoičija, Takeši Kitano ponovo jaše. Storija o komplikovanim ratovima  jakuza mafije se nastavlja. Povratak starog jakuze Otoma koji odlučuje da sredi račune sa Sano klanom. Tu su i izvesni Hanabišiji, suparnici. Dodajmo tome i korumpirane policajce koji pletu mreže u nastojanju da tako okrenu klanove jedne protiv drugih i dovedu ih do potpunog samouništenja. Storija puna klanjanja, zaklinjanja na bratstvo, crnih „Toyota“ , ispijanja hektolitara čaja i sakea i crnih mafijaških odela a la „Petparačke priče“. Kad smo kod toga, mislim da bi Tarantino dao dva prsta za neke sumanute scene iz ovog filma (u kojem se, je li, seku prsti na dobrovoljnoj bazi a u ime časti te ako neke to pdseti na srpske radnike – svaka slučajnost je namerna) a pritom naročito mislim na burgijanje (bukvalno) nečije glave i partiju bejzbola u kojoj ste vezani za stolicu a aparat ispaljuje bejzbol lopte u vašu glavu. Ni seckanje prsta nije loše. Dakle, ljudi koji mogu da podnesu komplikovan zaplet, japanski stil glume i, nažalost, ne baš posebno dinamične scene pucnjave i šibačine (uz par časnih izuzetaka)  neka blagoizvole pogledati ovaj, u celini, krvavo zabavan film.

 

Aleksandar Novaković

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.