IZMEĐU DISKURSA I STVARNOSTI: KRATAK OGLED O BALKANU

Filed under: broj 02 - maj 2012,istorija |

Kako definisati Balkan?

Da li je njegovo mesto na periferiji Evrope ili na njenim počecima?

Da li je Balkan nešto više od percepcije Balkana koju imaju ’’civilzacije’’ izvan Balkana (posebno one čiji je uticaj na Balkanu u poslednja dva veka bio najveći – velike zemlje Zapadne Evrope i Rusija); ili više od svojevrsne ’’autopercepcije’’ balkanskih naroda o istorijskoj ulozi njihovog zajedničkog prostora, koja je često krajnje svedena i uprošćena, i ’’varira’’ od preteranog isticanja do neopravdanog marginalizovanja (pa čak i omalovažavanja) balkanskog kulturnog prostora u širim, evropskim okvirima.

Odgovor je uvek zavisio od pozicija ’’posmatrača’’ – zahteva vremena i interesa onoga ko definiše pozicije Balkana u evropskom vidokrugu – sa “pozornica“ Londona, Pariza, Rima, Petrograda (Moskve), ili pak Beograda, Sofije, Atine… Balkan je delovao drugačiji, bliži ili dalji, prostor trvenja i nepoverenja, za Evropu manira i pravila bio je to prostor ponekad nerazumnog varvarizma, ali i prostor orijentalne mističnosti i privlačnosti. To potvrđuju mnogi putopisi evropskih putnika po Balkanu od XV do XX veka. Hladan i surov, muževan i despotski, Balkan je, zapravo, bio odmeravan aršinima drugih, ’’naprednijih civilizacija’’ ili s drugog kraja iste civilizacije koju je zadužio genijalnim antičkim iskustvom ali i plašio istočnjačkom surovošću i teškom, za mnoge nepojmljivom, svakodnevicom i rutinom življenja. S druge strane, njegov “neodoljivi“ geografski položaj, prostiranje između Dunava i toplih mora, na kapiji Male Azije, naslonjen na moreuze za koje su velike sile (Britanija, Francuska, Rusija, kasnije Sovjetski Savez i NATO pakt) vezivale svoje ’’životne’’ interese, činili su ga neizostavnim delom ikonografije svih vojnih karata i planova velikih i malih stratega, diplomata, državnika i vojskovođa. Buntovan i često nedorastao izazovima istorije, Balkan je kaskao za svojim velikim civilizacijskim uzorima sa Zapada, ili onim despotskim uzorima sa Istoka, glumeći manire, imitirajući modu, kopirajući političke i društvene modele, bojeći se onog iskonskog u sebi, pravdajući svoje neuspehe zlosrećnom geografijom i maćehinskim odnosom istorije.

BALKAN KAO IMAGINARNI PROSTOR

Pravo je pitanje, zapravo, da li Balkan postoji izvan diskursa o Balkanu? Da li je Balkan samo imaginarni prostor, politička ravan, geografija bez jasnih prirodnih granica i istorija bez jasnih civilizacijskih markera, “bauk“ za zastrašivanje tzv. civilizovanog sveta, “prostor“ diskursa, objedinjen jedino u kabinetskim, akademskim i javnim političkim diskusijama daleko od Balkana, preuziman nekritički od strane političkih elita malih, nesigurnih i međusobno zavađenih balkanskih država, u kojima se Balkan kao “zajednička kuća“ prihvatao ili odbaciovao u zavisnosti od političkih i istorijskih okolnosti i stremljenja pojedinih političkih i intelektualnih elita? Na ova pitanja su u nauci ponuđeni brojni odgovori, koji nisu ništa jasniji od samih pitanja kojima se bave. Opet sve zavisi od ugla (pozicije) posmatranja i istorijskog momenta u kome se određuje šta je to ustvari Balkan, a šta on nije. Brojne nerealizovane ideje i planovi o ujedinjenju i zajedničkoj egzistenciji balkanskih naroda tokom 19. i 20. veka, potekle od njih samih ili od drugih zainteresovanih strana, pokazuju da je uvek postojao taj potencijal zajedništva, seme zajedničkog identiteta, koje nikada nije uspelo da proklija, često zbog nepostojanja spoljašnjih uslova ali i “siromašnog tla“, u kome svaka ideja istrune u začetku. Iza velikih ideja o balkanskom zajedništvu stajali su lični i nacionalni politički interesi nacionalnih vođa i elita, ali i iskrena vera u zajedničku snagu potencijalno homogenog prostora, inače izdeljenog etničkim, verskim i političkim granicama.

Šta nam sve ovo govori? Da je Balkan više od pojedinačnih država i političkih granica, ali manje od funkcionalne celine (u društveno-istorijskom kontekstu) i da istorija Balkana postoji u susretanju ili sukobljavanju pojedinačnih nacionalnih istorija, koje se opet ne mogu dovoljno razumeti bez geografskog, političkog, istorijskog, simboličkog i sementačkog pojma Balkana. U ovom kontekstu, Balkan (’’balkanski’’) je, mahom, služio kao “objašnjenje“ ili “samoopravdavanje“ za neuspehe balkanskih naroda da se modernizuju, organizuju, osamostale i međusobno sporazumeju, ali i kao “izuzetak od pravila“ u retkim prilikama kada je dolazilo do progresa, sporazumevanja i prihvatanja normi ponašanja tzv. civilizovanih društava. Balkan, i ono što on jeste po sebi, “na granici civilizacija“, kao i “balkanski mentalitet“ koji je svojevrsna posledica tih pomešanih civilizacijskih obrazaca, postali su okvir za razmatranje i “razumevanje“ istorije balkanskih naroda. Tako je nastajao balkanistički diskurs koji je vremenom daleko prevazišao Balkan, i gotovo prešao u kategoriju  univerzalnih pojmova kojima se “označavaju“, objašnjavaju i analiziraju pojave “balkanskog sindroma“ diljem planete (društvena zaostalost, predmodernizacijski stadijum, ideološka i politička podeljenost, veliko prisustvo “mitologizirane“ prošlosti u javnom akademskom i svakodnevnom diskursu, ekstremni nacionalizam, stalni sukobi oko političkih i etničkih granica itd.) Zato je, možda, Balkan kao metafora, kao konstrukt, ili diskurs, važniji za razumevanje istorije odnosa ’’spoljašnjeg sveta’’ (pre svega velikih sila) prema Balkanu, od Balkana kao geografskog i geopolitičkog pojma, mada se ni njegova geopolitička uloga nikako ne sme zanemariti.

 

„PRIMORDIJALNI GREH“ BALKANA

Šta je na Balkanu, u poslednja dva veka, bilo potpuno “balkansko“? Balkanski ratovi? Balkanski savezi? Balkanske krize? Ništa od toga. Ako se izuzme, po nama, nezavidna, ali prvorazredna uloga Balkana kao pozornice ratova i frontova, neuspelih saveza i svakojakih kriza, suština je mnogo dublja. Balkan je “deljen“ po imperatorskim kabinetima, od strane velikih sila, bez ikakvog uzimanja u obzir stava balkanskih naroda; po njemu su crtani putevi i pruge za Istok, razmeštane vojske i pravljene skice. Najvažniji delovi “scenarija“ za Balkan su bili pripremani daleko van njega, a onda su ratovi bili “balkanski“! Balkanu je uvek pripadao taj “gorki“ deo kolača. Naravno, ta “balkanska scenografija“ za vanbalkanska scenarija jednako je važna za istoriju njegovih naroda kao i sami scenaristi i akteri na terenu, pa u tome i jeste, po nama, ključna važnost pojma Balkana za razumevanje istorije balkanskih naroda.

Veoma je važno da, na kraju ovog kratkog osvrta na značenje (ili značenja) Balkana, ukažemo na to da ovakav stav ne znači aboliranje balkanskih naroda (megalomanskih planova njihovih političkih i intelektualnih elita u pojedinim periodima, mešetarenja balkanskih vođa velikih ambicija i precenjivanje sopstvene uloge i snage u istorijskim procesima) i prebacivanje celokupne “krivice“ na vanbalkanski faktor, već više odbacivanje mogućnosti postojanja primordijalnog ’’balkanskog greha’’, što bi značilo da je Balkan, zbog onoga kakav jeste (divalj, neukrotiv, megalomanski, despotski…), a priori kriv za ono što jeste (periferan, predmoderan, zaostao…), ali i više od toga – za mnoge potrese i sukobe u Evropi, posebno u toku XIX i XX veka.

 

 

IVAN RISTIĆ

 

Izbor iz literauture o temi ogleda (balkansitički diskurs, percepcija Balkana, Balkan i ’’ostatak’’ Evrope, ’’balkanska civilizacija’’ itd): Marija Todorova, Imaginarni Balkan, Beograd, 2006.; M. Todorova, Dizanje prošlosti u vazduh, Beogra, 2010.; Trajan Stojanović, Balkanski svetovi: prva i poslednja Evropa, Beograd, 1997.; T. Stojanović, Balkanska civilizacija, Beograd, 1995.; T. Stojanović, Pogled na Vas/Nas i na Drugog, Beograd, 1999.: Milica Bakić-Hejden, Varijacije na temu ’’Balkan’’, Beograd, 2006.; Balkan as metaphor: between globalization and fragmentation (Zbornik radova), London, 2002. (srpsko izdanje: Balkan kao metafora: između globalizacije i fragmentacije, Begrad, 2003.); Sanja Radak-Lazarević, ’’Susedi i stranci: Balkan kao Orijent u Evropi’’, Sveske, god. 22, br. 101 (2011), str. 97-107.

 

Rođen 1978.godine. Završio je prvi stepen studija prava na Pravnom fakultetu u Nišu i studije istorije na Departmanu za istoriju Filozofskog fakulteta u Nišu. Godine 2008. upisao doktorske studije istorije na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, na Katedri za Opštu savremenu istoriju (smer: Savremena istorija Rusije/SSSR, Istočne Evrope i Balkana). Glavna polja istraživanja: jugoslovensko-bugarski odnosi između dva svetska rata, savremena (međuratna) istorija Balkana i sovjetska (boljševička) politika na Balkanu dvadesetih godina XX veka, kao i uloga stereotipizacija, predrasuda i istoricizma u srpsko-bugarskim odnosima u XIX i XX veku. Bavi se i politikom velikih sila na Balkanu dvadesetih godina XX veka. Istraživao u arhivskim i kulturnim institucijama u Beogradu i Sofiji. Objavio naučni rad o boljševičkoj politici na Balkanu u beogradskom časopisu Arhiv (broj 12, god, 2011). Još jedan rad o bugarskoj emigraciji u Kraljevini SHS je odobren za štampu u časopisu Tokovi istorije.
Piše prozu (kratke i satirične priče) i poeziju. Zastupljen u zbornicima kratkih priča Najkraće priče (Alma, Beograd) za 2008, 2010, 2011 godinu. Sarađivao sa akademskim studentskim časopisom Pressing (SKC Niš).
Trenutno živi i radi u Kruševcu, povremeno u Nišu.

2 Responses to IZMEĐU DISKURSA I STVARNOSTI: KRATAK OGLED O BALKANU

  1. Preporucujem ovaj dobar clanak kojim autor Ristic pokazuuje da je temeljan istrazivac. Voleo bih da mu poklonim svoju knjigu „Jestonija – Balkanidi i Atlantifi- ep o izgubljenoj savesti“ Dragi Tasic Bor Beogradska 7.

    Dragi Tasic
    29. априла 2012. at 23:47
    Одговори

    • Gospodine Tasiću,

      ja sam tek sada video Vaš komentar na moj tekst u časopisu Afirmator (majski broj 2012), na temu Balkana i “balkanističkog diskursa“. Drago mi je da Vam se moja analiza dopala, iako je to samo jedno od mogućih mišljenja o složenom fenomenu “Balkana“. Voleo bih da mi pošaljete Vašu kjnigu (koju ste pomenuli u komentaru), da je pročitam i,eventualno, napišem prikaz iste za neki književni časopis.
      Kontaktirajte me ako želite da mi pošaljete knjigu, radi bih je pročitao.

      Veliki pozdrav
      S poštovanjem
      Ivan Ristić

      Ivan Ristić
      11. октобра 2012. at 15:57
      Одговори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.