Izbor iz poezije Vladimira Milojkovića

Filed under: 2015,afirmator,broj-34-januar-2015,poezija,poezija i proza |

Sa sivog pločnika & drugih mesta još jednog Sandvikena

___________________________________
9:10 pm

Golub kaže da ne staje

Jer slepi miš živi

Maše krilima

Kuga poručuje – nećeš još dugo

Ženturača kaže – takav muškarac nije za sex

Široko polje – celofanski list živi

Gleda Sunce kroz prozor

Jer đubre živi

Iznutrica na pločniku

 

9:14 pm

 

_______________________________________________________

 

 

9:16 pm

 

Pobedićeš nećeš

Sterilna čaša za mokraću

Čovek sa parama

Gvozdenim na stazi

Od ovog dana

Do sutra

U glavi metak

Na klupi

Ispred klanice jede hamburger

Prodavnica iznutrica

A on moli za gutljaj

 

9:18 pm

 

________________________________________________________

 

 

9:19 pm

 

Čizma podgojena butkama

Svinjske i teleće

Sa mozgovima slične strukture

U paru i fetusi

Na točkovima

Razvaljena međunožja guraju

Vrišti i nabija na nos

Smrad učmalosti

 

9:21 pm

 

____________________________________________________

 

 

9:23 pm

 

Da ustane plavi prozor

i pozdravi crveni

jer skočiti preko krošnje

na beton

jako kao misao

kada stoji i pokušava

da izađe iz rascepa

na temenu

oko gleda da nestane

 

___________________________________________________

 

 

9:25 pm

 

koja je pesma na groblju vešanih

samo crna poput šugavog psa

koji čeprka po utrobi

tražeći mumificirani ostatak

nečije ljubavi

 

9:26 pm

 

___________________________________________________

 

 

10:00 pm

 

Dok leži sunđer otvara usta

jede na niskom stolu

tanjir poskakuje

lampa namiguje

bubašvaba u ćošku živi

pauk pod ležajem

i mravi

a on misli

spava mi se

ustajem sutra

 

10:01 pm

 

____________________________________________________

 

10:02 pm

 

Kralj je došao u tamni vilajet

traži sunce

tamo gde je večni mrak

 

10:02 pm

 

____________________________________________________

 

 

10:04 pm

 

Nije muškarčina kada otvori prozor

na ekranu sa titlovima

i zatreperi

sa pločicama

za neko novo kupanje u peni

 

10:05 pm

 

_____________________________________________________

 

 

 

 

 

10:06 pm

 

Rudimenti neispranog mozga stoje ukopanih stopala

prsti dodiruju korenje

kapci namiguju zeleno i žuto u daljini

i dete marksisitičkih teorija

priključeno na aparate za životno održavanje

kap pada u oko

 

_____________________________________________________

 

 

10:11 pm

 

Neka druga budućnost čeka me

beži iz šake

pacov sa crnom dlakom i golim repom

jer on uvek zna

kada je trenutak

da jedan brod potone

 

10:11 pm
________________________________________________
26.11.2012.

 

*Sandviken is a locality and the seat of Sandviken Municipality in Gävleborg Country, Sweden with 22,965 inhabitants in 2010. It is situated about 25 km west of Gävle and lies approximately 190 km north of Stockholm. The rail journey to Stockholm takes about 2 hours and to Arlanda, Sweden´s main international airport, no more than 1.5 hours. Sandviken is the home town of the major high-technology Swedish engineering concern Sandvik and the main office of the company was located in Sandviken until January 2012 when it was moved to Stockholm. The company’s international activities, combined with the fact that there are more than 80 different nationalities in the municipality, give Sandviken an international air.

 

 

 

 

……………………………………..             (ciklus bez naziva, haiku pokušaj I)

 

 

 

________________________________

 

Dolazi jutrom

U središte avgusta

Zatvara kapke

 

________________________________

 

 

Akvarijum zri

Ona promatra staklo

Vreme prolazi

 

________________________________

 

 

Tonem lagano

Mrak mi nagriza kožu

Zemlja je gorka

 

________________________________

 

 

Čista tišina

Ispira sivu masu

Ispod bagrema

 

________________________________

 

 

Otvaram kavez

Na krilima proleća

Sloboda misli

 

 

________________________________

 

 

24.6.2013.

(kreativna radionica, Subotica)

 

 

…………………………….

 

 

on zove daleko u našoj usamljenosti

mrtvorođenče poželjeno

ima svoje ime

na vratima

broj

1

2

3

4

5

5

5

6

6

7

i tako eliptično na sred trake

nijedan ni jedan

jedan nijedan

samo on

koji se

čeka

1

2

3

4

5

6

7

8

9

0

u poslednjem trenutku

primičeš se sa dva slova ili nekoliko više

koje mi ti treba

koje ti mi treba

koje mi-mi-mi-mi-mi

miiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii

tiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii

dok ležim

razmišljam

samo

o tvojim očima

slajdovi crno-belog filma

podvojena osoba

koja više ne zna koja je

koja u jednom trenutku želi da bude

na kraju ipak je subota ili nedelja

mi padamo

(ili je to samo moja mašta)

u jedinom delu sigurnosti

 

__________________________________________

 

7.12.2013.

8.30 pm

 

 

 

Veličanstveni Agvačero iz tužaljke kiše

 

Agvačero iz tužaljke

da li se plašiš da škripiš,

izgubiš ritam,

izgubiš masku,

izgubiš ravnotežu,

da se iznenada upleteš u tepih

i suncobran

Da li se pomalo plašiš mene

Da me iznenada ne zavoliš

Tam-tam šumi

Tam-tam betonske pustinje

Tam-tam plače

ostavili smo oči sagorele

od pomamne tišine čvora

plakali smo

i mozak je istekao bez reči

Ni David ni Veverica

među rukama našim i palčevima

među nogama golih krošnji

da li ti je dosadilo što ne možeš

da spavaš

da ležiš i brojiš zvezde sa plafona

dok namiguju

sa suncobranima

Za jedan zvezdolom

neka Veličanstvo pogleda mi u anus,

neka izvoli i pogleda u moja usta,

neka se smeje ako se plaši

Možda ako bacim sat

Možda ćeš tek tada moći da ustaneš

Da li se plašiš

Da li se plašiš crnog koje nije isto kao belo

Da li se plašiš da se mnogo više plašiš od mene

ako ustanem da te zagrlim

pre nego što skazaljke ubiju tvoje snove

veoma blizu podnožja

golog stabla

Plakali smo gledajući u odraz

sunca iz očiju

neka se smeje

Agvačero

lepi muzičar iz tužaljke kiše.

 

___________________________________________________

 

9.11.2012.

5.29 pm – 5.46 pm

 

 

 

 

 

Tačke na parkingu

 

 

Tuda prolazim svakodnevno

rezovima do cilja

korak po korak ulazim

i muve na lešu i ose

uvlače se jedući to meso

pored kontejnera sa natpisom ‘prijatno’

Gde si – pitanje je koje izlazi

podsvesno kao flešbek sna

od prekjuče

dok si me držao u naručju

suvom kožom na dlanovima

milujući uznemirenu utrobu

Izdiže se iznad u koloni

sa blokovima kvadratnog oblika

stojeći u srži

između linija

 

_________________________

 

 

1.05 am – 1.11 am

20.12.2011.

 

 

 

……………………………

 

 

Veliki fazan na ovom svetu stajao je na stolu.

Stoji već duže. Zatvoren.

Zlatno-žuti tonovi prekrivaju mu telo. Nema noge.

Nema glavu. Pokušavam da ga dosegnem.

Gledam. Svetlo pada. Tuče.

Prljavština maše. Okrećem pogled. Sivo je.

Žuto i zlatno ponekad odatle dolazi.

A on je zarobljen. Jednom će da skoči.

 

_______________________________________________

 

oko 8 pm

2.10.2012.

 

­­­­­­­

 

 

…………………………

 

 

sloboda koju imam ne može da traje

kao dokument izvađen iz fioke

 

prijatelji odlaze

odlazim i ja u ulicu

skrećem levo pa desno

nailazim na vrata gde me čeka

pozdrav sa svetom

a onda se probudim

shvatajući da zapravo ne živim

 

mrtvo telo na plahtama

cipralex xanax seroxat i ostali trankilizatori duše

 

kao adam u rano jutro budim se

gledam kroz prozor

 

sloboda koju imam zapravo nemam

ni dokument izvađen iz fioke

prijatelji pod navodnicima

i poneki slučajni prolaznici prisni

nestaju

 

odlazim i ja niz ulicu kontejnera

skrećem i ulećem

u rupe na trotoaru

razbijen pozdrav sa svetom

gde me čeka mrtvo telo

 

0.55 am – 1.04 am

____________________________

 

3.3.2014.

 

 

 

 

konačno i smrt

 

 

konačno i smrt

na rame običnog koji visi

niz potok presečena grkljana teku vimena iz kojih

razumevanje ulazi u zgradu gde ležim u jednoj

sunce se kreće nisko

električar je ostao s prstima na žici

gledam kako odlaze svi ti ljudi prolaze

izliva svoje poslednje mleko

ali voleo bih i mrtav skoro

izudaran datumima i pečatima

pomešano sa nešto krvi

ili četiri divlje patke u travu

više neću sedeti

nemam čaše i nemam životinje

nikog ne poznajem

ili posle mog vešanja prokrvariti ono crveno

sve ću ružno baciti

i siluete niz stepenice

a ne postojimo

 

________________________________

 

17.6.2013.

10891817_848292825220886_8460811601055120039_n

 

Autor pesama Vladimir Milojković, rođen 2. avgusta ’78 u Subotici gde živi i stvara.

Dobitnik treće nagrade na konkursu za ‘Najlepšu ljubavnu pesmu’ Doma kulture iz Ivanjice 1997./1998.  i tako postao najmlađi ikad nagrađeni tog konkursa. Selektor i recenzent bili su pesnici Duško Trifunović i Pero Zubac.

Prvo mesto na konkursu Američkog kutka iz Subotice povodom petogodišnjice osnivanja Kutka 2011. na temu `My American Dream` za pesmu na engleskom jeziku.

Konkurs `Seeking For A Poem` 2011./2012. u organizaciji časopisa `Diogen` i `la stanza del poeta` (Italija) gde je zastupljen sa 150 autora internacionalnog konkursa u posebnom izdanju časopisa `Diogen`.

Specijalna nagrada ΄Branislav Čeganjac΄ na konkursu za ‘Najlepšu ljubavnu pesmu’ 2011./2012. Doma kulture iz Ivanjice.

Nagrađeni na konkursu ’Trava’ 2012. godine.

Učesnik i nagrađeni na KG Open Poetry festivalu 2012. kao jedan od 16 odabranih autora.

Najuži izbor za nagradu ‘Zlatni Omnibus’ 2012. za neobjavljenu zbirku poezije.

Treća nagrada za poetsko-vizuelni performans ‘Poezin Slam’ 2013. godine.

Pohvala za poeziju na konkursu ‘Ulaznica 2013’.

Jedan od odabranih i nagrađenih autora na Evropskom fejsbuk pesničkom festivalu 2014.

Nagrada ‘Prvenac’ 2014. godine Studentskog kulturnog centra iz Kragujevca, za najbolju prvu neobjavljenu knjigu mladog autora do 35 godina, za zbirku poezije ‘Razgovor sa Hertom’.
Objavljivao u književnim časopisima `Jesenjin`, `Luča`, ‘Avangrad’, časopisu za kulturu ‘Karton’ i fanzinu ‘Librarion’ kao i u mnogim zbornicima poezije (značajniji su ‘Osvetljavanje’ 2013. i ‘Do zuba u vremenu’ – zbornik poezije socijalne tematike 2014.). Još kao srednjoškolac objavio prve pesme u časopisu Super-tin.

Više puta nastupao na večerima poezije: ‘Poezija u Kući’ (CK 13 NS), ΄Pesničenje΄ (BG), ΄Poetarium΄ (NS), ‘Poezin Slam’ (BG), ‘Argh’ (BG), ‘URLIK’ (SU).

Zastupljen u zajedničkoj zbirci radova ΄Radovi u Kući΄ (2012.) i ‘na ulici gaze bose ljude’ (2013.) učesnika radionice kreativnog pisanja u CK 13 u Novom Sadu sa pričama, pesmama i kolažima.

Pored književnosti uspešan i na polju slikarstva učestvujući na više zajedničkih izložbi slika (značajnije ‘Snovi’ 2007. – Subotica i ‘Proleće mladih 2009’ – Sombor) i umetničke fotografije (‘Magla’ 2013. – Subotica, ‘Serbia Raw’ 2014. – Beograd i ‘Magnetni polovi’ – Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd 2014.)

Radi poetske, poetsko-vizuelne i vizuelne performanse po klubovima i galerijama.
Diplomirani profesor razredne nastave iz oblasti vizuelne kulture.

Nakon radionica kreativnog pisanja i rada na audiopoeziji tokom radionice u CK13 eksperimentiše i sa zvukom, radeći na prvim demo snimcima avangardne-eksperimentalne muzike.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.