Izbor iz poezije Dragane Bečejski

Filed under: 2015,afirmator,broj-36-mart-2015,poezija,poezija i proza |

debela 1

 

Kad se debela sprema za izlazak

Stavlja crveni ruž na pune sočne usne

I masnu senku na sitne oči

Gledam je

Virim kroz odškrinuta vrata

Ona zadiže svoju ogromnu mišicu

Stavlja dezodorans

Njeno telo  sjaji  na suncu

Koža teče kroz prostor kao mleko

Za sobom u kupatilu ostavlja prazninu

Vakum

Vazduh se teško vraća u prostoriju

I ja teško dišem

Sedim u toj praznini još malo, dišući još malo nju

Nekad je pratim

Gledam kako njiše ulicu svojim bokovima čineći je oblijom

U uzanim prolazima gledam kako urušva građevine i povija drveće

Pratim je kao pas buljeći u ljude kojima se prikazala u svoj svojoj veličini

I oni sada pate, znam

Oni pate jer sam ja taj srećnik koji putuje za njom, gde god i kako god

Kao bolest, kao zavist, kao  smrt

 

debela 2

 

Svakoga jutra debela ide na posao

Autobusom

Gura se međ pospane ljude praveći sebi mesta

Uvek je prvo išlo malo stopalo koje ima tu veštinu

Da se zavuče u masu

Zatim obli , lepo izvajani list, pa bok

Bok se malo zanjiše i poskoči, tek malo da zatalasa masu

Veštim pokretom uvuče svoju guzicu u gužvu obarajući suva tela oko sebe

Ostavljajući  zablenute face za sobom na pločniku

Debela samo ponosno isturi bradu i zatrese lokne

Debela je umorna

I njoj se spava ali…

Posao je posao

Ulica živi kroz njene korake

Autobus zastenje pod tom  težinom kao stari konj i krene.

 

debela 4

 

Debela i ja se nismo sreli u nekom fensi restoranu

Već tu, na obali Tamiša

Na takmičenju u kuvanju kotlića

O! Ona je bila najveća riba među svim ribama

I najveća koju sam ja ikada upecao

Veća od svih koje sam do tada i video.

JA gologlav

I pomalo šupljoglav

Njoj razdrljena bluza pušta dojke da teku

Meko se i lako prelivaju u noć

Bila je bosa i razdragana

Veštim oblim prstićima je svako malo probavala

Da li je dovoljno slano

I onda…čujem

Mljac-mljackala je tim mesnatim usnama tako da sam

Postajao sve gladniji i gladniji od neke druge , neutažive gladi

Posle je bila gola na mesečini, na peskovitoj obali

Stenjala je podamnom a ja sam se peo i peo

I bio sam ubeđen da joj ne mogu ništa

Pričala je dugo dok je zakopčavala onu bluzu

Zarivala je stopala u pesak

Videvši svu njenu lepotu

Čudio sam se Otkud to da smo sami i da sam ja jedini som koji je dosao da je gricne

Njene bademaste oči i dalje mi se smeše

 

mali čovek

 

Mali čovek je oduvek bio mali

I oduvek je čeznuo da bude veliki

Zato je imao drugare od dva metra

Bar ih je tako pominjao u priči

I imao je prgavu narav

Mali čovek je voleo da nešto cvrcne,

Onako pre ručka, malo posle smene

Tada je postajao hrabar i veliki

 

Trebalo mu je to da nekada poraste u svojim zamućenim očima

Imao je začuđujuće veliku ženu, veliku fabriku i velikog šefa

Mali čovek je imao veliku bratsku zemlju Rusiju i u nju se kleo

Imao veliko radničko, socijalističko, ravničarsko srce

 

tražim da u šumi elektronskih čudesa

 

Tražim da u šumi elektronskih čudesa, postova i linkova, nađem tvoj trag.

Tražim i sve se nekako mimoilazim, nedovoljno sam „elektronski“ pismena.

Svako od nas iz topline svoga doma

Surfuje mrežom tražeći spas

Svako od nas iz prazne svoje duše plovi i sanja da će jednoga dana naći malo krvi i mesa

Nekog da ga gricne i štipne, a ne samo da mu tipne

 

2015-01-31 02.39.31

 

Dragana Bečejski,

rođena u Pančevu 1971,

završila Fakultet za menadžment,

udata, ima dvoje dece.

Živi i radi u Pančevu.

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.