Ivana Maksić: Tvoj poslodavac je bog. Tvoj poslodavac je DJ.

Filed under: afirmator,broj-39-jun-2015,poezija,poezija i proza,sindikat |

stripPrevrtali smo se u tim čeljustima, levijatanu,

topili su nam krovove kuća, kasnili smo, uvek,

kasnili, pertlama bili saplitani beskrajnim,

nikad do mora nismo mogli stići, elita je čučeći piškila

po tvojim rukopisima, češkala se po čelu bez bora,

čelu izlepljenom liposukcijama i matičnim ćelijama.

 

Ti si DJ ali nisi bog. Tvoj poslodavac je bog. Potrebni radnici i radnice.

Potrebni radnici. Najamniče, gde ti je snaga? Snaga nestala u procesu rada.

Tvoj poslodavac je DJ.

 

Seci ti ovo iz teksta, dušmanine.

Ponašaj se kao lepak, kao neprikosnoveni žbir.

U stopu me prati, pa krivotvori svaku moju reč.

Dok gladiš percem svoje debele đonove

na krilima stola od punog drveta, tvoji prozori ostaju uskraćeni za pogled,

tvoja okna su zapostavljena, pesniče, zapostavljaš stvarnost

i nema cene koju ću ja da plaćam za to.

 

I nema cene koju će čistač tvojih cipela da plati za to.

I nema fotelje koja će podneti tvoju lakejsku i podlu

proračunatost, tvoje pozivanje na večnost, tvoju pretplaćenost,

tvoje bogu-božije, caru-carevo ruho.

 

Ako sam pisar, gledaću da podvalim kojim zarezom.

Ako sam nomad, gledaću da pobegnem sa svakog mesta na vreme.

Ako sam pilot, gledaću da ne prevozim bebe.

 

Da li levičar SME da ima hajtu?

Da li LEVIČAR sme da ima jahtu?

Da li levičar sme da ima JAHTU?

 

Čiji je kapital?

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.