Ivan Likar: KRAJ?
Događa se u dvorištu jedne prosečne beogradske škole, gde su postavljene stolice u očekivanju obraćanja ministra prosvete. Da bi prekratile vreme, profesorke ćaskaju. Čistačica zamišljeno prelistava novine. Ima tu naravno još i drugih zaposlenih u školi, ali oni se tek povremeno oglašavaju, u nastupu čuđenja ili straha. Ljudi ćute i zato što su uplašeni.
ČISTAČICA: Bože, što lupeta ovaj Guteres.
PROFESORKA 1: Jeste li videli, koleginice? Sad i čistačice čitaju Politiku.
PROFESORKA 2: I ja sam pročitala Politiku. Posle nisam mogla dugo da se oporavim, kao da sam bila drogirana.
PROFESORKA 1 (iznervirano): Pustite sad to. Nego, jesam li vam rekla da sam unapredila predavanja? Sad predajem Anu Karenjinu deset časova.
PROFESORKA 2 (rasejano): Đacima preostaje samo da se ubiju.
PROFESORKA 1 (plane): To je ozbiljno delo puno dilema!
ČISTAČICA (probudi se iz kome): Ovaj Stoltenberg je tako seksi!
PROFESORKA 3: Ova kao da je s Marsa pala! Ne obraćajte pažnju, njoj je i ministar Šarčević zgodan.
Grupa profesora, koja se iz entuzijazma bavi brzim hodanjem, kruži oko škole. U svemu tome se oseća nešto lažno i namešteno.
ČISTAČICA: Konačno sam doživela da se neko bavi sportom u ovoj školi.
PROFESORKA 1: Ja sam lovila bele kitove, baš prošlog meseca, i polomila sam štiklu.
ČISTAČICA: Stvarno? Ma nije valjda! Učenici su nam grbavi, a profesorke ćorave i šepave.
Iz zemlje izranja telekran. Ministar prosvete, kao Veliki Brat, obraća se profesorima.
MINISTAR: Drage kolege, sa zadovoljstvom mogu da vas obavestim da je sprovedena sveobuhvatna reforma prosvete. Koračamo u novu eru napretka, svemirskih putovanja i naseobina na Marsu.
PROFESORKA 1 (zeva)
PROFESORKA 2: Bože, ovo je kao u španskoj seriji.
MINISTAR: Drage koleginice, vaši komentari su neukusni. Mislim da je vreme da odete na prevaspitavanje.
PROFESORKA 1: Jao, nemojte molim vas, pišem naučni rad o redu vožnje.
ČISTAČICA (uvređeno): I ja sam htela da napišem naučni rad na istu temu.
Čuje se nekoliko gnevnih glasova.
MINISTAR (glasom kao iz groba): Svi koji nisu na liniji, biće ukinuti.
ČISTAČICA (jede kokice): Jao, ovo je baš uzbudljivo.
Iznenada ispari. Ostaje dim koji se teško razilazi. Neki izražavaju čuđenje i strah. Kao da sve to nije dovoljno, dovuče se i zamenica direktorke, koja ima povez preko levog oka i drvenu nogu. Prošle godine vizionarski je dozvolila otvaranje kockarnice u zgradi škole, čemu se niko nije usprotivio, osim čistačice.
ZAMENICA: Gospodine ministre, da niste preterali? Kad ste rekli da špijuniramo đake, to smo sproveli. Pa kad ste nam naložili da im ugradimo čipove, i to smo uradili. Ali ovo je kraj…
PROFESORKA 1: Nemoj tako, Mileva, kako bi drugačije izašli s njima na kraj?
MINISTAR: Nemoj da vam se tamo teleportujem!
Dolazi i školski čuvar, drzak i nevaspitan čovek. Priča se da ima sto i pedeset godina, ali se dobro drži.
ČUVAR: Ma šta ‘oće ovaj ministar? Ja bi’ bio bolji ministar! A i ovi profesori, sve neki jadnici…
PROFESORKA 1: U pravu je čovek, čim su ljudi obrazovani, s njima se briše patos!
ČUVAR: Tako je, ja sam najpametniji!
PROFESORKA 2: Miruj srce moje! (uzdiše)
PROFESORKA 3: Znate li da od žudnje za ovim čuvarem umalo da padnem u nesvest? Zavrtelo mi se u glavi! (gleda ga požudno)
PROFESORKA 2: A meni dođe da se bacim pod voz.
ČUVAR: Naravno, sve je to je potpuno prirodno. Svi znaju da mene žene obožavaju zato što sam školski čuvar!
ZAMENICA: Pravi ženskaroš, a za kolegu Popovića, evo već godinu dana, tražimo ženu, a nikako da mu je nađemo.
ČUVAR: Što niste probali sa molitvom u manastiru? Čujem da su tamo organizovane molitve za brak za profesore.
ZAMENICA: Profesor Popović nema nikakav autoritet, ima rupu u glavi, đaci ga gađaju stolicama. Liči na živi leš. Njemu ni Bog ne može da pomogne.
MINISTAR: Dosta! Dosta! Uostalom, nauka zahteva žrtve. Ovim slučajem ću se lično pozabaviti. Gde je kolega Popović?
ČUVAR: Otišao je u lov na bele medvede.
MINISTAR: Razumem ga u potpunosti. I ja sam ljubitelj lova i ribolova.
PROFESORKA 3 (oduševljeno): A ona riba od sto kila, ona koja je izložena na vidnom mestu u školi, vi ste je ulovili? Svaka čast!
ČUVAR: To mora da je video od mene.
Ministar ćuti, ćuti i gleda, čuju se mnogi glasovi koji ga hvale, dok su neki uzdržani. Kao da će reći nešto epohalno.
Kad se učini da će nas obasjati neka neočekivana mudrost, u tom trenutku ja se prenem iz sna.
Ivan LIKAR
Related Posts via Categories
