ISTORIJA SRBIJE U KRATKOJ SCENI Piše: Aleksandar Novaković

Filed under: afirmator,broj 08 - novembar 2012,pozorište |

Patri(j)otski tatoo

Na sceni pod šljivama leže PRVI i DRUGI. PRVI leži izvaljen, hrče i prdi na smenu. DRUGI leži s rukama uz telo. Nit se pomera nit diše, kao da je mrtav. DRUGI se podigne. Noge su mu i dalje pripijene jedna uz drugu a ruke se ne pomeraju.

DRUGI: Aganlija, Kučuk-Alija, Mula Jusuf, starac Fočo od pizdu materinu ljeta! Kajzer Franc, Hitler, Pavelić!Nacisti, fašisti, ljotićevci, nedićevci, četnici, bagro!

PRVI se meškolji. Počeše se po dupetu.

DRUGI: Tajkuni, lezilebovići, vezare, pičke, miloševićevci,radikali!

PRVI se trgne uz blagi vrisak.

DRUGI: Kolaboracionisti, jajare, tatini sinovi, smradovi, primitivci!

PRVI  se tromo okreće prema DRUGOM

PRVI: Ej, crno dete, koji ti je kurac?

DRUGI: Podrepaši, priguzice, janičari, crvena buržoazijo, crveni fašisti!

PRVI: Ajd’ na spavanje.Dremka je naš nacionalni cilj.

DRUGI: Rađenje naroda, rađenje biračkog tela, rađenje kuluka, rađenje rađenja radi, rađenje kurca!

PRVI drma DRUGOG.

PRVI: Ej, mali, gde se isključuješ? Gde ti je dugme?

 

PRVI pipa DRUGOG  tražeći mu dugme.

DRUGI: Priučene drkokrate, krvavi sprcijalisti, kakademci, pagani i praznoslavci!

PRVI mu lupi šamar.

PRVI: Veru mi ne diraj. Ja ne verujem u Boga al to ne mora svako da sazna.

DRUGI: Ksenofobi, homofobi, mizogini, PUPS-ovci i letači, jogini!

PRVI: Ništa ja tebe ne razumem. Govori srpski da te celi svet razume.

DRUGI: Represija, depresija, racija, emigracija, eksproprijacija!

PRVI  se nasloni DRUGOM  na rame.

PRVI: Pa, šta bi ti? Vidiš kako je ovde? Lepo je, pod šljivama. Rajski vrt za SRBE.

DRUGI: Gaženje manjina, gaženje mladih, gaženje starih, gaženje nemoćnih, Srbija je krvava bara!

PRVI: Dobro, nije najsjajnije ali nije ni tako loše. Ima da se popije, ima da se pojede….

PRVI  podrigne

DRUGI: Homicid, patricid, fratricid, matricid, genocid!

PRVI: …. a neko će da dobije po pički.

PRVI  mu lupi šljagu

DRUGI: Srbija mrzi pičku, Srbija mrzi kurac, Srbija mrzi one koji imaju muda, Srbija mrzi one koji nemaju muda, Srbija mrzi bespolne, Srbija mrzi dvopolne, Srbija mrzi Srbiju jer je puna Srba!

PRVI  položi šaku na rame DRUGOG.Drugarski ga tapše

PRVI: A što si ti meni nervozan? Ajde se lepo smiri, iskuliraj. Odspavaj malo. Šta te tera na to ludenje-šizenje? Daću ti malo rakije. Oćeš rakije?

Pipa se.

PRVI: Okej, popio sam al kad ispečem daću ti srk.

DRUGI: Srk, mrvica, dram, čestica, nafora! Da se pričestimo pa da palimo u pizdu materinu!

PRVI: Oćeš li ti lepo da se smiriš?

DRUGI: Smirenje- valerijan, smirenje – bensedin, smirenje – prozak, smirenje – lobotomiran mozak, smirenje jednako samouništenje!

PRVI: Poslednji put te opominjem. Zatvori labrnju ili ću da te proteram.

DRUGI: Proteraj bogumile proteraj jeretike, proteraj seljake, proteraj manjine, proteraj profesore, proteraj mlade, proteraj radnike, proteraj svet iz sebe, proteraj mozak iz sebe, proteraj svoju dušu i budi pravi patriota!

PRVI: E, ovo ne biva. Ajde, smiri se, smiri.

PRVI mu stavlja šaku na usta. DRUGI se otima, koprca.

PRVI: Smiri se, iskuliraj, opusti se, raspištolji se, budi u fazonu!

PRVI ga poklopi telom i legne preko njega. DRUGI se trese i krklja

PRVI: Odmori malo.Mnogo si pričao.Nemoj da se zamaraš. Nemoj da misliš. To je loše za tebe. Ja se bojim od mnogo mišljenja.Tako. Opusti se i umri. Opusti se i umri. Tako.

DRUGI umre. Leži kao na početku scene. PRVI othukne, obriše fiktivni znoj s čela, okrene se na svoju stranu. Potone u spokojan san. Krene da prdi i hrče na smenu. Svetla se ne gase jer „ko izađe poslednji neka ugasi svetlo“. DRUGI se podigne. Noge su mu i dalje pripijene jedna uz drugu a ruke se ne pomeraju.

DRUGI: Aganlija, Kučuk-Alija, Mula Jusuf, starac Fočo od pizdu materinu ljeta! Kajzer Franc, Hitler, Pavelić!Nacisti, fašisti, ljotićevci, nedićevci, četnici, bagro!

KRAJ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

One Response to ISTORIJA SRBIJE U KRATKOJ SCENI Piše: Aleksandar Novaković

  1. Veoma zanimljiv komad. . . Nabrajanje stvarnih i fiktivnih nelagoda, kojima nema kraja, nažalost su stvarnost kod dosta ljudi.

    vasac
    8. децембра 2012. at 20:30
    Одговори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.