INTERVJU – ROK BEND TOBIJA – PRONAĐENI GRAD

Filed under: 2013,afirmator,broj 16 - jul 2013,muzika |

 

Tobija1

 

Već prvim albumom “A šta bi vi?” (2013), Tobija dokazuje da je više nego ozbiljan bend i isto toliko ozbiljan kandidat za naslednika Dobrog Isaka, Lune, EKV… Ovaj darkwave bend je nastao 2007, a osim navedenih inspirisan je grupama poput Joy Division, Bauhaus, The Cure, The Smits, Deine Lakaien… Da, da. Od ove grupe očekujemo velike rezultate u budućnosti. Oni su jedan od onih bendova koji su Pravi. Tobijo, spasi našu muzičku scenu. Polažemo velike nade u tebe. Razgovaramo sa Ivanom Petrovićem, pevačem.

1. Kako publika prihvata Tobiju? Jeste li hermetičan bend ili pristupačan publici? Koliko ljudi kod nas znaju šta je to dark wave pravac?

Ivan: Hm… Dark wave, post dark wave, post punk, neoklasicizam, r’n’roll… Ne znamo ni mi sami u koji koš možete da nas stavite. Mi se jednostavno bavimo muzikom onako kako je osećamo, duboko inspirisani onim kako se osećamo, onim sa čime se susrećemo posredno ili neposredno u okolini, društvu, svetu, univerzumu, drugim dimenzijama… To smo jednostavno mi. Malo smo poznati kao bend, ipak polako ali sigurno povećava se broj onih koji nas kapiraju. Ne bih mogao reći to da smo hermetični kao bend, Tobiju često slušaju i oni koji nikada nisu slušali
ništa slično ovome.

2. Šta znači ime Tobija i zašto ste odabrali baš to ime za bend?

Ivan: Tobija od To Bi’ Ja, prvi oficijalni album benda Tobija nosi naslov „A šta bi vi?“.

3. U Srbiji ljudi slabo aktivno podržavaju mlade bendove. Na primer, iako im se svidi neki bend oni često neće doći na koncert, neće podržati bend na internetu, neće ga ni suviše preporučiti prijateljima. Šta misliš zašto je to tako? Koliko to otežava mladim bendovima da napreduju u karijeri?

Ivan: Ne slažem se sa tim da danas mladi ne podržavaju nove bendove. Kada se pojavi nešto zanimljivo to se i raširi a i koncerti su posećeni kod istih. Ništa se bitno nije promenilo u odnosu na nekadašnja vremena osim što se pojavila hiperprodukcija svega i svačega zahvaljujući pristupačnoj digitalnoj tehnologiji za snimanje. Nisu sva „sviđanja“ istog intenziteta. Mi ne kalkulišemo po pitanju uloženog truda i vremena u odnosu na popularnost i zaradu, radimo ono što volimo. Nije bitno da li je došlo deset ili deset hiljada ljudi na svirku, mi odsviramo koncert sa istim žarom. Ja lično ovo radim ne samo iz ljubavi prema muzici, ima tu i nekog drskog inata i kontriranja mejnstrimu, svirke me jako dobro rade.

4. Kakva je atmosfera na Tobijinim svirkama, na sceni i u publici? I, da li smatraš da imate snažnije izvođenje na studijskom snimku ili uživo?

Ivan: Kažu da je odlična atmosfera na svirkama i da mnogo bolje zvučimo i izgledamo uživo.

5. Koja je po tvom mišljenju razlika između muzičkih autora/izvođača zanatlija i autora/izvođača umetnika?

Ivan: I jedno i drugo se zove „umetnost“ s’ tim što se ovi prvi uvlače u zadnji trap izdavačima i narodu a ovi drugi možda ne.

Tobija 2

6. Kako doživljavaš podvojenost između sebe kao muzičara/autora/izvođača i svakodnevnog sebe? Jesu li to jedan ili dva Ivana i kako si ih pomirio?
Ivan: Nema podvojenosti, ja sam Tobijaš i kada spavam!

7. Imaju li ljudi nekad neke predrasude prema tebi zato što se baviš muzikom? I, da li, s druge strane, smatraš da su u grupaciji muzičara zastupljene u većoj meri neke osobine/ponašanja/stilovi života nego u drugim?

Ivan: Da, neke osobe kada mi idu u susret desi se da pređu na drugu stranu ulice, mene ne zanima zašto.

Kada malo bolje razmisliš shvatiš da nam je ceo narod, cela planeta, otišla u kurac. Uglavnom se slušaju nekakve patetično suicidne tugaljive pesme o neraščišćenim odnosima izmedju polova. Sve to jedno te isto samo sa bezbroj nekih sitnih varijacija i kombinacija, ona voli njega a on njojzu ne, ona ne voli njega a ni on njojzu, oni se vole, on voli nju ali ona njega ne… To su varijacije, zatim slede kombinacije: dva na jednu, jedan na dve, dve, dva, tri…jbte pet i tako dalje… Treba to svariti i podneti pa imam utisak da je mnogo veći raspad u vidu alkoholisanja i drogerisanja medju šabanima i fenserima nego među onima koji to nisu.

Ipak ne možeš da generalizuješ ljude… Svako je svoj, drugačiji.

8. Ispričaj nam malo o Tobijinim pesmama. Kako je nastala koja? Šta te je inspirisalo da koju napišeš? Govore li o nečemu što slušaocima u njima nije očigledno?
Ivan: Sve pesme su nastale, rekao bih, u nekom stanju kreativnog transa. Maglovito se sećam momenata nastajanja istih, znači ništa alkohol a kamo li nešto drugo. Nego onaj rad, oseti i izbaci iz sebe sve sto ti dodje na pamet ali skroz strejt. Svaka pesma ima svoje značenje mada ih ni ja kao tekstopisac često nisam razumevao na keca. Stihovi su nabacane slike koje sklapaju neku priču i film…

9. Šta misliš o tendenciji da srpski bendovi pevaju na engleskom? Je li Tobija bila u dilemi da to uradi i da li ćete?

Ivan: Svako može da radi ono sto zna, može i voli ali nije sve na korist… Imamo tako divan i bogat jezik. Ja razmisljam na srpskom a ovde mnogi ne razumeju ni srpski a kamoli engleski. Engleski prepustam Englezima, ne bih ni da se pravim Englez.

10. Šta planirate u budućnosti? I na kakvoj poziciji vidiš bend za 10 godina?

Ivan: Jedna stara izreka kaze „Ko planira Bog mu se smeje“. Voleo bih da snimimo nekih 30-ak pesama (koliko ih trenutno imamo) pa da odem u neku vukojebinu da radim kao čobanin…

Tobija3

 

 

 

 
postava: Ivan – vokal, Siniša-gitara, Miki-bas, Šikman-bubnjevi
web:
http://www.youtube.com/user/etmedolazim
http://www.youtube.com/user/grupatobija

https://www.facebook.com/tobijabeograd

razgovarala Natalija Ž. Živković

Spotovi:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.