IN MEMORIAM

Filed under: 2014,afirmator,broj-33-decembar 2014,info |

Vide, dragi prijatelju!

 

Pesnici su tvorci unutarnjeg jedinstva i luče napretka.

Tebi je poezija bila jedno od sredstava komunikacije.

Pesnici su nosioci sklada između Neba i Zemlje.

To je za nas haiđine Put do svakog nastajanja.

Suština svih bića dolazi s Nebom i ne može se izdvojiti po volji.

I same reči nekad ne mogu da otkriju poruku srca. To izgleda kao vađenje čiste vode iz dubine vatre.

Moć sadašnjeg trenutka je kreacija životne sile. Kroz nju si u svojim pesničkim rečima ostavio trag za ljude fantastike i haikua. Neka tvoje buđenje u Svetlosti bude na dobrobit nas koji smo te razumeli.

 

Stihovi iz poslednje objavljene knjige Vida Vukasovića, Nebo mojih snova“.

 

Dahom ljubavi

Svetlost samu sebe

Nadmašuje

 

Mesec zalazi

Noćas nebom mojih snova

Ždralovi lete

 

Savijen list

U Knjizi postanja

Čigra vremena

 

Njene stope u pesku

Plima davno odnela

Srce ih pamti

 

Protiče reka

Vodopade tka

Sâmo vreme

 

Iz naše zajedničke knjige, „Jednorog dotiče sferu ljubičastog“, dijag pesma, kako smo je Vid i ja nazvali, „Sunce iza oblaka“.

 

Sunce iza oblaka

Čas krug, čas čudno lice

– nastaje duga

Pastirsko jutro

Međ’ krinovima njiva Neba

U njoj zagonetka…

U magli snovi, svetlost i cvrkut isprepletani…

Jednorog dotiče sferu ljubičastog

Na livadi iz sna – tirkizno jaje

Izleže se osvit

Monasi nebu i zemlji pružaju nadu…

Ka svojoj senci leptir leti uzaludno…

Vučji zov… Eho

 

Gordana Petković

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.