I naša braća Arapi imaju svoje ikone – neke od njih su već i obesili.
Na suprotnim smo stranama ali među nama još ima naših.
Dozvali bi se mi pameti ali nikako da joj uđemo u trag.
Mogli bi hraniti pola Evrope – pola Srbije već hranimo.
Ima nas malo ali još stanemo na teritoriju.
Čim smo se rodili – prokockali smo poslednju šansu.
Mnoge oranice su nam pod vodom ali već od sledeće kiše mnogo očekujemo.
Mi se tri puta ljubimo a i mnogo više – kada se ne vidimo.
Kud smo zaglavili glavu u tarabi – još smo se i razgaćili.
I ja bi se razišao kući ali ne znam gde stanujem.
I naša braća Arapi imaju svoje ikone – neke od njih su već i obesili.
Bolje što nam se zemlja smanjila – završićemo brže koridore.
Pozatvarajte nas – lakše ćete nas pohvatati.
Neke nismo nikada našli – za ostalima i dalje tragamo.
U Evropu ulazimo malo-malo, što je mnogo mnogo je.
Mali mozak nam je pod aparatima – veliki na transplantaciji.
Već stotinu puta – poslednji put ovako teško živimo.
Na pravom smo putu a na vreme smo i skrenuli.
Veselin Gajdašević
Foto: Milivoj Kostić
Related Posts via Categories
