I maloumne ubijaju, zar ne?

Filed under: afirmator,broj 10 - januar 2013,društvo |

smrtna kaznaPiše: Milan Balinda

Početkom XXI veka skoro 120 zemalja nemaju smrtnu kaznu zapisanu u svojim kriminalnim zakonima. U poslednjoj deceniji svake godine u proseku tri nacije su ukinule smrtnu kaznu. U poslednje šest godine samo šačica zemalja je osudila na smrt one koji su u vreme kad su počinili svoje zločine bili maloletnici. Te zemlje su: Kina, Iran, Demokratska Republika Kongo, Severna Koreja, Pakistan, Nigerija, Saudijska Arabija, Jemen i Sjedinjene Američke Države. Od 2000 godine pogubljeno je 21 osoba koji su u vreme zločina bili maloletnici. Od tog broja 13 je pogubljeno u SAD-u.

Pogubljenje onih s težim mentalnim poremećajima jasno je zabranjeno međunarodnim zakonima u praktično svim zemljama sveta. U Sjedinjenim Državama pogubljenje maloumnih, nasuprot brojnih odluka Vrhovnog suda, spada u domen svake države članice.

Političari vole da se hvale svojim biračima kako su odlučni i oštri u borbi protiv kriminala. Naročito u vreme izbora. Još kao guverner Arkanzasa, Bil Klinton je tokom svoje predizborne kampanje 1992. godine pauzirao jedan dan da bi se vratio u svoju državu dana kada su tamo pogubljivali jednog ubicu osuđenog na smrt, crnca pod imenom Riki Rej Rektor. Gospodin Rektor je bio vrlo malouman ali to guverneru Klintonu ništa nije smetalo. Riki je bio toliko mentalno zaostao da je zamolio stražare zatvora da mu sačuvaju kolač u frižideru, koji mu je služen uz poslednji obrok, da bi mogao da ga završi nakon pogubljenja.

Pogubljenje Džona Penrija u Teksasu tokom predizborne kampanje predsednika Buša, tadašnjeg guvernera te države,  protiv kandidata Demokratske partije Ala Gora, spada u istu kategoriju. Penri je bio 44 godina star ali su psihološki profili tvrdili da ima inteligenciju jednog sedmogodišnjaka. Tužilac nije  prihvatao psihološke testove koji su merili koeficijent Džonijeve inteligencije od nekih 51 do 63 poena. „Pretvara se da je mentalno zaostao da bi nas prevario“ – izjavljuje teksaški okružni tužilac.

Penri je od svoje 15-te godine pohađao specijalnu školu gde je na testovima na kojima je trebalo da poveže neku reč s odgovarajućim crtežima, povezivao vrata s odelom, pile s dobošom, šešir sa zastavom …

Političari zaista vole da budu „mučkarčine“ u borbi protiv kriminala. Zalažu se za duže zatvorske kazne, doživotne robije i pogubljena. Senator iz države Njujork prilikom jedne političke kampanje jasno se izrekao o smrtnoj kazni kada je rekao: „Gde bi bilo Hrišćanstvo da je Hristos bio osuđen na osam do 15 godina robije, a zatim izašao ranije zbog primernog ponašanja?!“

Nekih 80 posto Amerikanaca podržavaju smrtnu kaznu ako su upitani da li su za ili protiv. Kad im se pri ispitivanjima javnog mnjenja u upitnicima pruži mogućnost izbora smrtne kazne ili doživotne robije, broj za smrtnu kaznu spada na nekih 50 posto.

Građani koji su protiv smrtne kazne navode svoje argumente:

* Ima nevinih koji su osuđeni na smrtnu kaznu.

U poslednjih 30 godina, 114 osuđenika su pronađena nevinima i oslobođena od najviše kazne. U poslednjih par godina ne mali broj osuđenih, zahvaljujući današnjim tehnologiji, nakon žalbi i testiranja njihovih DNK dokazali svoju nevinost.

* Skori svi koji su osuđeni na smrtnu kaznu nisu tokom suđenja mogli sebi da priušte privatnog advokata. Kvalitet njihove legalne odbrane koji je zavisio od javnih branioca nije bio na zadovoljavajućem nivou.

* Rasa vrlo često igra ulogu u osudama na smrt. U više od 80 posto kriminalnih slučajeva sa smrtnim presudama žrtva je bila bela osoba, iako su samo nekih 50 posto ubijenih bele rase.

*Maloletnici, od 16 do 17 godina, mogu da budu osuđeni na smrt i pogubljeni jer se na sudu tretiraju kao odrasli. Oni nisu dovoljno stari da glasaju, služe vojsku, venčaju se, kupe alkohol ili cigarete – ali su dovoljno stari da budu pogubljeni.

Godine 1988. Vrhovni Sud je zabranio pogubljenje kriminalaca ispod 15 godina života u vreme kriminalnog akta. Samo u 19 od 50 država je dozvoljeno pogubiti lica koja su počinila zločin kad su imali 16 ili 17 godina.

Evropska Unija, isto kao Kanada i Meksiko, u više navrata je tražila od međunarodnih sudova da utiču na SAD da promene svoju politiku u određivanju smrtne kazne za zločince adolocente. Interesantan je komentar predsednika Vrhovnog suda SAD-a, Antonina Skalia koji je rekao: „Zašto izabrati samo smrtnu kaznu? Zašto ih ne proglasiti imune na sve kazne? Ne vidim da tu postoji logika“.

Mnogi komentarišu da nije dobar znak kad predsednik Vrhovnog suda ne može da vidi logiku u razlikama načina na koje se tretiraju odrasli a na koje maloletnici.

Smrta kazna je legalna u 38 američkih država. Tome treba dodati federalni sud za veći broj zločina koje oni tretiraju, isto tako kao i vojni sud. Smrtna kazna ne postoji u 12 država, plus okrug Kolumbija (glavni grad Vašington). U nekim od država gde postoji smrtna kazna, pogubljenja nisu sprovedena već duži niz godina. Obično ili sud, ili guverner smrtnu kaznu zamene doživotnom robijom.

U ovom trenutku skoro 3500 zatvorenika očekuju da budu pogubljeni, ili da im se zameni presuda doživotnom robijom, ili da ih pronađu nevinima ukoliko neki viši ili Vrhovni sud odluče da preispitaju njihov slučaj.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.