I danas se osećamo zatvorenim, među zidinama „Proklete avlije“.

Filed under: afirmator,broj 07 - oktobar 2012,satira |

Ni „Na Drini ćuprija“, vrsnog svetskog naratora, nobelovca, jezičara Ive Andrića – ne poveza jezičave bratske narode.

„Sve su Drine ovog svet krive; nikada se one neće moći sve ni potpuno ispraviti; nikada ne smemo prestati da ih ispravljamo“reče Ivo Andrić. Ja ću ih ispraviti“, reče Alfred Nobel i aktivira svoj pronalazak, detonator sa dinamitom.

„Most na Žepi“ spajaše ljude. Današnji mostovi slobode najbolje služe da preko njih slobodno tutnje i riču tenkovi rata.

Ko pažljivo pročita „Travničku hroniku“, ne treba mu travar. Andrić je melem za dušu.

I danas se osećamo zatvorenim, među zidinama „Proklete avlije“.

„Anikina vremena“ su i vremena XXI veka.

Ostavi nam besmrtni Andrić „Znakove pored puta“, a mi opet gazimo bespućem.

„Kuća na osami“ je naš udes kroz vekove stradanja. Večno je gradimo na balkanskoj ratničkoj vetrometini.

Đaci ne obožavaju Andrićevu priču „Aska i vuk“. Podseća ih svakodnevno na igru za ocene koje život znače. Ko je u ulozi prosvetarskog vuka, suvišno je o tome pričati.

Ivo Andrić je odjezdio u zagrljaj književne večnosti. Tamo negde je i njegova ljubav – „Jelena, žena koje nema“.

Đura Šefer Sremac

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.