Haradinaj: Likvidirao sam srpske policajce

Filed under: afirmator,broj 08 - novembar 2012,društvo |

Piše: Predrag Milojević

Da li je moguće da postoji čovek koji ovo može da napiše: „Likvidirao sam srpske policajce, ubijao srpske civile, uklanjao neposlušne Albance“, priznao je Haradinaj u predgovoru svoje knjige Priče o ratu i slobodi. „Još kao dete postao sam svestan da je rešenje albanskog i kosovskog pitanja moguće samo silom. Od malih nogu spremao sam se za obračun sa Srbima, a u OVK sam stupio 1994. godine, kada sam, do zuba naoružan, sa svojim istomišljenicima iz Švajcarske, preko Albanije, stigao na Kosovo i Metohiju“ (Vreme br. 772, Portreti savremenika – Ramuš Haradinaj). Naravno da postoji, i naravno da je zapao baš nama.

Mi smo osuđeni da zajedno sa susedima činimo grupu naroda kojoj civilizacija uvek nekako izmiče. Ako bi negde u svetu, u društvu gde plemenska svest nije ideja vodilja, ovakva izjava bila promovisana, taj bi u najmanju ruku zaglavio doživotnu robiju. Ili bi se zvao Robin Hud. Ali, ne – ovaj tip je premijer, bio i biće izgleda opet. Poznat je po tome što otima od bogatih da bi se i sam obogatio, pa siromašnima šipak. Da li biste, da vas neko pita – hteli da živite u državi kojom vlada čovek ovako monstruoznih nazora? Odgovor na to pitanje je i razlog zbog kojeg su Srbi otišli s Kosova i zbog čega ne mogu da se vrate, a proterati i ne primati nazad 200.000 ljudi nije mali posao. Statistika kaže da je prvih sto dana po ulasku NATOa na Kosovo ubijan po jedan nealbanac na svaka tri sata. Još nešto je nenormalno, ali toliko da i se i nama koji mislimo da smo navikli na sve, diže kosa na glavi: za vreme dok je trajao sudski proces protiv Haradinaja, ubijeno je, jedan za drugim, devetnaest svedoka optužbe. Čekaj, bre. Ubili su npr. prvog u Podgorici, drugog u Prištini, trećeg u Denveru… mora da je postojao neki način da se do devetnaestog taj niz prekine. Pokojni Vladan Batić, lider DHSS-a je rekao u funkciji ministra pravosuđa da je Ramuš Haradinaj neposredno izvršio 67 ubistava, naredbodavac je za 267 ubistava i za više od 400 otmica srpskih civila. Među otetima na Kosovu je bilo i 65 dece.

Bez obzira na trivijalnosti kojima se srpski političari bave, poput one o postavljanju slika druga predsednika u konzulate, ipak je ovo legitiman politički sistem. Iako je domaća politička elita malo cenjena i bez nekog ugleda u svetu, ona počiva na zapadu stvorenoj doktrini dolaska na vlast putem uobičajenih i manje-više regularnih pravno-političkih metoda. Kakav god da je sistem, on aplicira za članstvo u EU. A kad je Kosovo u pitanju? Kako se oseća neki zapadni diplomata dok razgovara sa Haradinajem i Tačijem? Npr. pravnik ili politikolog primaju u nekom briselskom poslanstvu čoveka za koga se sumnja da se zabavljao ubijajući ljude na romskoj svadbi u hotelu „Paštrik“ u Đakovici. Da li se pita zašto Tačija zovu „Zmija“? Nije dokazano u Hagu da je Haradinaj ubijao niti naređivao likvidacije? Pa, eto citata uvoda njegove knjige, pa vidite da li još dokaza potrebno. U jednom od poverljivih izveštaja Kosovske verifikacione misije OEBS-a 1999. piše: „On je običan psihopata koji je neretko tukao svoje vojnike kako bi zadržao kakvu-takvu disciplinu“ (Vreme br. 772). Haradinaj, dakle, ne vidi ništa loše u tome što radi, a je to i u knjigu stavio, da se i za buduće generacije sačuva njegovo viđenje sveta.

Nije rukovodstvo OVK bilo briga za prava manjina, demokratiju i taman posla socijalnu pravdu, ni kada su bili pod oružjem. U skladu s tim, nije ih briga za sve to ni kada su skinuli uniforme, obukli odela i zauzeli ministarske fotelje. To su kriminalni umovi, koje niko normalan u Prištini ne sme nazvati pravim imenom, jer će se probuditi sa odsečenom konjskom glavom u krevetu. Da li ste ikada čuli neki pošten kritički stav koji dolazi s Kosova? Od Fadilja Vokrija, preko Azema Vlasija, pa do kosovskih pisaca i drugih koji svoje izjave često upućuju srpskoj javnosti – svi imaju samo jednu mantru: nezavisnost. Niko tu ne sme da pisne o stvarnoj društveno-političkoj situaciji, a nije ni čudo. Haradinaj je sa svojom grupom OVK 2000. godine napao porodicu Musaj, tada blisku Rugovi, i tom prilikom bio ranjen iz ručnog bacača! A inače su bili u krvnoj osveti. Pa ko će da piše polemičke tekstove u takvim uslovima? Ljudski život tamo ne vredi pišljiva boba, a nema ni ideala za koje bi ga neko eventualno ponudio, pa izgleda će ova ćuti i trpi varijanta prilično potrajati. I ne zna se kome je gore, Srbima ili Albancima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.