Good, bad and ugly love song, Dejan Kanazir

Filed under: 2016,afirmator,broj 51-jun 2016,poezija,poezija i proza |

***Francuski poljubac koji nije sačekan do kraja***

Sreo sam svoju

Lolu Brižit

Tanak vrat i tanak dah

Ona zna sada kako

Stenli diše

Iz dima u dim

Smeje se

Njen požuteo zub usred nedostatka
Mleka
Umro je
Zapitan gde je smeh.

 

Smeh je pojeo
Stenlijeve užarene svećice od noktiju

 

Strah rascepa oči
Između nas Brižit
Toliko pogleda potrošenih
Na negledanje  sunca ,
Na negledanje
Stenlijevih kapaka ,
Papaka i manžetni .

 

Nas je pojeo žamor
Dece koja su raketama uništili sunce

 

 

***Šaptačima***

Šapa po šapa
Dobijam kandžu

Nokti su svećice

Nema tu puno šta da se kaže

 

Drhte mi prsti

Jedan po jedan

Razmišljam o tome da li je kasno vratiti se
Košarci, rodnom kraju, majci

Jedino zidovi na senkama postaju
Manji
Dobrodošli u moju malu kutiju za čaj
Prsti pukli
Sad pucaju na filmu
Prepričavam tiho tiho
Zvukove
Slike
Šapat se utisnuo u bravu

A kada je sve puklo (veza, prozor zbog fudbala)
Otvorio sam frizider i shvatio da samo imam
Senf

U maloj kanti

Jedem ljutinu i šapućem je sebi
Dok se senf vrti
I dalje, i dalje, i dalje…

 

 

***Sedimo*** 

Sedimo kao Šopen pred dve stotine ljudi

U hali bez vatre i dima

Niko klasično danas ne puši cigarete

Kao tada uspomoć malca i domalca

 

Palca

Sećam se svog palca

I sada ga gledam

Mladim glavama je govorio kako je sve

Dobro i eventualno lepo

U ovom trenutku on odustaje mira u svetu

Neko na ulici viče stop that thief

Pokazujem znak beznadežnosti

Poularno šipak

Dok mali ja pokušava da kaže

Sedimo u noći pored kazaljki

Velikog zvezdanog sata

 

Mrzimo vreme

Zatim i novac

Nemam sredstava za novu kutiju

Katranskog hedonizma

Pušiću prste i vikati vatra

To će utoliti glad

Dok sedimo u dva

 

Psi su prošli pored malog ja i mene

Ustanovljen trag pređašnje muzike sa početka

Pesme ili novotarije se

Gubi

Tako da završavam sa stihom

Šopene večna slava i hvala

C__Data_Users_DefApps_AppData_INTERN20160518171312
Autor: Ime mi je Dejan Kanazir. Dolazim iz Beograda. Želja za poezijom mi se
javila u bespuću ETS“Rade Koncar“. Za svoje tri godine koliko pišem,
mene kao osamnaestogodišnjaka su pohvalili mnogi. Takođe ispljuvali.
Smenjuju se kao dan i noć. Ali poezija je mislim poput Bodlerove
„Mesečine“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.