GAY OR NAY? Piše: Aleksandar Novaković

Filed under: afirmator,broj 07 - oktobar 2012,društvo |

Zrelo za krečenje

Gledali su, tražili su, prebili dva momka jer su mislili da su gej, a nisu. Greške se dešavaju, naročito ako treba nekog srediti pod hitno, u ime otadžbine. Više tu grešku neće ponoviti. Srediće sve muškarce koji izgledaju  feminizirano. Ili one koji, po njima, govore feminizirano. Ode cela Vojvodina i Beograd minus Dorćol i Zemun (koji, ako ćemo pravo, i nije Beograd). Sledeća faza – queer ptičice se prepoznaju po perju. Predatori će kupiti hrpu magazina omražene populacije. Ne zbog užitka već zbog patriotske obaveze. Da vide kako se neprijatelj oblači. Okej, to može da bude mali problem. U kafićima u  Strahinjića Bana se mnogi strejt muškarci, nesvesni svog pogrešnog ukusa, nose kao gejevi, a da toga nisu ni svesni. Misle da je to što imaju na sebi poslednji modni urlik. I, šta da se radi? Racija! Prebij sve u Silikonskoj Dolini. Mnogi od tih su glavonje i birači desničarskih partija ali neke žrtve treba podneti. Kakvi smo hrišćani ako za žrtvu ne znamo?

Da parafraziram Arsena Dedića: ja više neću kriti – parade neće biti jer tako hoće ona. Vlas’. I, ako nekoga ova zabrana izluđuje više nego organizatore parade i ono malo tzv. „običnog“ sveta koji doživljava celu priču kao kapitulaciju države pred brutalnom silom i odsustvo volje  da se razvijaju ljudska prava u ovoj zemlji, postoji jedna grupa koja zbog toga žali još više. To su razulareni naci-homofobi. U pitanju nisu neki momci koji su kivni na sve slabosti ovog društva pa im treba ponuditi smisao života, posao, rešenje tinejdžerskog angsta. To su dobro organizovane tabadžijske ekipe koje blagosiljaju i među zvezde vozdižu desničarske partije i kler. Brutalna sila koja je istovremeno izvan sistema i u sistemu, po potrebi.

Čujem neke kolege koje kažu: „Batalite marginalne društvene grupe – gde je običan radni čovek?“. Gde je? A gde su Romi? Gde su socijalni slučajevi? Gde su nezaposleni? Gde su stari i bolesni? Gde su deca u debilizujućim školama? Taj „običan radni čovek“ je u manjini, kao što su i  svi ostali u manjini.Većina pripada marginalnim društvenim grupama i niko se neće pozabaviti njihovim problemima ako, primera radi, LGBT aktivisti odu u ilegalu. Eto, ne opsedaju nas više oni „šareni“, sad ima vremena da pomognemo srbskom narodu. I, tu se vraćamo onima koji su počeli da gube nerve. Neću ih nazivati ni huliganima ni vandalima. Vandali su germansko pleme koje, u odnosu na Rimljane, uopšte nije bilo surovo, a Hoolihan ili O’Hooligan (sa varijacijama) je uobičajeno irsko prezime. Zvaću ih, stoga, predatorima.

Nema demonstracija, nema parade, mitinga. I izložbe su, kao što videsmo, pod upitnikom. Predatori kruže, traže sumnjive elemente. Vređaju se osećanja pravoslavnih vernika, tamo, u CZKD-u. Zašto? Zato što je umetnost, gle čuda, tu i tamo provokativna. I otac crkve se oglasio glede slučaja. Neko ima da se apsi. Ako može za Muhameda – može i za Hrista. More, marš u bajbokanu i zbog Krišne i Ras Tafarija, pa i Belzebuba ako treba. Pravna je to država. A šta je njen simbol? Spomenik nakostrešenom caru koji topuzinom pokazuje na svoj Zakonik. Knjiga i topuzina. Manje knjiga više topuzina plus kosmati grmalj koji je drži. Nju, štanglu. Pardon, topuzinu. A predatori se sad pitaju, sledbenika duge nema na jednom mestu, oka ne mogu da sklope, pitaju se i ljuta ih briga mori: ko je od tih ljudi na ulici, tih naizgled običnih ljudi, pripadnik LGBT  populacije?

 

SPOT A QUEER
Gledali su, tražili su, prebili dva momka jer su mislili da su gej, a nisu. Greške se dešavaju, naročito ako treba nekog srediti pod hitno, u ime otadžbine. Više tu grešku neće ponoviti. Srediće sve muškarce koji izgledaju feminizirano. Ili one koji, po njima, govore feminizirano. Ode cela Vojvodina i Beograd minus Dorćol i Zemun (koji , ako ćemo pravo, i nije Beograd). Sledeća faza – queer ptičice se prepoznaju po perju. Predatori će kupiti hrpu magazina omražene populacije. Ne zbog užitka već zbog patriotske obaveze. Da vide kako se neprijatelj oblači. Okej, to može da bude mali problem. U kafićima u  Strahinjića Bana se mnogi strejt muškarci , nesvesni svog pogrešnog ukusa, nose kao gejevi a da toga nisu ni svesni. Misle da je to što imaju na sebi poslednji modni urlik. I, šta da se radi? Racija! Prebij sve u Silikonskoj Dolini. Mnogi od tih su glavonje i birači desničarskih partija ali, neke žrtve treba podneti. Kakvi smo hrišćani ako za žrtvu ne znamo? Ko im je kriv što se oblače k’o pederi! Jeste li primetili da devojke imaju ponekad običaj da se drže za ruke, bile strejt ili ne? Da potapšu svoju drugaricu po ramenu dok joj se  jada jer je napustio dečko, inače muška svinja? Znam, sestro, i mene je tako… Udri i njih! Toliko maženje nije bogougodno.

 

ANTIMODNE I NEHIGIJENSKE MERE
Idemo dalje. Sledeći su na meti srpski metroseksualci. Znate, to su oni sumnjivi momci koji imaju petlju da se usred bela dana pojave na ulici u čistoj, opeglanoj odeći, znaju da „slažu boje“ kosa im je uvek čista, sveže su obrijani, tuširaju se nekad i dva puta dnevno a kad im prodavačica vrati kusur osmehnu se i kažu „hvala“. Šta ti meni hvala! „Hvala“ je, pored Kosova, najskuplja srpska reč! Izvini kažemo neiskreno, jer tako zamazujemo svoje brljotine i to je okej. Kad predator nekog nešto pita (a nije povod za prebijanje) on otme tu informaciju kao hajduk i odnese je, bez zahvalnosti. Dakle, udri metrose! Ima tu još: ako hoćemo da kičma ovog društva, dakle muškarci (a ženama je mesto u kujni i u ložnici, da štancuju Srbčad) pobegnu od kletog muželoštva predatori će primeniti drastične antimodne i nehigijenske mere: 

1)     Svi koji nose kanarinac-žuto, ružičasto ili crveno biće na licu mesta ubiveni od batina. Predator mora da ih leši nip o babu nip o stričevima  pa makar žrtve  bili i njegovi omiljeni turbofolkeri koji su slepi za boje;

2)     Svaki pravi mužjak mora da bude bradat ili, ukoliko je ćosav, da se podvrgne danononoćnom brijanju dok mu nešto ne izbije. Ukoliko ima bradu staru tri dana, znate, onu zelenkastu šmirglu,  može i to. Napomena: potkresivanje i štuciranje brade i brkova  je zabranjeno;

3)     Tuširanje jednom nedeljno, subotom, kao naši slavni preci. Da čist uđeš u crkvu, a posle možeš da se štrokaviš do mile volje;

4)     Čista i ispeglana odeća dozvoljava se političarima koji rade za dobro naroda kao i narodnim pesnicima. Ostali da nose istu odeću dok se ne raspadne na njima;

5)     Kurtoazija ne postoji. Ukoliko zajebete stvar pa kažete strendžersko „pardon“ ili „sori“ umesto „izvini“ sledi dvaes’ i pet udaraca degenekom po tabanima k’o za vreme Kodže Miloša;

6)     Bavljenje umetnošću, ukoliko nije patriotska, smatra se latentnim furundžijstvom  i kažnjavaće se na licu mesta, u skladu sa oblašću interesovanja. Piscima će se razbijati kompjuter o glavu, muzičare će daviti žicama od električne gitare a slikarima implementirati štafelaj u bogohulno mesto.

 

Ali, predatori znaju da vrag ne spava. Treba paziti na Srbčad. Kako ih zaštiti pre nego što im izbiju prve dlake? Eto rešenja: deca će biti obavezna da spavaju u istoj sobi, u istom krevetu, sa jednim od masnih, bradatih, prljavih predatora koji će paziti da im slučajno neko nastran ne uđe u postelju. Preporučljivo bi bilo da se za taj posao zaštite naše nevinosti angažuju najbolji, dakle pripadnici klera (što imaju veću titulu to bolje) i članovi borbenih formacija, strojeva i sl. Tako će, konačno, doći do harmonije u našem opštežiću a roditelji će spavati mirni, znajući da je dete bezbedno koliko i svi mi.

 

 

One Response to GAY OR NAY? Piše: Aleksandar Novaković

  1. Pa, Aleksandre,istina je.
    Ni ono nije bilo sve „bljutavos“.
    Pozdrav Dragi Tasic

    Dragi Tasic
    6. октобра 2012. at 12:10
    Одговори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.