Forsiranje livade na konkursima ministarstva kulture

kolce

Piše: Predrag Milojević

Posle objavljenih rezultata sa državnih konkursa za sufinansiranje projekata kulture i umetnosti iz Ministarstva kulture Srbije, može se oceniti da je došlo do drastičnog izmeštanja područja borbe, što je izazvalo pravu pometnu među institucijama i udruženjima koja se bave kulturom. Naime, svaki od ponuđenih projekata nudio je, pored umetničkog, nezaobilazno i svoje ideološko-političko viđenje stvarnosti. Dodela sredstava se kod nas obično vrši najpre po tom ključu, pa je to istovremeno i rešenje svake vlasti za usmeravanje umetnosti i kulture u određenom pravcu. Ovo jednostavno znači da se dekretom i birokratskom odlukom mogu eliminisati projekti koje članovi komisija smatraju nepodobnim i  nema dileme da se to u Srbiji decenijama sprovodi. Čarobni i sporni  ključ za dodelu sredstava koji je i pri poslednjem konkursu korišćen bilo je propatriotsko usmerenje projekata koji su ušli u konkurenciju.

Buka se najpre podigla oko izostanka finansiranja velikih manifestacija sa tradicijom (npr. džez festival Nišvil), a zatim i oko same raspodele između učesnika. Što se udruženja pisaca tiče, SKD nije dobio novac, a potraživao je sredstva za nagradu „Biljana Jovanović“ i dr., dok je UKS dobio 2.000.000 dinara. Nažalost, to i jeste primereno situaciji, jer barem u sferi onoga što propagira UKS dosledno zastupa svoje članstvo, dok je iz SKD izostala podrška kada je bila ugrožena sloboda govora, ali i druga građanska prava pisaca u „slučaju Ugričić“ 2012. godine, i kada je bez reakcije esnafskih udruženja vlast sprovela nezakonito otpuštanje sa posla upravnika tako velike institucije kao što je Narodna biblioteka. Reagovao je samo Forum pisca, ali on je neregistrovano udruženje, pa samim tim i ne može imati status reprezentativnosti. SKD  pominje i da je ipak dobio 300.000 din za svoj časopis „Književni magazin“. U polemici na RTS, čulo se: da je trebalo podeliti po 1.000.000 na SKD i UKS, da UKS u članstvo prima polupismene (Basarini stavovi), da je SKD pod vlašću Demokratske stranke terorisao UKS i da im je oteo prostorije u Francuskoj 7 (stav Živorada Ajdačića, funkcionera koji je sebi uzeo za pravo da bude državni cenzor i da određuje šta je u umetničkom smislu podobno, a koji umetnički projekat „šteti srpskom narodu“(!), pa se tako i ponaša – propagirajući tzv. podobnu umetnost). Uglavnom, ključ za tumačenje rezultata konkursa je i ovde tužna podela na patriotski i nepatriotski blok, što vređa razumnog čoveka, posebno jer dolazi iz glava mediokriteta zadojenih politikom, koji stalno zaboravljaju da je umetničkom stvaralaštvu potrebna autonomija. Štaviše, umetnost mora biti iznad politike, ali ova vlast, kao i sve dosadašnje, nema nameru da dešavanja u kulturi prepusti kulturnim radnicima, već politički komesari tipa Ajdačića određuju šta šteti, a šta je koristi srpskom narodu u celini. To je njihov krajnji domet u  „zadovoljenju potrebe za umetničkim stvaralaštvom“. Po ovome sledi da je „nepodobna umetnost“ nekorisna za srpski narod, a lek bi bio „da se odvoji žito od kukolja“. Drugim rečima: očekujte dalje čistke, jer najčešće ovakvi ljudi nemaju kapacitet da procene kvalitet umetničkog dela o kome govore i rezultat njihovog rada je stvaranje zlatne sredine i emancipacija proseka. Link na kome se mogu videti rezultati za periodiku: http://kultura.gov.rs/sites/default/files/documents/odluka_periodicne_publikacije.pdf . Mora se naglasiti da su sami kulturni radnici najviše krivi za ovakvu sliku stvarnosti, jer su neotporni na pritiske koji dolaze iz politike i nemaju udruženja koja ih – bilo štrajkom, bilo drugim vidovima organizovane borbe – mogu zaštititi.

Ko je dobio novac na drugim poljima može se videti ovde: http://konkursiregiona.net/rezultati-konkursa-ministarstva-kulture-za-2013/Diskusiju o kriterijumu nije ni potrebno voditi, jer je jasno da je oslonac bio na političkim vezama i narodnjačkom temelju odabranih dela, gde dominiraju kulturno-umetnička društva, udruženja sa religijskim ili nacionalnim prefiksom u imenu, uz izraženo nepoštovanje onih koji su i u ovako lošim uslovima godinama uspevali da održavaju manifestacije ili izdaju časopise, često ih finansirajući sopstvenim sredstvima. Kraće rečeno: forsiranje livade u svakom pogledu.

Ništa se posebno nije dogodilo ovakvom preraspodelom sredstava. Buku i dalje dižu oni koji nisu dobili pare, a pitanje je šta bi im smetalo u našem društvu da su ih dobili, tj. da li bi im u tom slučaju sve bilo potaman. Naredna godina je najbolji pokazatelj i merilo ideje državnih cenzora da će lako izaći na kraj sa nepodobnima, tj. sa onima za koje smatraju da misle svojom glavom i veruju o ono što rade. Ako opstanu bez državne pomoći, to je znak da se borba vodi na zdravim nogama.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.