FEMINIZAM I AMBIVALENTNOST Piše: Tijana Rupčić

Filed under: afirmator,broj 05 - avgust 2012,istorija |

 

Feminizam kao pokret je pojava modernog karaktera, datira od 19. veka, kao posledica industrijske revolucije u zapadnim zemljama. Pojava mašina će smanjiti značaj radne snage i omogućiti ženama da se uključe u proces proizvodnje. Posebno će imati veliku ulogu u periodu Prvog svetskog rata i posle njega. Feministički pokret razbiće se u dva pravca – u borbu za jednakost u plati i borbu za pravo glasa. Na ovim temeljima će se graditi potonji pravci feminizma. Termin feminizam, za početak, najbolje je posmatrati kroz rad Simon de Bovoar, pionirke modernog promišljanja feminizma.

 

Simon je rođena u Parizu 1908. godine u imućnoj buržoaskoj porodici. Dobila je odlično obrazovanje na Sorboni, gde joj je filozof Žan-Pol Sartr, njen životni i intelektualni saputnik, bio kolega. Posle završenih studija filozofije počeće da se bavi profesorskim radom, a istovremeno će se baviti i spisateljskim poslom. Za sobom je ostavila nekoliko romana, eseja i pozorišnih predstava, ali delo koje ju je proslavilo jeste esej „Drugi pol“, u kome daje detaljnu analizu ugroženog položaja žene i utemeljuje osnove feminizma.

Sam život Simon de Bovoar postaće primer teške, gotovo nemoguće, egzistencije žene intelektualke, i upravo u „Drugom polu“ ona će pokušati da nađe korene potčinjenog položaja. U vreme kada Simon de Bovoar promišlja „Drugi pol“, ona sebe ne vidi kao feministkinju i dugo  okleva da započne knjigu posvećenu ženama. Evropske i američke feministkinje već imaju iza sebe znatne političke pomake. Mnoga ograničenja iz prošlosti već su bila prevaziđena. Žene su zadobile veću društvenu i seksualnu slobodu. Ipak, to nije bilo dovoljno, tvrdila je Bovoar, jer žene nisu bile osobođene i ostaju u podređenom položaju. U „Drugom polu“ ona će se usredsrediti na položaj žena, kombinujući istoriju, antropologiju, mit, etnografiju, književnost, biologiju i sociologiju. U filozofskom pogledu, Bovoar usvaja egzistencijalističku perspektivu, prihvatajući mnoge egzistencijalističke kategorije koje je razvio Sartr u delu „Biće i ništavilo“, posebno ideje o subjektu i objektu. Ove kategorije vode poreklo iz Hegelove filozofije koja je svrhu postojanja videla u postizanju samorazumevanja. Srž tog procesa je definisanje i razumevanje sebe u pojmovima „drugog“ i„prvog“. Bovoar je smatrala da moderno društvo objektivizuje ženu kao „drugo“. Čovečanstvo se definiše kao muško, kao dato ljudsko stanje, dok se definicija žene postiže samo u odnosu na muškarca. Jedino muškarac ima tu slobodu izbora da sebe ustanovi kao egzistencijalnog, tj. kao subjekat. Razlog ženske podređenosti, tvrdi Bovoar, leži upravo u ženskoj „drugosti“ prema muškarcu.
U analizi zašto su žene „druge“, Bovoar odbacuje objašnjenje ženske potčinjenosti koju nude teorije biološkog determinizma. Ženska fiziologija i nedostatak penisa ne znače da je žena inferiorna ili da pati od kastracionog kompleksa. „Prestiž penisa“ jeste aspekt odnosa moći i „vrhovne vlasti oca“.

 

OSLOBOĐENJE?
Bovoar je bila skeptična i kada je marksistički pogled na potčnjenost žena u pitanju. Taj pogled smatra da je u kapitalističkom društvu sve, pa i represija žena, posledica ekonomskih odnosa i hegemonije vladajuće klase. Po tom viđenju pojavom socijalizma i podređeni položaj žena će nestati. Iako je bila ubeđena socijalistkinja, položaj žena nije videla kao posledicu privatnog vlasništva i kapitalizma, nego kao posledicu muške dominacije nad „ženskim drugim“.

 

Centralno mesto u teorijskom radu Simon de Bovoar u „Drugom polu“ jeste položaj žena kao supruga i majki. Žene ne dovode u pitanje mušku vladavinu u braku zbog sopstvene ekonomske zavisnosti i reproduktivne funkcije. Bovoar je osećala da su talentovane žene izgubljene za čovečanstvo jer su progutane repetitivnom rutinom kućnih poslova. Shvatila je da majčinstvo za mnoge žene može biti vrhovni stadijum u njihovim životima. Ipak, tvrdila je, ne uživaju sve žene u materinstvu, postoje žene koje su drugačije. Bila je skeptična prema svetom karakteru majčinstva i ukazivala da su samo udate žene te koje su slavljene, dok su neudate žene veoma često na lošem glasu. Prepoznala je da neke žene pronalaze svu svoju egzistenciju zadovoljenu u plodnosti. Smatrala je da je majčinska ljubav svestan stav, slobodan moralni izbor, a ne instikt, i da postoje stvari poput loših majki.
Jasno je uočila da je briga o deci van kuće neophodna i imala je veoma čvrst stav kada je u pitanju kontracepcija i abortus. Zalagala se za kontracepciju, pravilno regulisan abortus, pojednostavljen razvod i veštačku oplodnju. Međutim, takve stvari same po sebi neće u dovoljnoj meri promeniti položaj žena. Stavovi i razumevanja takođe moraju da se menjaju.
Bovoar je videla „ženskost“ kao nešto što podržava mušku vladavinu i insistira na tome da nema gotove esencije ženskosti – to je mit. Civilizacija je, a ne biologija, konstruisala ženskost. Opisuje kako žena uči da prisvoji ženski rod i sumira svoje viđenje u jednoj rečenici koja je verovatno najčuvenija i često citirana: „Ženom se ne rađa, ženom se postaje“.
Njeno delo će biti od vitalnog značaja za dalji razvoj feminizma, ali odnos feministkinja prema Simon de Bovoar je više nego jednoznačan. „Drugi pol“ je decenijama bio meta kritika i osuda, ali na anglo-američkom prostoru je ipak izvršila veliki uticaj.
Među ženama koje su tvrdile da im je njena knjiga „promenila život“ nalazi se i začetnica drugog talasa američkog feminizma Beti Fridan. Ipak, ono za šta mnogi iznova kritikuju Simon de Bovoar jeste mizoginija. Njena mržnja prema ženama opaža se u svemu onom što je specifično za jednu ženu. Menstruacija, trudnoća, porođaj, dojenje definiše kao krizno stanje žene. Kod Simon de Bovoar je ženska požuda određena kao negativna, kao narušena kontrola nad vlastitim telom, zbog čega je treba posmatrati kao stanje neslobode, neautentičnosti, pasivnosti. Delo koje će se suprotstaviti „feminizmu jednakosti“ Simon de Bovoar je knjiga nedovno preminule Adrijane Rič „Of woman born“ koja afirmiše jedan drugi vid feminizma koji ne želi da bude feminizam drugog pola već feminizam razlike.

 

ONO ŠTO JESTE I ONO ŠTO BI MOGLA BITI
Bovoar je previše negativno shavatala predstavu žene i ženskosti, ali nije jedina, to je bio stav i mnogih drugih začetnica modernog feminizma kao što su Kristin de Pizan, Virdžinija Vulf i Meri Vulstonkraft. Što se tiče odnosa Simon de Bovoar prema ženama i ženskosti možemo protivrečiti njenim kritikama, da radikalnost njene teorizacije polne razlike proizlazi iz ideje o nekoj temeljnoj razlici. Mnogo važnije od toga šta Bovar kaže o ženama i njihovim telima jeste način kako postavlja problem. Bovar pokušava da opiše kako žena nastaje, odnosno, šta je od nje nastalo u opsesivnom društvu zapadne civilizacije, a ne ono što bi ona trebalo da bude – o njenoj suštini. Na onom mestu gde smo kod Simon de Bovar imali kritičan odnos prema anatomiji ženskog tela, kod Meri Vulstonkraft imamo nešto slično. U svom delu „Odbrana ženskih prava“ Vulstonkraftova degradira žensku seksusalnost, odnosno ženskost kao takvu.

 

Zato možemo zaključiti da se dvosmislenost, ambivalentnost, nejednakoznačnost kod Simon de Bovar prema feminizmu i feminizma prema Simon de Bovar čuva u trenutku feminističke samorefleksivnosti, svesti o unutrašnjoj rascepljenosti feminizma. Kada raspravljamo o „pravom feminizmu“ i o pravim merama feminizma, to znači da je granica neuhvatljiva. Feminizma je uvek premalo ili previše. Feministička teorija od početka je rascepljena iznutra, što joj i garantuje status teorije. U toj perspektivi „Drugi pol“ Simon de Bovar je nastavak najplemenitije, samokritičke, samorefleksivne u sebi rascepljene tradicije feminizma.

 

 

Svojim delom Simon de Bovar će podržati nadolazeći „drugi talas“ feminizma koji će se pojaviti 60-ih i 70-ih godina. Tada se sreću masovne organizacije, feministički časopisi, edukacija žena i diskusija o problemu muškog nasilja nad ženama.
„Treći talas“ feminizma započeće 80-ih godina, a traje i danas. Pokušaće da negira sve rodne razlike i dosta je blizak drugim teorijama poput „kvir teorije“, ekofeminizmu, transfeminizmu i drugima.
Većina svetskih fakulteta danas nudi ženske studije koje se bave kretanjem kroz teoriju feminizma, a ima ih i kod nas na Fakultetu političkih nauka.

 
 

Tijana Rupčić

 
 
* Glavne teze preuzete iz tekstova Eve Bahovec 
 
 
 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.