EPILOG PROTESTA ZA KULTURU – SITNE PARE ILI DUPLO GOLO?

Filed under: afirmator,broj 15 - jun 2013,društvo,info,konkurs ministarstva kulture 2013 |

9236206151c5e6b71a940135765488_640x458

 

Prekjučerašnji protest za kulturu prikazao je nešto što smo svi odavno znali ali nismo smeli da priznamo – potpunu bezidejnost mejnstrima kulturne scene. Umesto vatrometa ideja, kreativnih poruka, satire, vrcavosti duha dobili smo nekoliko stotina preznojenih ljudi ubedačenih pogleda. Mediji , sa svoje strane, pokazuju to čak i onda kad se čini da podržavaju protest. U Blicu tako, jedan od komentatora, „zabrinutih građana“, kaže vrlo jednostavno – 21 komentar za kulturu a 500 za Karleušu.  Dakle, kultura jednog naroda koja se gradi koliko taj narod postoji s jedne i debakl novokomponovane pevačice s druge strane. Nikad nije ovaj narod bio, u svojoj istoriji, pismeniji i nikad nije bio dalje od kulture. Slično se može reći i za druge evropske zemlje zatočene u „civilizovanoj divljini“ ali u Srbiji se stvari vide jasno, s gadnim obrisima i kontrastima koji su prikazani do mikroskopske tančine. Indikativno je i to da su se, čitam u „Danasu“, odjednom „razbudili“ oni koje sam već više puta ovde prozivao a čija su imena vezana za SKD (videti članak:   http://afirmator.org/penetriranje-uma-ili-povampirenje-narodnjaka-u-skd/), podelili izjave, razdelili blagoslove i zapalili put klimatizovanih porodičnih domova. I, još su prozvani, gle čuda, organizatorima protesta. Možda jesu (mada, s obzirom kako je sve ispalo, to baš i nije za pohvalu)   ali su oni samo „jedni od“ a postoji valjda i neki Inciijativni odbor.  A tu je i Krle „Idol“ eks-savetnik Borisa Kuku Tadića. I on ima da kaže poneku.  Šta reći osim „šta reeeeći“? I, gde ćemo sad? Na Vladu Srbije? Pred Predsedništvo? Da čoporativno izviždimo „Konstantina“? Neka simbolička akcija? Da odigramo neki performans za plebs? Šetnja,šetnjaaa, kao u zlatna vremena protesta? Ništa od toga. Ponavljamo imena svojih umetničkih veličina preko razglasa. Kao da ne znamo ko su oni.

Bez slobode u komunikaciji i ravnopravnog odnosa  „kulturnih radnika“ cela ova priča i nema nekog efekta. SOLIDARNOST „običnog sveta“ je izostala baš kao što je i veliki broj kulturnih randika izbegavao da se bavi „socijalom“. Ali, nije samo to u pitanju –  nemojmo zaboraviti da mnogi umetnici nisu došli. Ostali su kući jer se groze pomisli da demonstriraju s onima koji su predstavnici „klanova“, onima koji su ih, i pre ove nesrećne vlade,  držali na margini. Jer, bez obzira koliko naša kultura nisko stoji, hiljade mladih ljudi su zakinute za posao i, čak, mogućnost da bilo gde glume, izlažu, objavljuju, režiraju. Baš zbog toga su oni ostali kući. Neki od njih verovatno nemaju dovoljno para da plate prokletu Bus – plus karticu. Niste za njih čuli i vode se pod „nebitno“. Jer, za njih se ništa ne menja.  Klanovi dolaze, klanovi odlaze a oni ostaju zaboravljeni i večito “ mladi umetnici u nastajanju“ mada se pre može reći da su u nestajanju. Razumem taj stav ali razumem i da nešto mora da se menja i da smo, volens  – nolens, morali da začepimo nos pored nekih od ljudi koji  su te subote stajali pored nas na Trgu i odstojimo svoje jer drugog izbora nema.

Prognoza: „Braca Oldtajmer “ može da uradi dve stvari a umetnici i svi ti inicijativni odbori nijednu. Dakle, jedna je varijanta da nastavi s tvrdim kursom i ne da im ni pišljiva boba. Leto je, vruće je, ko bi sad demonstrirao? Samrt time and the living is sleazy…. Pokazali ste svoju slabost, umetnici. Tako može da razvuče do jeseni. A u jesen, ko će se sećati? Druga varijanta je da razgovara s par „krupnih igrača“ i ponudi im đenge. Take it or leave it! Samozvani glas pobune će, po svemu sudeći, biti ućutkan sa smešno malo para.  Znate kako je –  daj nešto konkretno, odmah, pa nek je i sitno,  parica je to, malo džidži – midži do novih izbora a onda ćemo drugačije. Fantazija po kojoj će Braca da ispuni sve zahteve (koji god da su jer ni tu ne postoji konsenzus) i vaskrsne budžet za kulturu preko noći je neostvariva. A, za to vreme, doći će do još veće klasne stratifikacije u kulturi. Nekolicina onih koji su se domogli položaja i „kontakata“ će raditi punom parom i zarađivati pristojno ili nepristojno mnogo novca a ostalima ostaje teški underground, pusto, hladno mesto, neposećeni blog, podrumska galerija, šupa od sale, bez novca, bez medija i bez, što umetnicima najteže pada, publike.

 

ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ