EMOTIVNI OTKAZ

Filed under: broj 02 - maj 2012,film |

,,U vazduhu“ Up in the Air (SAD,2009)

Režija i scenario:  Džejson Rejtman (po romanu Valtera Kirna)

Ocena:5/5

Džejson Rejtman je i u svoja prva dva filma „Hvala što pušite“(Thank you for Smoking) i „Džuno“(Juno) pokazao da je reditelj  na kog svakako treba obratiti pažnju, a filmom „U vazduhu“ (Up in the Air) je samo dodatno učvrstio svoje mesto jednog od najboljih reditelja mlađe generacije. Baveći se aktuelnim problemima današnjice(duvanske kompanije i njihov lobi, odrastanjem, usamljenošću čoveka u modernom svetu), sa primesama britkog i suptilnog humora, Rejtman je uspeo da izgradi prepoznatljiv stil već sa prva tri filma.

„U vazduhu“ je priča o Rajanu Binamu (Džordž Kluni), čoveku čiji je posao, ni manje ni više, da otpušta ljude. Kada neka kompanija poželi da otpusti čoveka(ili više njih) koji za istu radi godinama, unajmljuje Rajana da im to saopšti te da im predoči ,,niz mogućnosti“ koje su im dostupne iako su ostali bez posla. Rajanova emotivna otuđenost i  hladnoća mu omogućavaju da istrpi najstrašnije reakcije ljudi kojima se svet u trenutku ruši. Ali, upravo ta emotivna ograničenost sputava i njega samoga. Rajan putuje od grada do grada, provodeći najveći deo svog života po hotelima, aerodromima i u avionu. Jedini kontakt sa porodicom(sestrama i roditeljima) je preko telefona, a o stvaranju sopstvene porodice gotovo i ne razmišlja. Na putovanjima upoznaje  Aleks( Vera Farmiga), poslovnu i uspešnu ženu, koja uspeva da privuče njegovu pažnju. U međuvremenu, šef njegove kompanije zapošljava mladu Natali (Ana Kendrik) koja je napravila projekat otpuštanja preko video konferencije. Šef je oduševljen jer se na taj način smanjuju troškovi leta, hotela i sl. Rajan bezuspešno ubeđuje šefa da će propasti zbog tog sistema,ali na kraju ipak popušta i pristaje da vodi Natali sa sobom na putovanja, kako bi je uputio u posao. Nastavlja da se viđa sa Aleks, sa kojom je sve bliži i počinje polako da shvata koliko je njegov život zapravo prazan i neispinjen.

OTUĐENOST I POSLEDICE

Kroz ovako naizgled jednostavan zaplet, „U vazduhu“ postaje ozbiljna priča o usamljenosti i otuđenosti čoveka u modernom društvu, o nemogućnosti dvoje ljudi da uspostave normalan i zdrav emotivni odnos. Pritisak koji nameće rad i užurbanost, neprestana težnja za ostvarivanjem materijalne sigurnosti, zapravo stvara mehanizam u  kom čovek postaje mašina, samo jedan od zupčanika koji omogućava da sistem funkcioniše.

Rediteljski vrlo jednostavan, bez pretencioznih uglova snimanja, režiran gotovo klasično, u stilu Kaprinih filmova, ovaj film dodatno dobija na vrednosti, jer upravo iz te jednostavnosti cela priča i likovi postaju ,,življi“, nama bliski, pružajući mogućnost potpune identifikacije.

Iako se  smejemo likovima, njihovim ciničnim replikama,  ujedno se sa smehom,  gotovo neprimetno, nagomilava gorčina i težina kad shvatimo veličinu  besmisla i prazninu likova, njihovih odnosa, ideja i postupaka Tako dolazimo do spoznaje da bismo i sami trebali da preispitamo da li samo zaista srećni ili je to samo privid u koji smo nesvesno upali i zatrpali se gomilom obaveza da ne bismo videli stvarnu ispraznost našeg postojanja.

Iako izgleda kao još jedna romantična komedija, „U vazduhu“ je mnogo više od toga. Komika i romantika su samo sredstva da se ispriča vrlo istinita i vrlo bolna istina. Na samom kraju filma, u titlu saznajemo da su svi otkazi bili stvarni, da su se ljudi zaista zbog toga ubijali ili završavali na lečenjima. Rejtman opet vrlo jednostavnim sredstvom, koristi poslednju priliku u filmu da nas nakon smeha i romantike,,ošamari“ i probudi, problematizujući, vrlo kritički jasno, celo društvo u kom živimo.

 

MAJA TODOROVIĆ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.