Džungla – satirična priča
Nekada su bila mnogo čudna vremena. Funkcionisala po sistemu toplo-hladno. Postojalo je vreme ratova. Vreme slobode. Vreme zatvora. Vreme oslobađanja. Vreme napretka. Brzog i uspešnog.
Industrija i poljoprivreda se najbrže razvijale. Uz njih, zahvaljujući državi, procvetala i birokratija. Množila se. U okvirima normalnog. U početku. Kasnije se razgoropadila. Na svom putu razvoja. Jurila poput lavine. Rušeći sve pred sobom. Narod. Zakone. Običaje. Logiku.
Gazili su nemilosrdno. Birokratija i njena bratija.
Vremenom se menjala politička klima. Rukovodstva. Zakoni i propisi. Planovi i želje. Umesto fabrika, otvarane su kancelarije. U duginim bojama. U prizemlji, na spratovima. Različitih veličina. Namena. Nicale preko noći. Za stručnjake. Rodbinu. Partijske drugove…
Nagli rast doveo je do prestruktuiranja privrede. Proizvodnja se povukla pred trgovinom i uslugama. Zadržana je jedino drvoprerađivačke industrija. Zbog kancelarija. Trebalo je na hiljade radnih stolova. Ormara. Stolica i fotelja…
Dekretom su zakatančene sve fabrike. Turizam zabranjen. Poljoprivrednici proterani iz sela u gradove. Ministarstvo za zaštitu čovekove okoline ukinuto. Započela je neviđena seča šuma.
Sve zarad fotelja.
Junaci novog doba bili su šumari, drvoseče, stolari i tapetari. Mnogo hvaljeni i odlično plaćeni. Samo su kratko trajali. Posle dve godine šuma više nije bilo! Ostalo je samo ogromno prostranstvo. Ogoljeno.
Ali je kancelarijskog nameštaja bilo u izobilju. Ne zadugo.
Besomučno otvaranje kancelarija je nastavljeno. Otvarala ih država. Javne ustanove i preduzeća. Paradržavne firme. Tajne i javne službe. Privatna preduzeća. Strane i domaće banke. Naučne ustanove. Crkve. Humanitarne i nevladine organizacije. Kružoci. Sportski klubovi. Društva građana.
Tako su nestale domaće šume. Umesto njih nikla je džungla fotelja.
Država se nije zbunila. Pošto više nema sirovina za fotelje, naredila je uvoz.
Mića M. Tumarić
Related Posts via Categories
