„Družina Dardaneli“ – čitanje teksta i razumevanje konteksta Piše: Aleksa Skočajić

Filed under: afirmator,broj 09 - decembar 2012,sf / horor |
„Liga izuzetnih džentlmena“ predstavlja analizu jednog sistema koji je zaista postojao, jer je postojala i sama Engleska Imperija; ovde se priča oslanja na postojanje velike imperijalne sile, Srbije, s tim što ova, za razliku od one engleske, nikad nije postojala. I dok je „Liga izuzetnih džentlmena“ imala kritički osvrt ne samo na engleske društvene devetnaestovekovne stereotipe, već i na one koji su bili preneti u modernu Englesku, „Družina Dardaneli“ bi se pre mogla protumačiti kao želja za teritorijalnim proširenjem jedne zemlje i njenim uzdizanjem na nivo imperije. 

Godine 1999. pojavio se strip pod nazivom “Liga izuzetnih džentlmena“, engleskog autora Alana Mura. Strip se bavio avanturama družine sastavljene od likova iz književnih dela s kraja devetnaestog veka, koja je oformljena kako bi se borila za opstanak Engleske Imperije. Međutim, iako su likovi na strani Imperije, strip je, zapravo, predstavljao parodiju Velike Imperije kao i kritiku modernog engleskog društva.
Autor kombinuje istorijske podatke o Engleskoj Imperiji i fiktivne likove iz književnih dela, i tako stvara kontekst u kome likovi postaju realniji, a Velika Imperija, iako stvarna, deluje kao plod mašte osmogodišnjeg deteta. I kao takva, ona se ne može shvatiti ozbiljno ili se sagledati kao idealna. A posmatranje sebe kao idealne, upravo je njena osnovna krakteristika i jedna od dve glavne teme kojima se Alan Mur bavi u ovom delu. Druga tema vezana je za devetnaestovekovne stereotipe i društvene norme.
Dvanaest godina kasnije, zahvaljujući Pavlu Zeliću i Draganu Paunoviću, nastala je srpska varijanta gorepomenutog stripa, nazvana „Družina Dardaneli“. Autori su pokušali da smeste istu ideju u okvir Srbije, koristeći, pre svega, likove iz srpske književnosti. Ipak, da bismo imali jednu novu celinu, nije dovoljno samo preneti elemente iz neke druge, jer se može desiti da oni u toj novoj celini ne mogu da opstanu. Na primer, „Liga izuzetnih džentlmena“ predstavlja analizu jednog sistema koji je zaista postojao, jer je postojala i sama Engleska Imperija; ovde se priča oslanja na postojanje velike imperijalne sile, Srbije, s tim što ova, za razliku od one engleske, nikad nije postojala. I dok je „Liga izuzetnih džentlmena“ imala kritički osvrt ne samo na engleske društvene devetnaestovekovne stereotipe, već i na one koji su bili preneti u modernu Englesku, „Družina Dardaneli“ bi se pre mogla protumačiti kao želja za teritorijalnim proširenjem jedne zemlje i njenim uzdizanjem na nivo imperije.
VELIKA SRBIJA DO DARDANELA!
Radnja stripa, kao i onog pre njega, smeštena je u „neki drugi devetnaesti vek“, samo što ovde njeni protagonisti nisu likovi iz svetske književnosti, već prvenstveno oni iz srpske ili ruske. Pa tako imamo Savu Savanovića, Koštanu, Vronskog, Hajduk Stanka itd… Nasuprot njima, nalaze se likovi poput Jozefa K, ili Halefa Omara, dakle, likovi koji su produkti ne-srpskih autora, što samo po sebi pravi neku vrstu diferencijacije po nacionalnoj osnovi („Mi“ smo pozitivni likovi, a „Oni“ su negativci). „Naši“ likovi pokušavaju da spreče „njihove“ da pokore Srbiju i zavladaju svetom. A sve se to dešava u „zemlji pošteđenoj tragičnih prevrata i iscrpljujućih ratova“, koja se iz minorne državice pretvorila u vodeću svetsku imperiju. Samo ta činjenica, ako ne i neke druge, sa sobom povlači mnogo posledica ili postavlja pitanja na koja ne daje adekvatne ili, češće, nikakve odgovore. Na primer: Ako je Srbija zaista toliko moćna sila, ne bi trebalo da je baš toliko lako pokoriti je. Zatim, ako zaista nije bilo ratova u kojima je učestvovala, nije bilo ni ropstva pod Turcima, pa je pojava Hajduk Stanka, u najboljem slučaju, neopravdana. I konačno, činjenica da je Jozef K predstavljen kao neko čija je ambicija da napravi armiju vampira i zavlada svetom, nešto je što potpuno obesmišljava koncept Kafkinog „Procesa“, čiji je on glavni lik. Naravno, možemo reći da su, u skladu sa činjenicom da je ovo alternativna istorija, i sami likovi prilično izmenjeni, ali treba se zapitati koliko smemo da odstupamo od likova a da oni i dalje budu ti likovi, a ne neki drugi. 
Isto tako, za razliku od lika Mine Harker, koja je u originalnom stripu prikazana kao još jedno razbijanje stereotipa (onog koji objašnjava da je žena neko, odnosno NEŠTO, što ostaje kod kuće i željno čeka svog muža, spremna da mu oprosti sve njegove preljube), u ovom stripu imamo Koštanu, koja ne samo da nije oličenje samostalne i indvidualne žene, već je, baš suprotno, oličenje žene kao seksualnog objekta.
Minu Harker stvorio je Bram stoker u „Drakuli“, i odgovor na pitanje kako se ona našla u Društvu DŽentlmena, teba potražti baš u toj knjizi.
Na početku nam izgleda da je ona potpuno sporedan lik, a da je akcenat na njenom mužu, DŽonatanu. Međutim, ubrzo vidimo da je ona ta koja mu pomaže u oporavku nakon susreta sa Drakulom, i upravo ona ta koja planira njegovu osvetu. Ubacivši je među ostale junake, koji su svi muškarci, Alan Mur potencirao je njenu snagu i istrajnost još više.
Koštana iz knjige ima sličnosti sa Minom; i ona je snažna i nezaustavljiva u svojim namerama. Ali, Koštana u stripu ne samo da ne može da se suprotstavi muškim lkovima, već kao da to i ne želi. Umesto toga, spremna je da se povinuje, pa čak i da izda ostatak družine onda kada bude uhvaćena.
Možemo zaključiti da je Mina od Koštane mnogo kompleksnija, i mnogo sličnija modernoj ženi (iako vrlo ženstvena, u nekim situacijama je upravo ona ta koja je hrabrija od svih „DŽentlmena“, i ona koja ih motiviše da nastave), dok Koštana i dalje živi u svetu kojim vladaju muškarci, što je malo paradoksalno, kad se uzme u obzir njena neuhvatljiva priroda u knjizi („Ja nisam ničija!“). NJenom liku se u stripu posvećuje vrlo malo pažnje kada je u pitanju sama radnja, a umesto toga, pažnja je potpuno posvećena njenom izgledu. To se može i potvrditi rečenicom koju (na samom početku) izgovara Vukašin Katić kada predstavlja Koštanu ostatku Družine: „Lepa Koštana, obdarena očiglednim čarima, i tajanstvenim veštinama“.

BU SATANO, AJD U VODU – REČE POP ĆIRA!
     Ono što bi moglo da bude zanimljivo izlaženje iz šablona je prikazivanje Pop Ćire i Pop Spire ne kao običnih sveštenika, već i kao egzorcista. Jedini problem je što je taj pokušaj oneobičavanja „iskvarila“ činjenica da se oni kasnije u priči gotovo i ne pojavljuju, bar ne kao njeni esencijalni elementi.
Ipak, ono što ne možemo osporiti jesu vizuelni, odnosno estetski kvaliteti ovog stripa. Iako je rađen ahromatski, dakle u odnosu crno-belo, on svakako izlazi iz okvira tradicinalnog stripskog crteža. Uprkos tome što likovi, u narativnom smislu, nisu dovoljno razrađeni, u likovnom smislu treba ih posmatrati kao studiozne crteže; to su likovi čija se fizionomija menja u skladu sa njihovim raspoloženjem, tako da kod svakog od njih imamo širok spektar „emocija“ i propratnih facijalnih ekspresija. Odnos crno-belih površina i raznovrsnost linije, omogućuje nam da napravimo diferencijaciju planova, ali i da odvojimo bitno od nebitnog. Od likovnih elemenata domniraju linija (u vidu preciznog crteža, ili u vidu šrafure) i površina.
Praveći komparaciju između ova dva stripa, shvatamo da „Liga“, iako pravljena kao parodija, opstaje kao mnogo ozbiljnije delo, pre svega zato što se bazira na istorijskim činjenicama (kao što je samo postojanje Velike Engleske Imperije). Za razliku od toga, Velika Srpska Imperija nikad nije postojala, pa je teško sagledati je objektivno i pronaći šta bi bio njen problem. I baš kao u slučaju Koštane, kod ovog stripa najveći kvaliteti su upravo oni koje odmah primećujemo; njegove „očigledne čari“, odnosno crteži iz kojih je sastavljen.

 

Aleksa Skočajić rođen je 1992. godine u Nišu, gde je završio srednju Umetničku Školu, na smeru za grafički dizajn. Sada je student druge godine grafičkog dizajna na Fakultetu Likovnih Umetnosti u Zvečanu. U slobodno vreme, bavi se ilustracijom, fotografijom, i pisanjem. Pripada onom malom broju ljudi koji nema profil na “Facebook”-u. Zanimaju ga stripovi, filmovi, muzika i ridjokose devojke.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.