Drugovi kapitalisti

Filed under: afirmator,broj 11 - februar 2013,satira |

kapitalizamPostoji jedna država, pre državica. Puna protivrečnosti. Ima ona i narod. Nesvakidašnji. Bezmalo nebeski. Sa učestalim promenama raspoloženja. Danas je ponosan. Do neba. Sutra uplašen i deprimiran. Onda se lepo organizuje. Potom se razulari i pretvori u rulju. Ume da bude hvalisav, ali i džangrizav. Jeste nedovoljno kulturan. Jeste i hrabar. Kurčevit, čak. Inadžija.
O prošlosti vazda ispreda priče. Budućnost samo sanja. Obožava oružje i rakiju. Voli da se tuži i tužaka.
I ovdašnji bivši drugovi, a današnja gospoda kapitalisti, kao deo naroda, poprimili su manir presavijanja tabaka. Poseban je to soj. To su oni što „zaboravljaju“ da plate milionske poreze. Persone koje su na sumnjiv način došle do kapitala. Individue vične prevarama. Doktori za mito i korupciju. Izvođači nezakonitih radnji. Tipovi izvan državnih i božjih zakona. Lični prijatelji članova vlade. Ušati. Repati. Đavolska kombinacija.
Policija u toj državici, kad iščačka gomilu prljavštine o kompaniji novokapitaliste, uglavnom ćuti. Nema je poput soma. Ukoliko, shodno slovu zakona, slučajno podnese tužbu, tad je naderala.
Kompanija ekspresno aktivira svoj advokatski tim, koji ima više članova nego prva, druga i treća fudbalska liga igrača. I tuži ministra policije! Sve policajce. Čak i kafe kuvarice čuvara zakona i njihove strinine strine. Idu do askurđela. A servilni sud, brže-bolje, presudi u korist razvojnog kapitaliste.
Najugroženiji su obični građani. Čim zucnu, nastradaju. Tako, na primer, građanin kupi pokvarenu hranu u megamarketu izvesnog kapitaliste. Zbog toga se ispovraća ili uneredi. Pa se posle požali inspekciji.
Advokati stupaju na scenu. Brzinom svetlosti. Napišu duuuugačku tužbu. Malčice podmite sudiju. A potrošač, ni kriv ni dužan, završava u zatvoru.
Ako neko slučajno spomene bilo kojeg kapitalistu u, ne daj bože, negativnom kontekstu, čopor advokata jurne na njega. Taj bednik leti u aps, prethodno ponižen i prebijen. Najmanja kazna je pet godina. Taman toliko je potrebno za hlađenje građanske glave.
Ide, recimo, građanin ulicom i baš tada naiđe neki gospodin kapitalista. A građanin, nešto zamišljen, ne primeti rečenu personu. Pa se ne pokloni, kako je red, do crne zemlje. Najebao je! Odmah ide u zatvor. Po kratkom postupku. Bez suđenja. Dovoljna je prijava uvređenog gospodina kapitaliste.
Kada neko samo nezgodno pogleda gospodina kapitalistu, ili člana njegove uvažene porodice, advokatski tim brzo reaguje. Plati sudijama. Po važećem cenovniku. Istog dana predstavnika urkoljivog naroda lišavaju slobode.
Kapitalisti čak razmišljaju da pooštre kazne. Ni zatvor ne može da opameti glupi narod. Razmišljaju o streljanju, vešanju, gasnoj komori, čerečenju, odsecanju udova, bičevanju…
U ovoj državici narodu je odavno pogled prikovan za tlo. Niko ne sme ni da pogleda gore. A gore su kapitalisti, advokati, tužioci, sudije, članovi vlade i poslanici. Ispijaju viski dok smišljaju nove kazne za neposlušan narod.

Mića M. Tumarić

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.