Dragan Pavlović: ZRAK SVETLOSTI

Filed under: 2020,afirmator,arhiva,Broj 100 - jul 2020,sf / horor |

 

Teri je živeo u sazvežđu Plejade, na maloj planeti ljubavi, zvanoj Dar.

Dok je bio mali, često je sedeo deki u krilu i zajedno sa njim radoznalo posmatrao zvezde. Mnoga je pitanja tada postavljao. Govoreći unuku o jednoj od najdražih mu zvezda koje su treperile visoko na noćnom nebu, starac je pričao kako su je mnogi posetili i nikada se više nisu vratili.

Teri je podigao malenu ruku, usmerio je ka rečenoj zvezdi i upitao: „Deko, zašto je to tako?“ Starčev pogled bio je pun ljubavi. Tiho mu je odgovorio: „Zato što se kraj nje nalazi najlepša planeta u univerzumu, zvana Zemlja.“ Teri ga je pažljivo slušao, sanjivo se protegnuo i rekao: „Deko, jednog dana ću i ja otputovati do Zemlje.“

 

Teri je stasao u lepog i odvažnog mladića. Izučio je velike kosmičke škole, savladao veštinu letenja kroz vreme, jahanjem na zraku svetlosti. Tokom školovanja često je usmeravao pogled ka Suncu…

Došao je trenutak kada je Teri trebalo da krene na veliki put i poseti najlepšu planetu o kojoj mu je deka nebrojeno puta govorio. Oprostio se sa roditeljima, prijateljima i dekom, koji ga je sa puno ljubavi zagrlio i u ruku mu stavio kamen šantamani, rekavši mu: „Ako ti ikada bude bila potrebna pomoć, samo ga protrljaj i što zamisliš, to će se ostvariti.“

Mladić je krenuo brzinom svetlosti. Putovanje je bilo prava avantura. Izbegavao je razne zamke na putu, meteore, asteroide i crne rupe. Najzad je stigao nadomak planete Zemlje. Bio je opčinjen prizorom nesvakidašnje lepote. Deka je bio u pravu, pomislio je, ovo je zaista najlepša planeta!

Polako se spustio na čvrsto tlo. Prvi je put ugledao ljude, koji su mu se odmah dopali. Znatiželjno je posmatrao svet oko sebe. Opčinjavala ga je priroda, koja je bila drugačija od prirode na njegovoj planeti. Životinje su zračile ljubavlju, ali i nekom čudnom energijom, energijom straha, koja mu je bila nepoznata.

Počeo je da raspoznaje energije koje su dolazile iz dalekog svemira. Energije straha, tuge, besa, zavisti, gramzivosti, ali i energiju ljubavi, koja se grčevito borila za opstanak. Ugledavši sve to, Teri se rastuži. Zar pored ovakve lepote postoji sve ovo, pomisli.

Odjednom je čuo glas, koji je dolazio sa samog izvora postojanja, koji mu reče:

„Teri, ljudi su tvoja braća i sestre. Moraš da im pomogneš. Poveži se s ljubavlju!“

Teri se napinjao iz sve snage, ali nikako u tome nije uspevao. Previše su ga ometale druge energije. Tada se setio kamena koji mu je deka dao, čvrsto ga je stegnuo u ruci i istog trena mu se javila misao: Podariću im ljubav!

Uzjahao je zrak svetlosti i vinuo se u orbitu. Osmotrio je svet oko sebe i uživao u tišini koja ga je okruživala. Usmerio je talas ljubavi ka planeti Zemlji, koji je počeo da se širi po samom njenom tlu. Pomislio je da li će imati snage da čitavu planetu obgrli ljubavlju: „Kada bi mogao još neko da mi pomogne…“

Odjednom je ugledao kako mu se velikom brzinom približavaju svetlosna bića iz drugih dimenzija, sva puna ljubavi. Uhvatili su se za ruke, napravili veliki obruč oko planete Zemlje i sa radošću počeli da je pune ljubavlju. Zemlja je počela da svetli predivnom belom svetlošću i da pulsira ljubavlju.

Energije koje su ometale ljubav uhvatila je panika. Počele su da se kriju i da nestaju. U ljudima se pojavila radost; počeli su da isijavaju ljubav, da s ljubavlju obavljaju svakodnevne poslove, nesvesni da im u tome pomaže Teri sa svojom svetlosnom braćom i sestrama.

Teri je tu i dalje među nama. Ako želimo da ga osetimo, dovoljno je da se svakog jutra utišamo, da otvorimo naša srca – i osetićemo svetlosni talas prepun ljubavi.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.