Dobrica Kamperelić: Umetnost sve više postaje filozofija

Filed under: 2015,afirmator,broj-43-oktobar-2015,intervju |

OLYMPUS DIGITAL CAMERADobrica Kamperelić, član UKS-a i ULUS-a, ceo radni vek proveo je, kao pravnik, u izdavačkoj kući „Nolit“. To ga, međutim, nije sprečilo da se oproba na drugim poljima, prvenstveno u oblasti umetnosti, fluksusa i signalizma, poezije i satire. Autor je mnogih međunarodnih multimedijalnih umetničkih projekata, interaktivnih izložbi, performansa, procesnih demonstracija, uličnih akcija i interaktivnih projekata u zemlji i inostranstvu.

 

Možete li nam reći šta je Fluksus?

Fluksus je NEOavangardni/planetarni umetnički pokret koji je drastično prekinuo veze sa tradicionalnom, lepom i umivenom umetnošću, ponudivši obilje novih postupaka, izraza, pa i novih umetničkih medija. To se sve može videti (geneza Fluksusa) u Dijagramu proširenih umetnosti iz 1973. godine. Ali FluxuS je i naziv umetničke grupe oformljene 1962. godine, nakon prvog Fluksus festivala u Visbadenu. Ako su umetnici-stvaraoci antene za trendove u svetu, pa i u umetnosti, onda su oni bili prve dobre antene za globalnu transformaciju.

Šta sve odlikuje Fluksus – humor, zabava, poricanje neophodnosti umetnika, improvizacija…

Postoji 12 kriterijuma koji određuju Fluksus kao pokret – internacionalizam, globalizam, jedinstvo umetnosti i života, intermediji, eksperimentalizam, istrazivačka orjentacija, ikonoklasičnost, slučaj, smisao za igru i šalu, igre, zagonetke i gegovi, elegancija, šturost, implikativnost, egzemplarnost, specifičnost, prisutnost u vremenu, efemernost, trajanje, muzikalnost. Dakle, slučaj (event) pretpostavlja i odsutstvo umetnika, a improvizacija se podrazumeva.

Kojim se krucijalnim pitanjima bavi savremena umetnost?

Mislim da su to one još neotkrivene tanane veze između umetnosti i nauke, ali i onostranim pitanjima u umetnosti (ZAUM-ArT u Rusiji, recimo), zapravo umetnost sve više postaje filozofija, a sve manje biva veština oblikovanja i preobražaja svekolike stvarnosti u tzv. umetnička dela…

Kad i kako je nastao Fluksus i s kojim ciljem?

Već sam delimićno odgovorio na ovo pitanje, ali… On je rođen u trenutku promene u pogledima na svet, on je nagoveštaj oblikovanja novog doba – ciji još ne znamo. Promene u istorijskim tokovima i sve druge promene svekolikog nam života, rađaju/nameću nove kulturne i umetničke fenomene i forme.

Eto,u tu se prelomnu etapu ljudskog razvoja umetnuo Fluksus sa svojim kriterijumima.

Koji su bili najznačajniji predstavnici Fluksusa u svetu i kod nas?

Džon Kejdž, Džordž Masiunas, motorna snaga Fluksusa, kako su ga nazivali, Nam Džun Pajk (video-art), Joko Ono, Dik Higins, Ben Votie, Jozef Bojs, Alison Knouls, La Monte Jang… A kod nas? Branko Vućićevic, naš jedini pravi Fluksusovac, kako mi je u intervjuu rekao Dr, potom Ken Fridman, koji je najduže istrajavao kao teoretičar Fluksusa, potom Bora Ćosić, ali ne kao književnik već kao urednik časopisa ROK s početka sedamdesetih… No, mogli bi se uvrstiti i Raša Todosijević, Zoran Popović, Miroljub Todorović…

Džordž Mekjunas, Foto Saša Reljić

Džordž Mekjunas, Foto Saša Reljić

Prva izložba Fluksusa kod nas otvorena je 1986. godine u Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, druga u decembru 2014. godine u salonu MSU pod nazivom „Fluksus u Beogradu“… Možete li nam reći nešto o obe izložbe, o interesovanjima umetnika onda i sad?

Obe izložbe su bile korisne, s obzirom da se o Fluksusu kod nas malo zna, bez obzira na napore nekih stručnjaka i samih umetnika da se on i ovde populariše… Izložbe nisu imale ni retrospektivni, a ni reprezentativni karakter. Što se one prve tiče, Ken Fridman – koji je ovde bio i moj gost 1990, i s kojim sam napravio poveći intervju baš o Fluksusu (objavljen u „Delu“ i u „Studentu“ 1990.), rekao mi je da su on i Dik Higins, koji je ovde bio 1989, dali neke materijale organizatorima, ali… Sve to je bilo skromno. Interesovanja umetnika i onda i sada bila su prilično usmerena na tokove savremene umetnosti, posebno na proširene umetničke medije, kojima se i ja ponajviše bavim…

Šta je to što vas je privuklo Fluksusu?

Pre svega to je defetišizacija umetnosti, ali i samih umetnika, to je i temporalna dislokacija, ali i detoksizacija umetnosti od raznih zagađenja i od neumitne komercijalizacije. U tim i u drugim procesima, Fluksus je bez premca bio najagilniji umetnički pokret.

Učestvovali ste na mnogim izložbama i performansima u svetu i kod nas: Zagreb, Dalas, Seul, Milano, Priboj, Novi Sad, San Francisko…

Da, učestvovao sam na nekoliko stotina raznovrsnih izložbi širom sveta  i kod nas, priredio 32  autorske izložbe međunarodnog karaktera (od toga 6 festivala), realizovao 97 performansa, interaktivnih projekata, procesnih demonstracija, objavio 4 knjige itd, a sva mesta koja ste naveli su mesta gde sam imao sopstvene, ili priredio grupne, izložbe.

Šta smatrate svojim najvećim uspehom?

Najveći uspeh? To je, bez sumnje, priznanje Međunarodnog centra za poetsko istraživanje i prevodilaštvo iz Čongkinga (Kina), koji me je proglasio najboljim pesnikom sveta u 2004. godini, skupa sa još 6-7 pesnika iz Kine, Rumunije, Švedske, Italije… Učestvovao sam sa svojom perfo-grupom KVARt na 50. Venecijanskom bijenalu 2003. godine, Sekcija EXTRA 50 – projekt APARTMAN MOŽDANE ĆELIJE, kao i na festivalima u Arhemu (Holandija), Sint – Niklasu (Belgija), Mindenu (Nemačka), Ponte Nossi (Italija)… Međutim, sasvim retko sam nastupao u tuđim performansima, kao što je, recimo, bio performans Petera Kustermana iz Mindena, posvećen našem pokojnom prijatelju PIG-DADI (Baudhuin Simon iz Belgije), koji je 2006. izvršio samoubistvo bacivši se pod voz. U tom je performansu uz Petera i mene, nastupio i Don Redvud iz Londona, poznat kao umetnik travestije.

Fluksus godišnja kutija. Foto Saša Reljić

Fluksus kutija. Saša Reljić

Šta vas inspiriše?

Mnoge stvari, život sa svim mnogovrsnim manifestacijama. Volim umetnost, duhovnu kulturu dalekoistočnih zemalja i/ili Južne Amerike itd. Dragocena su bila saznanja, iskustva i stremljenja, recimo, pokojnog profesora Šoza Šimamota, člana ex legendarne japanske grupe GUTAi (koji je bio moj gost 1985.), Rjosuke Cohena (bio mi je gost 2004.), Silvia de Gracie iz Argentine (bio mi je gost 2008.), David Čikladze iz Gruzije (bio mi je u gosima 1996. i 2013.) itd. Zapravo, od 1981. godine imao sam nekoliko stotina gosiju-umetnika iz celog sveta, osim iz Afrike… A predan sam i maštarijama svake vrste, rašunajući i SF snoviđenja i paranormalne fenomene.

Fluksus je uticao na stvaranje konceptualne umetnosti, performansa, bodi-arta… Živi li fluksus i dalje, iako je zvanično trajao do 1978?

A ne, s ovim u vezi mišljenja su podeljena… Naime, konceptualna umetnost je deo Fluksusa, mada… Postoji konceptualna umetnost koja se vezuje uz delanje grupe ART and LANGUAGE i Jozefa Košuta, a postoji i konceptna umetnost koja je čist Fluksus ARTikl i vezuje se za delanje Henrija Flinta, koji je bio inžinjer i svodio dosta umetnost na šeme, skice, planove… Otud i pojam dematerijalizacije umetnosti.

A postojao je od kraja pedesetih i hepening, iz kojeg je rođen i performans. Njegov tvorac je Alan Kaprou. Bodi-art je najčešće jedna forma performansa, koju su još u ranim šezdesetim započeli Zan-Zak Lebel, Joko Ono, Džim Din, Erik Andersen itd.

Fluksus je od osnivanja eksetemporalna kategorija, čija aktivnost nikad neće prestati. Bar su nas u to uveravali pioniri Fluksusa… I, eto, pre 4-5 godina on je doživeo preobražaj i renesansu! Sada igru vode novi/stari igrači Pikaso Galjone, Rid Altemus, Kit Buholc, Reid Vud, u Rusiji – što je jako interesantno – RUSFLUX grupa Strelkai Belka (Svetlana Pisetskaja i Viktorija Bervenko). I kao što je priča počela s Fluksus festivalom u Visbadenu 1962, potom nastavljena festivalima u Parizu i Kopenhagenu i sada se u Čikagu, ali i na Floridi, svake godine održavaju Fluksus festivali…

 

Razgovor vodila

Tamara Lujak

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.