Đura Šefer Sremac: POSTIZBORNA POČAST

Filed under: 2018,afirmator,arhiva,Broj 76 – jul 2018,satira |

Opet me iznenadio moj stari prika, paor Pantelija. Ulovih ga pre neko veče pored granatog oraja, blizu bircuza, kako lepi plakate.

– Jesi l’ to ti, crni Panto? – zinem od čuda k’o svrače na jugovini.

– A ko bi drugi bio, moj pobro?

– Ama, čim sam te vid’o, ništa mi ne beše jasno. Ne ide mi pod šešir što dangubiš po selu s tim papiretinama, rajsneglama i  čekićkom. Kanda si odleprš’o u detliće, pa kljuckaš po drveću!

– Ta, nemojte kasti! A kad si ti onomadne biciklis’o preko jendeka za tvoju stranku, onda nikom ništa, a!? Još ti i gumu izbušili tamo neki stranački protivnici! Lepo se čulo – pššš!…

– Dobro, pustimo to. Nego, koja te nevolja natera na budalaštine, u tim godinama?

– Što budalaštine? Sanj’o sam čudan san. Vidim ja kao sebe di se grlim sa mojim divnim glasačkim narodom. Svi me tapšu po ramenu, odobravaju mi predloge o lepoj perspektivi ovog našeg Blatnjarevca, pa mi sve milo oko srca…

– Crni Pantelija, kakva perspektiva u ovoj zabitoj varošici? Ta, još ni struju nemamo, a ti mlatiš praznu slamu o nekakvoj boljoj budućnosti. A kako ti se zvala partija, u tom lepom snu? Kakav joj bio program, kad sa uživancijom o tome divaniš?

– Najbolji program i najlepša ’artija na kojoj je napisana i zapisana ta moja partija. Pa još je i izmolovana i nacifrana najčitkijim rukopisom, sa zdravo finim crveno-plavo-belim slovima, pa sa grbom… Znaš, i ja sam se slik’o preko ceeele plakate!

– Čekaj, kud si navro, Panto! Dosta smo pogrbljeni i bez grba. Ništa ne razumem tu tvoju politiku. Kakve trobojke, trice i kučine? Kol’ko te znam, za poslednje dve decenije slik’o si se samo onda kad te komšija u’vatio aparatom golišavog, na guvnu, pa tužio sudu što se bez gaća kupaš pod orajom, u drvenoj kaci, u pô bela dana!?

– Pa, šta ondak − moja avlija, moj oraj, ja se brčkam di ja ’oću! A i mor’o sam, bila teška omorina, prikane. Nisu ništa bolji ni ovi današnji golišavci što se kezidu k’o lud na brašno, sa tih papirčina po tarabama. Oni ćedu da se bolje obuku tek kad i’ narod izabere. Kad mogu ti golaći da se slikadu, mogu i ja.

− A je l’ ti ovo ista ona partija ili stranka, vrag bi je znao, iz čudnog sna?

– Nego šta? Što u snu vidim, to na danu u delo pretvaram. Tako danaske radidu u svakoj stranki. Partija mi se zove NNKO.

– Čudna neka skraćenica, prijatelju! Kao na nekakvom kinesko-japanskom!? Još kad bi mi na naš lepi srpski to preveo!

– Danas su ti u modi skraćenice: PRDOS – to ti je Partija rodoljuba drčne osiromašene Stradije, LELEMUDOS – lezilebovići i mudrijaši opljačkane Srbadije, pa onda MASERI – mućkaroška asocijacija serbskog ekonomskog razvoja intelektualaca…

− Skrati, crni Panto, nećeš do mraka polepiti plakate sa tvojom slikom od po metra. A što sve tako nekakvi prastari nazivi!?

− Rekoh li ti da sam im’o kao nekak’o sanjalačko pretkazanje, kanda mi se javio glas sa onoga sveta da se moramo pozivati na našu junačku tradiciju…

− Dobro, dobro, to mi je već poznato od vajkada. Nego – ime!? Gukni već jednom tu tvoju zagonetku!

– A to! Dobro slušaj kad divanim: stranka mi se zove, pobro moj – „Neću Ni Kako ’Oću!“ Pa ti vidi! Baš mi nešto leži inat! Reko’ li ti ja da tu ima lepe perspektive.

– Šta reče, budibog s nama! „Neću ni kako ’oću“! E, baš ti zdravo lepo zvuči! Sve onako pošteno paorski!

Nasmejah se od srca i duše. Prekrstih se i levom i desnom, pa ispratih novopečenog stranačkog kandidata pogledom. I ode moj Pantelija kroz drvored, kraj druma, da zakiti ozelenela stabla orajā velikarnim fotografijama svoje značajne političke ličnosti, koja mu se na san dala. Pravo prikazanje, ni da je u bob vrač’o! Stranka će mu sigurno pobediti. Ko doživi, pripovedaće – unucima!

 

POST SCRIPTUM (postizborni):

 

I gle čuda! Moj prika Pantelija bude izabran za pobednika stranke „Neću Ni Kako ’Oću“, ogranak „Izborna se ne poriče“.

No, đavo odnese šalu! Noć uoči svečanosti, od siline slasti usled dodeljene počasti, obistini se paorovo predskazanje: „Samo Smrt pobeđuje Život“. Hitno bude raspisan konkurs za dizanje spomenika znanom junaku pašalučkom – Panteliji, rabu Božjem. Kandidat, nažalost, bacio kašiku pre vremena, ne dožive slasti demokratske vlasti. Neka mu je večna slava i izborna hvala. Za domovinu, s Pantom (i bez njega) – napred! Amin!

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.