Deana Sailović: Satiru ne samo da pišem, nego je i živim

Filed under: 2020,afirmator,arhiva,Broj 96 - mart 2020,satira |

Deana Sailović napisala je tri knjige aforizama „Princeza na zrnu razuma“ (2013), „Elektronska ispovedaonica“ (2014) i „Koji sam ja meni idiot“ (2017). Priredila je prvi zbornik ženskog aforizma, „Žena i aforizam“ (2016), u kojem su zastupljene autorke iz regiona, i temporalnu antologiju „Žensko pismo“ (2018). Član je „Udruženja književnika Srbije“, „Društva književnika Vojvodine“, „Beogradskog aforističarskog kruga“, urednica satirične rubrike portala za kulturu „Pokazivač“. Boreći se za, kako sama naziva svoje koleginice, aforističarke, „princeze duha“, ne zna da se time upisala u red kraljica, u kojem već ponosito stoje, Vesna Denčić („Etna“, „Smeh do bola 1 i 2“), Jasmina Bukva („Ko je ko u aforizmu“, 2015), Vaska Jukić Marjanović („Antologija aforizama za decu“, 1987) i ona, prva, izistinska – Natalija Obrenović… Poklonimo se, te počnimo:

 

Kada si i kako počela da se baviš pisanjem?

DS: Kad sam bila mlađa, više sam naginjala humoru. S godinama sam se nekako više priklonila ironiji i sarkazmu. Nekada sam svoje misli držala u glavi, sad ih zapisujem. Javno se pisanjem bavim od 2011. godine.

 

Šta je to na šta najviše obraćaš pažnju kad pišeš?

DS: Kako rekoh u prethodnom odgovoru, volim satiru, tako da mi najčešće u oko zapadnu anomalije svih profila.

 

Kako izgleda jedan tvoj prosečan radni dan?

DS: S obzirom da ne živim od pisanja, nego od drugih poslova, moj dan je kombinacija, praktičnog i umnog rada. Kako u šali volim da kažem, kada fizikalac radi, intelektualac hvata beleške.

 

Pišeš aforizme. Objavila si tri zbirke do sada: „Princeza na zrnu razuma”, „Elektronska ispovedaonica” i „Koji sam ja meni idiot“. Kako su i koliko dugo nastajale zbirke?

DS: Sve tri knjige su objavljene u relativno kratkom pripremnom roku iz razloga što sam imala brdo aforizama, pre nego što sam uopšte i mislila da ću ikada u životu objaviti knjigu, tako da materijala nije nedostajalo. Svaki pisac u tom nekom početnom stadijumu ima fazu hiperprodukcije. Na svu sreću, ta faza je kod većine prolazna. Sada pišem puno zrelije i odmerenije.

 

Priredila si zbornike „Žena i aforizam“ i „Žensko pismo“. Zašto žene? I koje žene?

DS: Iz razloga što od početka svog pojavljivanja na satiričnoj sceni slušam da žena nema u satiri. Ta tvrdnja me je ponukala da istražim njenu tačnost i veoma sam zadovoljna što sam uspela da je pobijem.

Zbornik „Žena i aforizam“ prethodnica je „Ženskog pisma“. U zborniku se pojavljuju žene koje su pisanjem počele da se bave na društvenim mrežama. Temporalna antologija „Žensko pismo“ daleko je obimniji i ozbiljniji priređivački posao. Na pitanje koje žene, verovatno bih odgovarala više nego što je uobičajeno, tako da ću samo reći, da su aforizme pisale, i pišu još uvek, i poznate ličnosti, ali i obične žene, svih zanimanja, godina, veroispovesti. Njihov broj je fascinantan i verujem da postoji još autorki do kojih nisam došla.

 

Šta za tebe znači priređivački posao?

DS: Priređivački posao na prvom mestu shvatam kao veliku odgovornost. Jedno je predstaviti sebe i biti time zadovoljan, ili ne. Predstaviti druge, potpuno je druga priča. Kao i većina stvari u životu i književni ukus je subjektivan, te priređivač prema vlastitom ukusu i znanju odabira materijal za knjigu. Autor možda ima potpuno drugačiji ukus, te stoga uvek volim da sarađujem sa zastupljenim autorima iz razloga da i oni, kao i ja budu zadovoljni svojim predstavljanjem na književnoj sceni.

 

Zašto je važno prirediti zbornik, antologiju, enciklopediju?

DS: Pomenula sam odgovornost kod priređivanja antologija, odnosno zbornika. Pisana reč ostaje još dugo nakon nas. Nismo ni svesni koliko ljudi čita nešto što je davno napisano i prema tome formira svoje mišljenje ili stavove. Satira, ma koliko bila na marginama književnosti, u stvarnom životu ima svoje mnogobrojne poklonike. S obzirom da ima dosta filozofije u aforizmu, neke su misli bezvremenske i bezprostorne, odnosno primenjljive i juče i danas i sutra.Veoma je bitno ostaviti u nasleđe ovakve bisere.

 

Šta je za tebe satira?

DS: Za mene je satira način života. Ja satiru ne samo da pišem nego je i živim. Svi moji aforizmi su doživljeni, što ih verovatno i čini toliko lakim za identifikaciju čitaocima.

 

Smatraš li da satirom u današnje vreme išta može da se promeni?

DS: Satirom može da se promeni samo onaj ko je piše, tako što postaje razumniji, čestitiji, odmereniji čovek. Time možda ne čini mnogo, ali svakako čini najviše što može.

 

Koliko je važna satira za čovekov duh, za njegovo mentalno zdravlje?

DS: Veoma je važna. Za sebe tvrdim da bih veovatno bila neka džangrizava tetkica da ne pišem aforizme. Ovako svu ozlojeđenost, nezadovoljstvo istresem na papir. Nekome je sport, meditacija, muzika izduvni ventil, meni je pisanje najbolja antristres terapija. Dodala bih još, da zapisano dobija sasvim drugačiju dimenziju. Čovek lakše u napisanom nađe rešenje problema, iz razloga što se emotivno odvoji od misli iz glave kada je prelije na papir.

 

Jedna si od najpoznatijih aforističarki kod nas. Reci mi, ko se, od žena, još bavi aforizmom?

DS: Hvala na ovom – jedna od najpoznatijih. Evo recimo ti, zatim Jasmina Bukva, Danica Mašić, Vesna Denčić… Ima ih zaista puno i među novim generacijama, što nam daje nadu da će satira na ovim prostorima još dugo imati svoje zagovornike.

 

Ko su, po tebi, naši najuspešniji aforističari?

DS: Kako već rekoh, književni ukus veoma je subjektivan. Lično, volim aforističare koji kroz ironiju i cinizam provuku duhovitost. Time se najviše odlikuju satiričari iz BiH i CG. Što se tiče uspešnosti, ironija je da su najmanje uspešni oni koji su najbolji u ovoj književnoj disciplini.

 

Sa kim sve sarađuješ u zemlji i inostranstvu, i na čemu?

DS: Sarađujem sa aforističarima kojima je satira ljubav, a ne put da dođu do nagrada, priklanjajući se ovima ili onima, zarad ličnog prosperiteta. Kada radim ozbiljne projekte, volim da uz sebe imam ljude koji vladaju materijom, imaju želju da nešto napravimo zajedničkim snagama. Imam zaista velik krug ljudi za koje mi je iskrena čast što su uz mene.

 

Koji su ti dalji planovi?

DS: Trenutno radim na jednoj zanimljivoj Antologiji, koju nikako da privedem kraju, jer stalno iskrsne neki novi autor, koji svojim pisanjem zaslužuje da se nađe u njoj. Radim paralelno i tehničko uređenje knjiga koje polako, ali sigurno, iz pukog hobija prerasta u sve ozbiljniji posao. U neko dogledno vreme objaviću i svoju četvrtu knjigu. Aforizmi su odabrani, ali zbog neuobičajenog vizuelnog izgleda knjige, moraće da sačeka još izvesno vreme da bude urađena baš onako kako sam je zamislila.

 

Savet mladima?

DS: Čitajte, čitajte i samo čitajte. Dozvolite sebi luksuz da učite na tuđim greškama i sebe poštedite neprijatnog iskustva. Pišite makar samo za sebe, izbacite na papir sve ono što se taloži u vašoj glavi (pogotovo negativno) i napravite u njoj mesta za nove misli.

 

 

Razgovor vodila

Tamara Lujak

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.