FESTIVAL EVROPSKOG FILMA – WELCOME TO MACHINE

Filed under: afirmator,broj 15 - jun 2013,filmska kritika |

 

 

Lordi, avetinje s Evrovizije

Lordi, avetinje s Evrovizije

Austrijski reditelj Andreas Štajnkogler  pokušava dam nam u svom dokumentarcu posvećenom trci za slavom rok-zvezde, pokaže koliko je cela priča o, uspehu, grupi devojkama i enormnoj konzumaciji droga i alkohola besmislen. Radi to, nažalost, trudeći se da bude duhovit što m une polazi za rukom. Par zanimljivijih sagovornika i nekoliko odličnih citata su sve s čim ovaj film može da se, što se satire tiče, podiči. Jer, ono što je glavni „gvint“ je činjenica da ovaj rokumntarac, labave strukture, sve vreme ide oko poente kao mačak oko vruće kaše. Mi, tako, vidimo neki bend iz Beča koji pokušava da se probije na malom austrijskom tržištu. Lepuškasti su, imaju solidnog MC-ja, parajuće gitare, sviraju prepoznatljivo komercijalniju muziku i pobeđuju na nekoj gitarijadici. Imaju i spot. I… nema ih nigde. A zašto kad pobogu momci ne pevaju ni o čemu zanimljivom, nemaju jasan stav, groze se poruka i angažovanog u pesmi  i, pored svega, zvuče kao drugih 5000 bezličnih bendova? Zašto oni ne a neki drugi da? I kakva je to muzička industrija?

Pop zvezde koje su intervjuisane, producenti, muzičari, niko nam to ne objašnjava. Tobož, to je velika misterija. I tako slušam sat i po vremena: „U ovom poslu uspevaju oni koji imaju kvalitet. Ne znam još nijednog koji ima dara a da nije uspeo“ . Pa onda neki  propaliteti, ljudi iz uglavnom nepoznatih bendova (svaka čast Nada Surfu, Flogging Molly i inima), pa sveže reanimirana Kim Wilde, priča o imidžu, sporednim storijama i, naravno, pomenutom bendu praznoglavaca iz Vijene koji se bori za svoje parče slave. Da li me je briga za njih? Naravno da ne. Šta Kim Wilde ima da mi kaže? Posle glupe „Kambodie“ – ništa a i pre toga slabo šta. Da li mislim da je smisao za humor zaobišao reditelja? U širokom luku. I tako, tu i tamo neko poznato ime, taksativno nabrajanje slabosti muzičara i industrije i , na kraju ,devedeset minuta stariji, dobijam neko naravoučenije tipa  – nije bitno da l iste uspešni ili ne ali postoji neki faktor uspeha i šta li znam šta. Kažu da se Ian Curtis ubio nakon slušanja albuma Idiot od Iggy Popa. Iskreno, nakon gledanaj ovog filma,  poželeo sam odmah da odjurim kući, pustim pomenuti album i čekam….

A potencijala je, za dobar rokumentarac,  bilo. Evo i jednog prikladnog citata koji je mogao, da bude inspirativan za film: „Sedamdesetih su muzičke kompanije pitale: „Okej, lepa muzika a šta novoona  donosi?“ Devedesetih su pitale – „A koliko ćemo mi zaraditi?“(David Bowie). A možda je reditelj mogao da bude strpljiv i odsluša pesmu Pink Floyda „Welcome To Machine“ i sve bi mu se samo kazalo. Ja kažem – poslušajte numere ispod članka.

ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.