Home » Archives by category » sf / horor

Mario Lovreković: KLAVIER

KLAVIER   Šutjela je, jezikom zašivenim za usne. Trpjela je. Slijepa bješe za kopilad od svijeta. Treptajem oka, nježnošću trepavica, koje nužno padaju prema dolje, Samara bješe pretjerano savršena za mene. Isprva je samo stajala u tišini, upijala tonove koje moje čudne misli rađaše. Dodirnuti ju htjedoh, osjetiti, kožu joj proživjeti u sebi, probaviti, međutim […]

Godspeed, blue friend!   Sunce je pročistilo horizont. Autoput je bio širok i prav. Jasmin je skenirala mapu krajičkom oka. Dvesta milja do najbližeg naseljenog mesta, još duplo do konačnog odredišta. Tišina je bila savršena. Stopala su uživala u mekim japankama umesto štikli. Sloboda kojom su zračile pustare razlivala je po njenom licu izraz beskrajnog […]

Continue reading …

Mario Lovreković: Zagrljaj

No Comment
Mario Lovreković: Zagrljaj

Ugasi mi cigaretu na koži, čvršća je od te tvoje prljave pepeljare. Poznajem svoju kožu dovoljno dobro i mogu ti to dopustiti. Pali, udiši miris paljevine i uživaj u tome. Zatim mi probijaj žile, igle te čekaju u srebrnoj kutijici na našem noćnom ormariću. Posebno su nabrušene samo za tebe. Pusti krv neka teče, nemoj […]

Continue reading …

Nemanja Danilović: Invazija

No Comment

Jorgos fon Štraub je, opružen na kožnoj fotelji, uživao u tompusu sa ukusom goveđe potkolenice. Bližio se kraj meseca. To je značilo samo jedno – vreme je za priznanja: – Najbolja radna jedinica u Severozapadnom sektoru jeeee… Kao i uvek, jedna jedina, neponovljiva,  SSD-14! Aplauz.  Klicanja. Zdravice. Slika je bila više nego jasna: – Naš […]

Continue reading …

Kada sam bila dete, deda mi je ispričao neobičnu priču, tada me je uveravao da je istinita i da ju je čuo od više osoba, koje su doživele isto iskustvo. Prema njegovoj priči, ukoliko odete sami na jezero u noći punog meseca, po magli, na mol kod stare, napola srušene vetrenjače, možete videti nešto tako […]

Continue reading …

Što sam više težio ka dnu, to me dno brže sustizalo. Oprostio sam se od smisla, od života u bajkovitim ovojnicama, ružičastim sanjarijama. Usvojio sam pomaknuće života prema natrag, odlučio sam završiti napetost življenja, sirovo, kako i priliči onome koji na smrt gleda kao na blagoslov. Načina mi nije nedostajalo, nisam tašt, niti poseban, stoga […]

Continue reading …

Leteo sam iznad kanjona kroz koji je tekla tirkizno zelena reka, puna virova. Dok sam leteo, razmišljao sam da li sanjam ili je ovo što vidim zbilja. Najednom, ugledao sam voćnjak u cvatu. Privukle su me njegove neobične boje. Ugledao sam bele, narandžaste, roze, plave i žute cvetove. Nikada ranije nisam video krošnju drveta sa […]

Continue reading …

Demencija je bolest starosti, je li onda čudno da se javlja u nekoga tko je vječan? Teško je pričati o Njegovom genetskom naslijeđu, jer baš i nije poznato čiji je, i je li uopće nečiji potomak, no svakako kao samac bijaše podložniji ne samo zaboravnosti već i depresiji. Higijenske navike je podesio, bolje rečeno one […]

Continue reading …

NESTAJANjE Hladna novembarska noć. Gusta magla obavija ulice grada. Pada kiša. U vazduhu se oseća mir noći. Ulice su puste… Hodaš, zagledan u daljinu, u neku nepostojeću tačku. Ideš, ne znaš ni kuda ni zašto, samo ideš. Ubrzavaš korak, želiš da pobegneš, od realnosti, od ljudi, sebe, negde gde je bezbedno i mirno. U dubini […]

Continue reading …

Mario Lovreković: NAKAZA

No Comment

Jedan sam od onih koje priroda nije nagradila ugodnim licem, onaj sam kojega je počastila prilično osebujnim, ogavno nakaradnim. Ne znam zašto je to učinila, zašto mi je dio lica spustila niže od ostatka, zašto mi je kut usana podignula tako da vječno slinim, ne znam zašto se poigrala mojom vanjštinom, a ujedno dopustila da […]

Continue reading …
Page 1 of 12123Next ›Last »