Home » Archives by category » sf / horor

Senada Mešković: U NOĆI PUNOG MESECA

Kada sam bila dete, deda mi je ispričao neobičnu priču, tada me je uveravao da je istinita i da ju je čuo od više osoba, koje su doživele isto iskustvo. Prema njegovoj priči, ukoliko odete sami na jezero u noći punog meseca, po magli, na mol kod stare, napola srušene vetrenjače, možete videti nešto tako […]

Što sam više težio ka dnu, to me dno brže sustizalo. Oprostio sam se od smisla, od života u bajkovitim ovojnicama, ružičastim sanjarijama. Usvojio sam pomaknuće života prema natrag, odlučio sam završiti napetost življenja, sirovo, kako i priliči onome koji na smrt gleda kao na blagoslov. Načina mi nije nedostajalo, nisam tašt, niti poseban, stoga […]

Continue reading …

Leteo sam iznad kanjona kroz koji je tekla tirkizno zelena reka, puna virova. Dok sam leteo, razmišljao sam da li sanjam ili je ovo što vidim zbilja. Najednom, ugledao sam voćnjak u cvatu. Privukle su me njegove neobične boje. Ugledao sam bele, narandžaste, roze, plave i žute cvetove. Nikada ranije nisam video krošnju drveta sa […]

Continue reading …

Demencija je bolest starosti, je li onda čudno da se javlja u nekoga tko je vječan? Teško je pričati o Njegovom genetskom naslijeđu, jer baš i nije poznato čiji je, i je li uopće nečiji potomak, no svakako kao samac bijaše podložniji ne samo zaboravnosti već i depresiji. Higijenske navike je podesio, bolje rečeno one […]

Continue reading …

NESTAJANjE Hladna novembarska noć. Gusta magla obavija ulice grada. Pada kiša. U vazduhu se oseća mir noći. Ulice su puste… Hodaš, zagledan u daljinu, u neku nepostojeću tačku. Ideš, ne znaš ni kuda ni zašto, samo ideš. Ubrzavaš korak, želiš da pobegneš, od realnosti, od ljudi, sebe, negde gde je bezbedno i mirno. U dubini […]

Continue reading …

Mario Lovreković: NAKAZA

No Comment

Jedan sam od onih koje priroda nije nagradila ugodnim licem, onaj sam kojega je počastila prilično osebujnim, ogavno nakaradnim. Ne znam zašto je to učinila, zašto mi je dio lica spustila niže od ostatka, zašto mi je kut usana podignula tako da vječno slinim, ne znam zašto se poigrala mojom vanjštinom, a ujedno dopustila da […]

Continue reading …

„Milane, ja ću prvo da odjurim do banke, pa na pijacu, u povratku do apoteke, i…“, Mirjana je pravila plan dok je jurcala po kući nabacujući na sebe delove garderobe, uplićući se u dugi karirani šal. Ja sam, uobičajeno, sedeo za velikim stolom u nazovi dnevnoj sobi – koja je bila ujedno i radna soba […]

Continue reading …

Ladislav Babić: Proxima

No Comment

        Možda ste ponekad, bunovni ili zaokupljeni problemima koji vas muče, pokušali obući desnu cipelu na lijevu nogu, ili bezuspješno navlačili rukavicu na krivu ruku. To se zove kiralnost. Vi i vaša slika u ogledalu ste upravo u takvom odnosu – kiralni predmeti se nikako ne mogu preklapati u ovom našem, četverodimenzionalnom […]

Continue reading …

Osakaćenu te u prividu volim, nastranu, i to kako si među srušenima sama gostiš tijelo. Predaješ se poput kaosa među podavljenim jedinkama, oslikana ožiljcima na tijelu kojega niti nemaš više. I takva se usuđuješ, i takva mi ždrijelo vadiš, prstima, kao notama, kao snažnim udarima vjetra, takva mi potapaš misli u smrt?!   Ostaješ li […]

Continue reading …

Ivan Ristić: RUPE

No Comment

Još samo jedna zloslutna misao a onda će još jedan deo njegovog  tela početi da iščezava. Iz takve situacije se svakako neće izvući. Nestaje i nestaće poput sopstvene senke koja ga je davno napustila, kurvinski odlutavši nekim svojim mračnim trotoarima. Sve je počelo onog jutra kada se vratio iz grobljanske smene. Na stolu ga je, […]

Continue reading …
Page 1 of 11123Next ›Last »