Home » Archives by category » proza (Page 5)

Nika Dušanov – Crtice

No Comment

So 5.1. Gledam svoju staru majku. Iz čiste zlobe, prinosim joj svoje kljasto potomstvo sve do njuške. 5.2. Pijan i sam, na nečijem krovu. Ali, avaj, sva Uzbuđenja u hladnim olucima samo su akutna prepreka kruženju porodičnih nesreća. 5.3. Grčevito se držim za stranice svog besnog dnevnika, ali uzalud. Klizim niz otrcan lonac u kome […]

Continue reading …

O da bi se dobro izmjerili jadi moji, i zajedno se nevolja moja metnula na mjerila. Pretegla bi pijesak morski; za to mi i riječi nedostaje. Jer su strijele svemogućega u meni, otrov njihov ispija mi duh, strahote božije udaraju na me. Knjiga o Jovu, gl. 6 Igra sudbine putem  Pre svega morali su se […]

Continue reading …

Ona se igra. Skakuće naokolo po troli i od sjedišta pravi tobogan. Negdje u džepu nađoh neke bombone, a njena majka me zabrinuto pogleda i privuče je sebi. Naravno. Osim vozača, samo nas je troje u troli, a ja u sedam ujutro smrdim na rakiju, a ruke se svejedno tresu. Sve je u redu, gospođo, […]

Continue reading …

Miloš Petronijević: Čistač

No Comment

Događaj je izmišljen I još uvek mislim da je čista šteta što paklenom mašinom ne digoh u vazduh bar deo izabranika Veća dobročinitelja, kojima sam, ej bre, 22 godine po klozetima govna otpušavao, i susrećući ih po hodnicima uza zid se predusretljivo lepio, zračeći dostojanstvenom ljubaznošću. A i jeste mi njihova prepotentno usiljena kolegijalnost više […]

Continue reading …

Bio jednom jedan subjekat. Preko sedam zareza, sedam odnosnih zamenica, i sedam predikata, zastao je, ni tamo ni ‘amo, negde na pola rečenice. Pokušavao je uporno sebe da veže za prvi predikat, ne bi li spoznao svoju svrhu. Al’ džaba, od tolikih predikata nije mogao da prepozna onaj koji je bio baš njegov.Potom je pokušao […]

Continue reading …

Poznajem ljude koji se gnusaju citanja. Ne samo knjiga (pogotovo beletristike), vec cak i kratkih novinskih clanaka ciji autori nemaju nista pametno da kazu. Razloge za njihovu ‘knjizevnu apstinenciju’ mogu donekle da razumem – do pre par godina bio sam jedan od njih, iz meni nepoznatih razloga. Knjige duzine cak i od stotinu stranica predstavljale […]

Continue reading …

Jelica Kiso: Homo duplex

No Comment

Priča ulazi u telo, vižljasto i dugačko, svetlo, pegavo, drugačije. Telo se kreće pod dejstvom koje sam ja učinila na njega. Svetlosnom kupom obasjavam lice koje kao da vidim prvi put. Opozicija na tom licu je bila očigledna u zavisnosti od toga s koje strane bi se gledalo: jedan poluprofil odavao je mladog čoveka, oblih […]

Continue reading …

28. avgust 2013.                     Dečak je doneo dve oveće kese do naređanih kontejnera i ubacio ih unutra. Ustao sam sa klupe i zaputio se tamo. Sa ulice nasuprot meni, ka ciljanom objektu, šepasajući levom nogom, pošao je još jedan parazit društva. Došli smo u isto vreme, klimnuli jedan drugom glavom. On se prihvatio jedne a […]

Continue reading …

Sjedim u sobi kod brata. U Beogradu. Kvart Rakovica. Došlo mi je da pišem, ali bijah suočena sa standardnom preprekom – nemam ideje. «Vuče, pisala bih ali nemam ideja», rekoh bratu. «Pa šta onda, piši bez ideje», rekao je moj brat, svečano zamahnuo svilenim plaštem i nestao u daljini. Otišao je van trenirati. Ja sam […]

Continue reading …

25. jun 2013.             Stigao u Beograd. Vele da je u njemu 3 000 beskućnika. Sada imaju još jednoga. Ona aspida sigurno je već počela samu sebe da jede; da sikće po sobama. Budala misli da ću se vratiti. E – eve joj ga! Idem prvo da napunim flašu i da bar negde ova znojna […]

Continue reading …