Home » Archives by category » proza (Page 4)

                                             5   3. novembar 2013. Pogodio se s gazdom da za 500 dinara iscepam 2 metra drva i da bar malo i koliko mogu živim od sopstvenog rada. Debeljušan mi je, sve u nekim smeđim rukavicama, da ne isprlja ruke gospodske, doneo sekiru i flašu piva, da mi na znoj izađe. Pogledao gomilu, nije […]

Continue reading …

Duško Bošković: Običaji

No Comment

Kada su mi javili da mi je majka umrla bio sam beskrajno tužan i činilo mi se da ću vječno ostati takav. Posebna je veza između majke i djeteta. Majke i njena djeca su nekada ipak bili jedan isti organizam, u početku su bili jedno i nije to za zanemarivanja. Dok sam zamišljen stajao nad […]

Continue reading …

MARKO ILIĆ, UČENIK VIII2 – DNEVNICI IZ BUDUĆNOSTI  27.septembar 2034.           Ne mogu više.. Izluđuje me sama pomisao da oni mogu svakog trenutka upasti u sklonište.Juče su upali u skloništa 354 i 287…Samo se jedna trogodišnja devojčica izvukla jer se sakrila u rernu ugašenog šporeta.U 287. niko nije preživeo. Davno su prošla […]

Continue reading …

     Dobar dan. Zovem se Vladimir Krstović i zbunjen sam čovek. Imam 33 godine i napisao sam nekoliko knjiga. Dve knjige kratkih priča, tri romana i oko 2000 pesama. Moja pesnička knjiga “Kao da vodimo razgovor“ štampana je u Zemunu u štampariji “Neven“.      Jebao sam Jelenu Bogdanović iz Plažana kad sam imao 27 […]

Continue reading …

Gledao sam u kolonu sa vozilima koja je prolazila polako, presporo. Činilo se da će ljuti oblaci svojim migom zatvoriti pokretni krov na zadnjem sedištu crnog „delež“-a. Mahao sam belim rukavicama ljudima koji su se tiskali ne bi li videli kolonu u kojoj sam glavni protagonista bio ja. Policija je te ljude grubo držala na […]

Continue reading …

Pred prvi pjev pijetlova i sanane vjeđe sunca otvori mu se neki novi spektar mogućnosti i čitav svijet pred njime stane, ukruti se poput sramom ogoljena falusa, zagleda u daljinu, pljune, zapjeva, okrene se oko sebe i nastavi se vrtjeti oko tog istog sunca, noseći na sebi čovječanstvo sa svim svojim suludim manama, bolestima, nesrećama […]

Continue reading …

Sretnem Iliju. Nismo se vidjeli godinama. Od rata. On mene prepozna, a ja njega ne. Udebljao se i oćelavio, baš isto kao i ja, ali njemu očigledno ne trebaju naočale, a meni trebaju, jer ga na uočih na vrijeme. Ne vidim na daljinu ponajbolje, a to je jako važno za ljudsku komunikaciju, za javljanje preko ulice prijateljima, poznanicima, […]

Continue reading …

2. oktobar 2013.             Celo popodne obilazio autobusku stanicu, tek uveče, praveći se da vezujem pertlu iza ranca u redu pred šalterom, zahvaljujući spoljnoj pregradi na njemu, uspeo da dođem do novčanika koji je postao moj.             Svratio do Lejle, ubijen nejebicom, a posle u Ćošak, na rakiju.             Gledao kroz izlog vozila na raskrsnici […]

Continue reading …

Na stanici Nikolajevske železnice srela se dva prijatelja: jedan debeo, drugi mršav. Debeli tek što beše ručao u staničnom restoranu, i njegove masne usne rumenele su se kao zrele višnje. Mirisao je na heres i fler d’oranž. A mršavi tek što beše izašao iz vagona – sav pretrpan koferima, zavežljajima i kartonskim kutijama. Mirisao je […]

Continue reading …

Thomas Bernhard

1 Comment

Niccolas Thomas Bernhard (1931-1989) bio je austrijski pisac, dramaturg i pesnik. Bernhard, čije je literarno delo označeno kao najpoznatije književno ostvarenje posle drugog svetskog rata, smatra se jednim od najznačajnijih autora nemačkog govornog područja posleratnog doba. Rođen je u Holandiji (Heerlen) kao vanbračno dete H. Fabjan i stolara Alois Zuckerstatter. Sledeće godine, njegova majka je […]

Continue reading …