Pratio sam kretnje savršeno iskrivljenih ljudi, sablasnih imena, kako ravno hodaju po tlu kojemu i moja stopala uzaludno pripadaju. Lagao sam ih govoreći im kamo trebaju ići, samo kako nikada ne bi dospjeli na željeno odredište. Podavljene sam ih vukao po tlu, duše da im spasim, pokopam ih kao ubojite kandže koje više ne znaju […]
Continue reading …
E moj pokojniče šta si doživeo, a i ja sa tobom, opet ga napadaju, a On radi svaki dan po dvadeset sati i nedeljom i praznikom, ne ide u toalet po ceo dan, trpi, da bi nama bilo bolje za dve godine, na čemu mu se ja i ne samo ja, moj dragi pokojniče, iskreo […]
Continue reading …
Priča je započela u lokalnom rodilištu regionalnog gradića, a završila na mjesnom groblju. Desila se između dva rata, u vremenu koje se uobičajeno naziva mirom, mada su duše njenih učesnika bile sve prije negoli mirne. Neki likovi živjeli su i ranije od njenog početka, drugi su nastavili bitisati i nakon zadnje ispisane rečenice. Bila su […]
Continue reading …Pegavi Bio je malo, pegavo govno. Upravo sam posle dve godine mučenja izašla iz veze sa Zelenim i trebalo mi je druženje bez obaveza. Nisam mogla da podnesem više taj čudan spoj arogancije i frustracije, lude hrabrosti i straha od ljudi, impotencije, insekata. Tražila sam nekoga ko zna šta hoće, ili ima ma kakvu ideju […]
Continue reading …Obmanjivanje iluzije Iz rukopisa mikroeseja PRIČAJUĆI SAMA SA SOBOM PEČAT DOMAĆE BIBLIOTEKE Od svega, samo dve knjige su preostale s tim pečatom. Tragovi prvog čoveka i Estetika. Uvažavam znake teksta, bivša biblioteka mi je možda poslala poruku da je čoveku imanentan estetski osećaj. Nisu slučajno samo te dve knjige ostale, od tih par hiljada […]
Continue reading …Шума се потпуно раскравила у месечини. Тло је било влажно и маховинасто. Нека плавичаста измаглица вукла се међу дрвећем као душа сипљивог, паланачког попа. Див је задовољно грицкао повећу грану тополе која је у његовим устима била као чачкалица. Био је очигледно орални тип, едиповац, склон сисању, наиван и широке руке, за разлику од дивова […]
Continue reading …Autorka je učenica IV-8 Desete gimnazije “Mihajlo Pupin” Tek si sa šezdeset godina shvatio da ti je život dosadan i jednoličan. Dosta ti je malog Milanovca, sa žutom crkvom u centru i vašara drugog avgusta, na Svetoga Iliju, jedinog dešavanja u varoši. Nedavno si se penzionisao i napokon osetio slobodnim. Shvataš da je vreme da se nešto […]
Continue reading …O UBIJANJU Koji je danas dan? – upita Sreda svog starijeg brata-prijatelja. –Ne znam. Nisam jeo još od subote, a dane računam po principu ‘pamtim samo dane kad sam jeo’. – Ne valja, ne valja, ne valja. –Nisam smeo onako da odem i da upropastim vikend! Dva izgubljena slučaja upravo su sela u Promenadu. […]
Continue reading …
