Miloš Petronijević – Dnevnik beskućnika VII
8. jul 2014. Ima onih koji misle kao što mislimo mi, i nekolicine otpadnika koje treba pohapsiti da bi se naučili da misle kao što mislimo mi. 23.25 12. jul 2014. Ne znam gde ću prespavati… U rancu su mi 2 konzerve i imam nešto dinara u džepu − podmiren sam za danas i sutra. […]
Bilo je dva sata iza ponoći. Pod punim mesecom staze parka su bile obasjane i prazne. Bili su to predstojeći sati tišine. Zapuštena bista revolucionarnog pesnika postavljena pre pola veka, malo dalje od staze se često pomerala i senka se odvajala od lepog mladog lica vajanog od ruku sada zaboravljenog umetnika. Senka je išla u […]
Continue reading …
5 3. novembar 2013. Pogodio se s gazdom da za 500 dinara iscepam 2 metra drva i da bar malo i koliko mogu živim od sopstvenog rada. Debeljušan mi je, sve u nekim smeđim rukavicama, da ne isprlja ruke gospodske, doneo sekiru i flašu piva, da mi na znoj izađe. Pogledao gomilu, nije […]
Continue reading …
2. oktobar 2013. Celo popodne obilazio autobusku stanicu, tek uveče, praveći se da vezujem pertlu iza ranca u redu pred šalterom, zahvaljujući spoljnoj pregradi na njemu, uspeo da dođem do novčanika koji je postao moj. Svratio do Lejle, ubijen nejebicom, a posle u Ćošak, na rakiju. Gledao kroz izlog vozila na raskrsnici […]
Continue reading …
Događaj je izmišljen I još uvek mislim da je čista šteta što paklenom mašinom ne digoh u vazduh bar deo izabranika Veća dobročinitelja, kojima sam, ej bre, 22 godine po klozetima govna otpušavao, i susrećući ih po hodnicima uza zid se predusretljivo lepio, zračeći dostojanstvenom ljubaznošću. A i jeste mi njihova prepotentno usiljena kolegijalnost više […]
Continue reading …
28. avgust 2013. Dečak je doneo dve oveće kese do naređanih kontejnera i ubacio ih unutra. Ustao sam sa klupe i zaputio se tamo. Sa ulice nasuprot meni, ka ciljanom objektu, šepasajući levom nogom, pošao je još jedan parazit društva. Došli smo u isto vreme, klimnuli jedan drugom glavom. On se prihvatio jedne a […]
Continue reading …
25. jun 2013. Stigao u Beograd. Vele da je u njemu 3 000 beskućnika. Sada imaju još jednoga. Ona aspida sigurno je već počela samu sebe da jede; da sikće po sobama. Budala misli da ću se vratiti. E – eve joj ga! Idem prvo da napunim flašu i da bar negde ova znojna […]
Continue reading …
Volja je osećanje koje imamo o svojoj ulozi Klasni neprijatelji proleterijata i sirotinje i prirodni tlačitelji bezgaćnika šiljomude da sam ja najveći zločinac XX-og veka. Vaskoliki su svet za svoj bogomdani pašnjak podsvojili vlasnici kapitala, a neuki ćute, u strahu od totalitarizma. U komunizmu bi bilo još gore – uče ih plutokratske udvorice, i s […]
Continue reading …
