Home » Archives by category » proza
Vojislav Vukomanović: KINI PA PRDNI

Vojislav Vukomanović: KINI PA PRDNI

Rambo je držao fitnes centar. Palio se na te stvari, tegove, strunjače, bicikle, trake za trčanje. Valjao je preparate za bildere, neka sranja u prahu od kojeg su znoj i prdež vežbača smrdeli kao javni WC na pijaci nakon završenog dana. Više puta je pokušao da mi uvali neko od tih sranja, uz priču da […]

Vojislav Vukomanović: DUŠA OD ČELIKA

Jutro je počelo kao i svako drugo, gužvom u našem malom stanu. Gužvom u hodniku, gužvom u kuhinji, gužvom u WC-u. Deca su kenjala, ja sam kenjao, ona je kenjala, ali ne u WC šolju kao sav normalan svet, već na usta koja nije zaklapala od sabajle. – Požuri retarde, zakasniću! – urlala je. Pazi […]

Continue reading …
Vojislav Vukomanović: ĆAO TIFO

ĆAO TIFO (jednoj mladosti)     Znaš onaj osećaj u stomaku, kada jedva čekaš da nešto počne, kada zbog toga ne spavaš noćima. Kao kada nekog ko ti dosta znači nisi video godinama pa brojiš sate, minute i sekunde do susreta. Normalan čovek bi odmah pomislio da se radi o susretu momka i devojke, muža […]

Continue reading …
Nenad Petrović: Razmišljanje jednog (ne)običnog srpskog popa

Ime mi je Miloje. Možete me zvati i otac Miloje. Ako baš hoćete. Ja sam sveštenik ili što bi ova naša bedna rulja rekla – pop. Ne mogu nikako da nauče da ja nisam običan seoski pop koji prepodne zvoni u crkvi, a popodne ovce čuva. Ja sam protojerej. To svaki učen čovek zna kad […]

Continue reading …

Mario Lovreković: UTOPIJA

No Comment
Mario Lovreković: UTOPIJA

Skrivam se. Svjesno to činim. Osjećam da je tako dobro za mene, da je ispravno. Ponekad šutim, riječi jednostavno ne idu van iz mene, a previše ih postoji, zapravo. Trebale bi biti izrečene, jer duša bi mi slobodnije disala, međutim ne ide. Nikako ne ide. I kada pomislim da ću moći, da sam prstima zarobio […]

Continue reading …

Dragan Pavlović: ZNALI SMO

No Comment
Dragan Pavlović: ZNALI SMO

Sedela je preko puta mene i sa osmehom na licu pričala o tek pročitanoj knjizi. Nežnost glasa i reči koje su izlazile iz njenih lepo oblikovanih usana privlačila je pažnju slušalaca… Od tog susreta prošlo je dosta vremena kada sam je, jednog dana šetajući gradom, ugledao. Hodala je polako, graciozno, gotovo lebdeći. U ruci je […]

Continue reading …

Dragan Terzić: Nekretnina

No Comment
Dragan Terzić: Nekretnina

”Halo.” ”Gospodin Popović?” Čuje se glas sa druge strane aparata. ”Zavisi.” ”Ne razumem. Da li ste vi gospodin Milutin Popović?” ”Rekoh zavisi. Ako ste iz nekog vojnog odsjeka,onda ste pogriješili broj. Ako ste donosilac neke loše vjesti, onda me bolje zaobiđite. Dosta mi je loših vjesti za narednih petsto poziva. A ako je nešto drugo, […]

Continue reading …
Mario Lovreković: Pasivno, mrtvo, vječno …

Pratio sam kretnje savršeno iskrivljenih ljudi, sablasnih imena, kako ravno hodaju po tlu kojemu i moja stopala uzaludno pripadaju. Lagao sam ih govoreći im kamo trebaju ići, samo kako nikada ne bi dospjeli na željeno odredište. Podavljene sam ih vukao po tlu, duše da im spasim, pokopam ih kao ubojite kandže koje više ne znaju […]

Continue reading …

Ljubiša Spasojević: POLIGRAF

No Comment
Ljubiša Spasojević: POLIGRAF

E moj pokojniče šta si doživeo, a i ja sa tobom, opet ga napadaju, a On radi svaki dan po dvadeset sati i nedeljom i praznikom, ne ide u toalet po ceo dan, trpi, da bi nama bilo bolje za dve godine, na čemu mu se ja i ne samo ja, moj dragi pokojniče, iskreo […]

Continue reading …
Ladislav Babić: Okvir za životnu priču

Priča je započela u lokalnom rodilištu regionalnog gradića, a završila na mjesnom groblju. Desila se između dva rata, u vremenu koje se uobičajeno naziva mirom, mada su duše njenih učesnika bile sve prije negoli mirne. Neki likovi živjeli su i ranije od njenog početka, drugi su nastavili bitisati i nakon zadnje ispisane rečenice. Bila su […]

Continue reading …
Page 1 of 10123Next ›Last »