Home » Archives by category » kritika (Page 4)

Una Gašparović – Skrobonja je težak ko crna zemlja

Коментари су искључени на Una Gašparović – Skrobonja je težak ko crna zemlja

Kratki prikazi tri knjige Reči o rečima: „Tihi gradovi“, Goran Skrobonja „…A zatim poslednji trzaj očnih kapaka i slika ogromnog, srebrnog meseca na tamnoplavom nebu. U drevnim šumama oglasi se samotni zov vuka. Ubrzo, pridružiše mu se i ostali.“ Skrobonja je dobar pisac, ali toliko težak, teži nekih 200 tona od crne zemlje, da mi […]

Continue reading …

Nagrada je usluga ili bolje reći zajam. Ergo, zajmodavac (čitaj: kritičar) se obavezuje da drugom licu, zajmoprimcu (piscu) preda u svojinu određenu količinu novca ili drugih zamenljivih stvari (čitaj: simboličku moć statusa u književnoj hijerarhiji), a zajmoprimac (pesnik) se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca ili odnosno istu količinu stvari iste […]

Continue reading …

Čini mi se da, ako je scena ranije pripadala institucijama i njihovoj kontroli, danas ona pripada NGO sektoru koji stvara paničnu demokratiju. Slično panici kapitala, koji, ako se zaustavi, umire (poput ajkule), tako se kultura i njena konzumacija ubrzavaju i troše. Teme, autori, i na kraju, proizvodi elitne kulture, postaju veoma slični po genezi i upotrebnoj […]

Continue reading …

Piše:  Miloš Ristić Ćamil Sijarić, koliko značajan svojim pripovednim delima, utoliko još više biva interesantan svojim lirskim opusom, iako je on manjeg obima. Slično Andriću, koji je takođe pripovedač sa nekoliko desetina pesama, no ipak je kod Sijarića stvar složenija iz razloga što mu pesme nisu pesme u prozi ili pesme sa određenom pripovednom rezonancom već […]

Continue reading …

MORBUS KIŠ

Коментари су искључени на MORBUS KIŠ

Nebojša Vasović: „Zar opet o Kišu?“, Konras, Beograd 2013. Piše: Boško TOMAŠEVIĆ Armija srpskih kišologa ostavila je proteklih meseci svoga miljenika, Danila Kiša, da se svojim delom brani sâm. Krajem protekle godine izvršen je ozbiljan atak na Kišovo književno delo – objavljena je knjiga Nebojše Vasovića „Zar opet o Kišu?“ u kojoj ovaj autor po drugi […]

Continue reading …

Glasanje je javno, mi smo stara Grčka… Ovih dana smo svedoci dodeljivanja mnogih književnih nagrada. Čoveku koji piše ili prati književna zbivanja ostaje da se, pošto mu je dosadilo da se smeje istovremeno plačući, začuđuje. Pošto osim prostora koji je dat samom saopštenju žirija čudiocima nedostaje drugi nego da sami traže i nalaze prostor za […]

Continue reading …

Padanje u klasnu nesvest (opomena ili podsećanje)

Коментари су искључени на Padanje u klasnu nesvest (opomena ili podsećanje)

Predrag Milojević, RAZGOVORI, Presing, Mladenovac, 2013. Piše: Ivana Maksić Vlada određena prećutna usaglašenost ili neopravdano uverenje da su drugi glasovi ili glasovi „drugih“, njihovi razgovori i pripovesti, danas na ovaj ili onaj način uključeni u vladajući (pa i književni) diskurs. Mogli bismo, sledeći pazolinijevsku retoriku i logiku, svakako drsko, zaključiti da je posledica te „inkluzije“ […]

Continue reading …

VASKOVA“ KORA“ (nekronom o Vasku Popi)

Коментари су искључени на VASKOVA“ KORA“ (nekronom o Vasku Popi)

Piše: Dušan Opačić Često mi se dešava, jutrom dok pijem kafu, da rovarim po svojim sećanjima uz propratni žal za boljim vremenima koji su nažalost daleko iza nas. Odlazim toliko daleko unazad, do same granice svojih sećanja gde zastanem, nevoljno  sa blagim strahom da ne kročim u šareni svet mašte.  Ta granica nema ime, obasjana […]

Continue reading …

O nekim mogućim tumačenjima knjige CARSKI REZ Vidosava Stevanovića

Коментари су искључени на O nekim mogućim tumačenjima knjige CARSKI REZ Vidosava Stevanovića

Jezik počiva na principu simbolizacije i omogućava da se elementi stvarnog i/ili imaginarnog sveta reprezentuju elementima jezika. Ova zamenjivačka, upravljačka funkcija (A stoji umesto B) nalazi se u osnovi svih znakova. U jeziku se ona manifestuje specifičnije, kao odnos neke forme i njoj pridruženog značenja (A označava B). Ovaj odnos je u principu konvencionalne prirode, […]

Continue reading …

Štefan Cvajg

Коментари су искључени на Štefan Cvajg

Poslednja poruka koju je Štefan Cvajg uputio prijateljima pre nego što će se, 23. februara 1942. godine, po svojoj volji rastati sa životom svakako je jedno od najpotresnijih svedočanstava u istoriji nemačke književnosti i jedan od najrečitijih iskaza o onim teškim duševnim patnjama koje su razdirale malobrojnu duhovnu elitu među Nemcima koja je ostala verna […]

Continue reading …