Imam utisak da mi je svaka zima gora od one prethodne. Ova, 30 i neka po redu, ponovo je sa sobom donela osećaj besmisla, depresiju, pogled crknute kokoši i gomilu lekova sa trouglom na kutiji koje sam gutao. Rano je. Još jedna noć koju sam proveo boreći se sa svojim demonima. Kroz prozor vidim […]
Continue reading …Vojislav Vukomanović: U RIKVERC
15. фебруара 2020. Коментари су искључени на Vojislav Vukomanović: U RIKVERC
Što sam stariji, sve češće spominjem neka stara dobra vremena. Iako ustvari nemam pojma šta je to. Došle su mi pod ruku neke kevine novine, miks nadrilekarstva, estrade i uputstva za preživljavanje penzionera. Na zadnjoj stranici, postavili su pitanje nekoj pevačici (jednoj od mnogih novokomponovanih) šta bi uradila kada bi se ponovo rodila? Da […]
Continue reading …Vojislav Vukomanović: VIBER BEZ OGRANIČENJA
15. јануара 2020. Коментари су искључени на Vojislav Vukomanović: VIBER BEZ OGRANIČENJA
Za sve u životu postoji prvi put. Pa tako i za psihoterapiju. Obično odem jednom u dve nedelje. Malo sam se sredio. Barem ja tako mislim. I ona, psihoterapeutkinja. Dve nedelje su taman pravi period. Ni previše kratko da sam napraviš korak napred, nešto dobro, neki pomak, ni previše dugo da sjebeš sve ono […]
Continue reading …Č E K A J U Ć I ,,I da više nikada ni reč ne napiše…” Čuvši taj cement-kompliment Dođe ti da se ubiješ Ali to ne činiš Već čekaš Godoa Dok sediš na crnom mermeru od humora Čekajući dan da se nebesa otvore Čekajući noć koja se ne nazire S U […]
Continue reading …Година малог цара, Чедомир Јаничић
14. јануара 2020. Коментари су искључени на Година малог цара, Чедомир ЈаничићСунчане задушнице Октобар, јесењи април; Месец сунчаних задушница. Обилат плачем и безнадним Ишчекивањима. У руху мог трошног тела, Нека сила, неки лахор, довукла ме к теби. Каква срећа! Уста певају боље од срца, а оно је Згромљено Вечитом месечином. Воћњак обран, пуст и нежан, Малаксале љупкости Над ружама зимским. […]
Continue reading …Vojislav Vukomanović: BAREM JEDNOM
15. децембра 2019. Коментари су искључени на Vojislav Vukomanović: BAREM JEDNOM
Kada psa koji je dugo bio na lancu odvežeš, on se obavezno od oduševljenja saplete u tom prvom trku, katkad i lupi glavom u nešto usput. Izašao sam u noćni klub. Posle dugo vremena. Sam. U kafiću bih delovao kao očajnik. Sam. Ovde ne. Ima nas mnogo. Takvih. Samih. Mrak i buka moje […]
Continue reading …
