Home » Archives by category » poezija i proza (Page 3)

АРИЗОНА     На пучини пустиње плови твоја коса. Аризона, тешко си јутро мог живота, а још хладнија си ноћ. 1863 дана седим непомичан у твом крилу пуном песка. Лепа си, нема Аризона. Још мало и утопићу се у твој кук и твоја бедра, камена Хесихија, и постаћемо једно – – црвена тишина.     […]

Continue reading …

******* Napiši celu zbirku pesama pa je baci u vatru, Napij se od domaće rakije, Pobegni sa pesničke večeri i vodi ljubav u javnom toaletu, Podigni revoluciju, pogini u ratu, Odnesi ružu Branku Miljkoviću na grob, Zamonaši se i ovekoveči dušu svoju Bogu kao najlepši kolač, Napusti fakultet i pobegni u Francusku, Recituj svoju poemu prosjaku, Zaveštaj […]

Continue reading …

Prvo značenje   pričalo se kako mladi znaju u kasne noćne sate otići iza željezničkog kolodvora skinuti svu odjeću i trčati kroz visoku travu jer ona klizi niz kožu i izaziva ugodne podražaje približne početku orgazma pa s obzirom da su se bojali imati spolne odnose voljeli su zamišljati kako će im biti jednog dana […]

Continue reading …
Vesna Kovačević-Sokolović: PESME

  *** Pišem tebi koji si daleko. Izdvajam te, ćutim. Putokazom nevidljivim vođena dođoh ti licem bledim od neponovljivih traganja, da predahnem dušom i da usnim zaboravljena od sebe.   *** POTRAGA ZA SKLADOM   Zvuk koji me usklađuje sa svetom   ne razaznaje se često   iz mnoštva zvukova,   onom neophodnom snagom   […]

Continue reading …
Jovan Pavlović: Zlatna majka

Čekanje nije potrajalo. Lekar vodi računa o vremenu. Majka se oseća neprijatno samo zbog jedne činjenice. Mleko prokapljava. Vreme je dojenja. Mala crna mrlja na bluzi polako se širi. Na svu sreću, sestra proziva njeno ime. „U čemu je problem?“ pita lekar. Pravo na stvar. Danas svi negde žure. Može i tako. „Moje mleko menja […]

Continue reading …

Pesme, Nenad Petrović

No Comment

Put do ničega Od nje Preko svega i svačega Do ničega   Uvek počne sa nekom njom Na kraju je ništa   Menjaju se one Ulaze na taj put Na čijem kraju je Uvek Ništa   Sam Skitam, prepušten sopstvu, Od Meseca do zvezda, Od euforije do beznadežnosti   Ležim u pokisloj livadi sa Družbenikom […]

Continue reading …

Tog sam dana mirisala na grašak   Tog sam dana mirisala na grašak, Na toplo, Na čorbu, Na zimu i dom. A htela sam mirisati na sebe. Na svoju kožu. Tamo ispod cenjenih maski poštovanja. Iznad mene plafon odjekuje Čuju se sitni koraci psa i mačkasti udarci štikli. Moje noge ne vole visoku petu. Ili […]

Continue reading …

Divio sam se     Divio sam se tuđim pesmama i lepim  rimama.   Divio sam se velikim mislima, i značajnim ljudima.   Sebe sam gradio na njihovim delima.   Moja percepcija postajala je njihova spoznaja.   Ja sam nestajao a oni su rasli u meni.   Zato, ne smem da pevam, još manje da […]

Continue reading …
Vojislav Vukomanović: DUHOVI PROŠLOSTI

Pokušavam da provalim u kom pravcu me voze. Uzalud. Džak navučen preko glave ne propušta ni najmanje svetlosti. Malopre sam se osvestio. Sve se odigralo brzo, kao na filmu. Izašao sam do trafike po pljuge i novine. Poslednje čega se sećam jeste oštar bol u temenu. Pratili su me, a ja, kreten, nisam obratio pažnju. […]

Continue reading …
Vojislav Vukomanović: DIJAGNOZA

Zadnje dve nedelje vukao sam temperaturu. Onu najgoru, 37,5. Lagano me je lomila, pela se uz leđa, onda odjednom nestajala, koliko da se ponadam kako je gotovo i brže bolje istrčim do birtije, a onda me uveče, ponovo stizala. Osećao sam se kao krpena lutka. Odlagao sam odlazak lekaru, ali neverovatan bol u grlu i […]

Continue reading …