Home » Archives by category » poezija i proza (Page 2)
Vojislav Vukomanović: DUHOVI PROŠLOSTI

Pokušavam da provalim u kom pravcu me voze. Uzalud. Džak navučen preko glave ne propušta ni najmanje svetlosti. Malopre sam se osvestio. Sve se odigralo brzo, kao na filmu. Izašao sam do trafike po pljuge i novine. Poslednje čega se sećam jeste oštar bol u temenu. Pratili su me, a ja, kreten, nisam obratio pažnju. […]

Continue reading …
Vojislav Vukomanović: DIJAGNOZA

Zadnje dve nedelje vukao sam temperaturu. Onu najgoru, 37,5. Lagano me je lomila, pela se uz leđa, onda odjednom nestajala, koliko da se ponadam kako je gotovo i brže bolje istrčim do birtije, a onda me uveče, ponovo stizala. Osećao sam se kao krpena lutka. Odlagao sam odlazak lekaru, ali neverovatan bol u grlu i […]

Continue reading …

TJESKOBA, Zoran Hercigonja

No Comment
TJESKOBA, Zoran Hercigonja

TJESKOBA u mrežnici oka upijao sam plavi ekran neba, frigidne ulice, monoteistički šahtovi, usamljeni krvotok kanalizacije, #s(k)eptični prolaznici, ne razumijem njihov jezik, gugutanje #stranih golubova, divlja, razuzdana varoš razdijeljena među starim strahovima, luđački lunjam gradom, prolaznik u licu nalik dobrohotnoj svinji, promatram #interpunkciju grada, nejasni su znakovi upozorenja, semafor #kašlje, zebra se pod nogama trza, […]

Continue reading …

Melodija, Strahinja Kes

No Comment
Melodija, Strahinja Kes

Melodija   Nekad kada bi komšija ubijao boga u komšinici sa radija se sasvim slučajno moglo čuti on me voli na svoj način Sada duž Glavne ulice u tri sata po ponoći jedva duše ima tek pokoji taksista s vremena na vreme i čovek neki na dva točka par godina pred penzijom u tri posle […]

Continue reading …
Palim zvezde, Sanja Atanasovska

Palim zvezde Palim zvezde dugmetom kompjutera Nameštam kocku u mozaiku Nazvanom imenom moje zemlje. Ko će za mene kupiti vreme ako ga izgubim iz nepažnje? Boja noći vraća me u mladost. Nema važnijeg trenutka od sadašnjeg, U prethodnom životu bez vina, Iz čaše virim u savest U nekom sledećem životu Biram da budem suza deteta. […]

Continue reading …
Miloje Veljović: ŠTA SE VIDI, A ŠTO NE BI SMELO

  ŠTA SE VIDI, A ŠTO NE BI SMELO Šta se vidi, a što ne bi smelo Na radniku prljavo odelo Na junaku raskopana rana — Na bardaku paučina stara! Šta se vidi, a što ne bi smelo U korovu umotano selo U koprivi zadremalo bure — U ambaru kotarice trule! Što se vidi, a […]

Continue reading …
Mnogo dobre poezije: nova Presingova poetska edicija – PRISUSTVA

Presingova edicija Prisustva objavljuje poeziju savremenih stvaralaca. U njoj su zastupljeni pesnici koji imaju šta kako da kažu i koji znaju kako to da urade, bez obzira na okvire u kojima stvaraju, životno doba, nacionalnu, versku, kulturološku ili bilo koju drugu pripadnost. Poezija u Prisustvima odgovara na pitanje onoga što jeste, odgovara na ono što […]

Continue reading …
Vojislav Vukomanović: ISPLAČI SE, BIĆE TI LAKŠE…

Ne volim rane pozive. Loše deluju na probavni trakt. Još kada se neko sa druge strane nakašlje, onako značajno, pred početak priče, odmah znaš da je sranje u najavi. Rani pozivi su horor. Telefon mu dođe kao smrtonosno oružje dokonih budala koje su poranile. Niko te neće pozvati u sedam ujutru i reći: „Čestitamo, dobili […]

Continue reading …
Zorka Višnjić-Ramshaw: Avantura jedne mačkarke

Od Faraona do Beograda… ŽIVELE MAČKE! U starom Egiptu mačka je za faraone bila sveta životinja, do te mere da su čak brijali obrve u znak žalosti kad bi neka od njih uginula. Danas, na ulicama Kaira ih ima maltene isto toliko koliko i stanovnika. One su na neki način, pet hiljada godina kasnije, i […]

Continue reading …

Poezija, Antonio Karlović

No Comment
Poezija, Antonio Karlović

VELJAČA   Veljača je zaleđen prozor koji te zatekne ujutro. Samo jedna ostavština hladnoće, prozirna kao mi koji smo eto pozvani da se budimo i popijemo šalicu kave. Veljača je zaleđen prozor koji te zatekne ovih dana kad sunce ne grije, postoji samo radi ljepote. Nebo je prazan list papira. Nigdje niti jedne ptice. Načuo […]

Continue reading …