Home » Archives by category » poezija i proza (Page 2)

Vid Vukasović: Pera Golubar

No Comment
Vid Vukasović: Pera Golubar

Pera Golubar Pera Golubar je opet pričao, srčući hladno pivo u baštici, na improvizovanoj klupi od dve prazne gajbe i jedne daske, o nagradama koje je „nekad dobijao za svoje golubove”. Znao sam da će opet pomenuti i svog posebnog goluba gaćana koji se zvao Mali Milić. Svaki put kad bi se našao u društvu […]

Continue reading …

Vojislav Vukomavić: PLEJLISTA

1 Comment
Vojislav Vukomavić: PLEJLISTA

PLEJLISTA (Električni orgazam – Nebo) Napolju laje pas. Ne znam zbog čega. Budi me pre alarma. Zadnjih nedelja ustajem po mraku. Stan napuštam po mraku. U stan se i vraćam po mraku. Između je veštačko svetlo neonke u fabrici. Kao pilići u inkubatoru, ljudi se tiskaju jedni uz druge bliže sredini. Najtoplije je, i najsvetlije. […]

Continue reading …
Vid Vukasović: Život s nekim

Petar upita: „Znači sviđa ti se Milenica?“ Bogoljub neko vreme ne odgovori. Činilo se da se sav pretvorio u posmatranje piva u čaši i da gotovo ne primećuje Petra. Zatim, kao da se prenu iz dremeža, počeša se po čelu i odgovori: „Pa… mislim da Milenica dolazi u obzir. Dobrog je porekla i ume da […]

Continue reading …
Vojislav Vukomanović: PRIMER

       Imam utisak da mi je svaka zima gora od one prethodne. Ova, 30 i neka po redu, ponovo je sa sobom donela osećaj besmisla, depresiju, pogled crknute kokoši i gomilu lekova sa trouglom na kutiji koje sam gutao. Rano je. Još jedna noć koju sam proveo boreći se sa svojim demonima. Kroz prozor vidim […]

Continue reading …

Vojislav Vukomanović: U RIKVERC

No Comment
Vojislav Vukomanović: U RIKVERC

   Što sam stariji, sve češće spominjem neka stara dobra vremena. Iako ustvari nemam pojma šta je to. Došle su mi pod ruku neke kevine novine, miks nadrilekarstva, estrade i uputstva za preživljavanje penzionera. Na zadnjoj stranici, postavili su pitanje nekoj pevačici (jednoj od mnogih novokomponovanih) šta bi uradila kada bi se ponovo rodila? Da […]

Continue reading …
Vojislav Vukomanović: VIBER BEZ OGRANIČENJA

   Za sve u životu postoji prvi put. Pa tako i za psihoterapiju. Obično odem jednom u dve nedelje. Malo sam se sredio. Barem ja tako mislim. I ona, psihoterapeutkinja. Dve nedelje su taman pravi period. Ni previše kratko da sam napraviš korak napred, nešto dobro, neki pomak, ni previše dugo da sjebeš sve ono […]

Continue reading …

Pet pesama, Milan Drašković

No Comment

Č E K A J U Ć I   ,,I  da  više  nikada  ni  reč  ne  napiše…” Čuvši  taj  cement-kompliment Dođe  ti  da  se  ubiješ Ali  to  ne  činiš Već  čekaš   Godoa Dok  sediš  na  crnom  mermeru  od  humora Čekajući  dan  da  se  nebesa  otvore Čekajući  noć  koja  se  ne  nazire     S U […]

Continue reading …

Сунчане задушнице   Октобар, јесењи април; Месец сунчаних задушница.   Обилат плачем и безнадним Ишчекивањима.   У руху мог трошног тела, Нека сила, неки лахор, довукла ме к теби.   Каква срећа!   Уста певају боље од срца, а оно је Згромљено Вечитом месечином.   Воћњак обран, пуст и нежан, Малаксале љупкости Над ружама зимским. […]

Continue reading …

Vojislav Vukomanović: BAREM JEDNOM

No Comment
Vojislav Vukomanović: BAREM JEDNOM

   Kada psa koji je dugo bio na lancu odvežeš, on se obavezno od oduševljenja saplete u tom prvom trku, katkad i lupi glavom u nešto usput.   Izašao sam u noćni klub. Posle dugo vremena. Sam. U kafiću bih delovao kao očajnik. Sam. Ovde ne. Ima nas mnogo. Takvih. Samih. Mrak i buka moje […]

Continue reading …

O NOVSKOJ, Viktorija Samardžić

No Comment

O NOVSKOJ (za V.V)   Posebne osobe su uvjek mali ferali koji veoma neprimjetno osvetljavaju vašu dušu i njihova svijetlost je dar sa neba, Koja vas grije i nadahnjuje Srce tu svijetlost prepozna odmah u njoj I osjeti tu radost i bezbrižnost Tu bujicu čiste ljubavi koju pruža svakim danom sve više, A koja je […]

Continue reading …