Home » Archives by category » poezija i proza
Jovan Pavlović: Zlatna majka

Jovan Pavlović: Zlatna majka

Čekanje nije potrajalo. Lekar vodi računa o vremenu. Majka se oseća neprijatno samo zbog jedne činjenice. Mleko prokapljava. Vreme je dojenja. Mala crna mrlja na bluzi polako se širi. Na svu sreću, sestra proziva njeno ime. „U čemu je problem?“ pita lekar. Pravo na stvar. Danas svi negde žure. Može i tako. „Moje mleko menja […]

Pesme, Nenad Petrović

No Comment

Put do ničega Od nje Preko svega i svačega Do ničega   Uvek počne sa nekom njom Na kraju je ništa   Menjaju se one Ulaze na taj put Na čijem kraju je Uvek Ništa   Sam Skitam, prepušten sopstvu, Od Meseca do zvezda, Od euforije do beznadežnosti   Ležim u pokisloj livadi sa Družbenikom […]

Continue reading …

Tog sam dana mirisala na grašak   Tog sam dana mirisala na grašak, Na toplo, Na čorbu, Na zimu i dom. A htela sam mirisati na sebe. Na svoju kožu. Tamo ispod cenjenih maski poštovanja. Iznad mene plafon odjekuje Čuju se sitni koraci psa i mačkasti udarci štikli. Moje noge ne vole visoku petu. Ili […]

Continue reading …

Divio sam se     Divio sam se tuđim pesmama i lepim  rimama.   Divio sam se velikim mislima, i značajnim ljudima.   Sebe sam gradio na njihovim delima.   Moja percepcija postajala je njihova spoznaja.   Ja sam nestajao a oni su rasli u meni.   Zato, ne smem da pevam, još manje da […]

Continue reading …
Vojislav Vukomanović: DUHOVI PROŠLOSTI

Pokušavam da provalim u kom pravcu me voze. Uzalud. Džak navučen preko glave ne propušta ni najmanje svetlosti. Malopre sam se osvestio. Sve se odigralo brzo, kao na filmu. Izašao sam do trafike po pljuge i novine. Poslednje čega se sećam jeste oštar bol u temenu. Pratili su me, a ja, kreten, nisam obratio pažnju. […]

Continue reading …
Vojislav Vukomanović: DIJAGNOZA

Zadnje dve nedelje vukao sam temperaturu. Onu najgoru, 37,5. Lagano me je lomila, pela se uz leđa, onda odjednom nestajala, koliko da se ponadam kako je gotovo i brže bolje istrčim do birtije, a onda me uveče, ponovo stizala. Osećao sam se kao krpena lutka. Odlagao sam odlazak lekaru, ali neverovatan bol u grlu i […]

Continue reading …

TJESKOBA, Zoran Hercigonja

No Comment
TJESKOBA, Zoran Hercigonja

TJESKOBA u mrežnici oka upijao sam plavi ekran neba, frigidne ulice, monoteistički šahtovi, usamljeni krvotok kanalizacije, #s(k)eptični prolaznici, ne razumijem njihov jezik, gugutanje #stranih golubova, divlja, razuzdana varoš razdijeljena među starim strahovima, luđački lunjam gradom, prolaznik u licu nalik dobrohotnoj svinji, promatram #interpunkciju grada, nejasni su znakovi upozorenja, semafor #kašlje, zebra se pod nogama trza, […]

Continue reading …

Melodija, Strahinja Kes

No Comment
Melodija, Strahinja Kes

Melodija   Nekad kada bi komšija ubijao boga u komšinici sa radija se sasvim slučajno moglo čuti on me voli na svoj način Sada duž Glavne ulice u tri sata po ponoći jedva duše ima tek pokoji taksista s vremena na vreme i čovek neki na dva točka par godina pred penzijom u tri posle […]

Continue reading …
Palim zvezde, Sanja Atanasovska

Palim zvezde Palim zvezde dugmetom kompjutera Nameštam kocku u mozaiku Nazvanom imenom moje zemlje. Ko će za mene kupiti vreme ako ga izgubim iz nepažnje? Boja noći vraća me u mladost. Nema važnijeg trenutka od sadašnjeg, U prethodnom životu bez vina, Iz čaše virim u savest U nekom sledećem životu Biram da budem suza deteta. […]

Continue reading …
Miloje Veljović: ŠTA SE VIDI, A ŠTO NE BI SMELO

  ŠTA SE VIDI, A ŠTO NE BI SMELO Šta se vidi, a što ne bi smelo Na radniku prljavo odelo Na junaku raskopana rana — Na bardaku paučina stara! Šta se vidi, a što ne bi smelo U korovu umotano selo U koprivi zadremalo bure — U ambaru kotarice trule! Što se vidi, a […]

Continue reading …
Page 1 of 44123Next ›Last »