Home » Archives by category » poezija i proza

GLOBUS HYSTERICUS (izbor), Katarina Sarić

HISTRIONKA Bacala je korpice od tijesta golubovima ispred starog Mogrena a jela samo jagode u želeu Želja ta željica pusta pjena na usta svima Skakala je školice i hitala u vodu žabice atrakcija za turiste ta mala obijesna Smotala bi cijeli svijet oko malog prsta kad bi htjela A prst da joj daš ruku ti […]

DORUČAK, Simo Vasić

No Comment

brašnjavo jutro na masnom papiru susedne pekare i pita zeljanica u tvojim ustima pa onda pohabana crvenkasta pređa u čaši vina i smeh sve me boli   teške su jutarnje vesti dobošar na keju najavljuje prve horde svetla i petla kako krilima raspiruje žar na Dunavu nakarminisani zidovi u besomučnom iscrtavanju krugova pomeraju centar koji se […]

Continue reading …

Van kontrole Uzmiču obzorja u razmrljanim crtama preklapaju se sivila tuneli bez krajeva gradovi bez početaka neonske reklame i džambo plakati ostaju u naborima prašine tek vlakove na prugama uz more kad jako zapuše zapljuskuju valovi u prozorima s unutarnje strane zabrinuti odrazi dječje ruke mašu u dronjavoj odjeći vagon restoran kariran stolnjak slaba kava […]

Continue reading …

Pod podmuklim suncem nad oranicama, voćnjacima, livadama kraj bunara, izvora, potoka nemirno srce od vreline da sakrije da okrepi telo sanjivo da odagna sile nečastive. Pod prokletim suncem što ko slutnju, za vratom oseća i zvuk demonskih koraka negde u daljini pa u muk. Pod zlokobnim suncem plač davno umrlog Čoveka. Biografija: Svetlana Stanković Avakumović, […]

Continue reading …

Roba Prodaj meČovekuKo mrtvu zvezduKo belog robaKo crni nokatza majstora.Prodaj meNa mrlju,na oko,Na meso.Da mu rodimKo živa njiva,Ko mrtva draga.Prodaj meZa krevet,Za slučaj,Za jebanje.Klanje.Prodaj meNa gram,Na kilo,Na korak.Prodaj meS kurcem,Ili uz kurac.Da mi kupiSrnui košutu. Da me kosiI po sobiŠeta. Autokanibalizam Jedem sebe,niz kičmusečem mesonoktima.Autosrkanjempijem krv.U debelu kožuzabadamtvoj ud.Frigidno mjaučufederi,ne viđamo se.Odjekuju konzervepo dvorištu,vrište kesedok […]

Continue reading …
Vojislav Vukomanović: RENT-A-KARA

Lagano sam se protegao u krevetu. Roletne su spuštene do pola. Sunce stidljivo obasjava polovinu sobe. Ne znam koliko je sati. Sigurno je prošlo podne. Pokušavam da ustanem nečujno. Ona spava. Nemam ništa na sebi. Nema ni ona. Povukao sam nehotice čaršav i otkrio je do pola. Na sreću, nije se probudila. Ne znam koliko […]

Continue reading …

. Neću da ti otvorim vrata iako zvoniš već treći put ruke su mi se pretvorile u krošnje i mogu da zagrlim ceo svet želim da zagrlim ceo svet nas univerzum stalno kažnjava neću da otvorim vrata nisi mi potreban a i osećam logoreju kako kulja u meni i neću da te nazovem imenom koje […]

Continue reading …
Vojislav Vukomanović: BOLJE…

   Ima dana kad imam taj pokeraški izraz lica, odgovor na svako pitanje, i pitanje na svako pitanje. Da li sam samo rame za jebanje, raznim studentkinjama, pohotnim gospođama, ružnim, a dobro građenim odbojkašicama, druga šansa ženama mojih godina pred razvodom u koju ni same ne veruju? Uvek imaj u šteku crnu čokoladu i malo […]

Continue reading …
Vojislav Vukomanović: Ne mogu ga gledati ovakvog

        „Sve u životu treba prihvatiti za normalno“ – rekao je moj izabrani lekar, a onda mi produžio lažno bolovanje za još 2 nedelje, i podsetio me na sutrašnje okupljanje u birtiji povodom proslave njegovog razvoda braka. Sa druge strane, moja žena je kao najbolji radnik firme dobila na poklon seminar sa dočekom nove godine […]

Continue reading …
Vojislav Vukomanović: PRIČE

JASTUK    Previše kurvi je spavalo na mom jastuku. Zato i teško zaspim. Posmatram ih često, kako tako lako utonu u san, bez meškoljenja, okretanja, kao kada radnik sa mešalice popije pivo nakon naporne šljake i nasloni se na fosnu. One mirno spavaju na perju okupanom krvlju nevinih gusaka. Previše puta u životu su krvarile. […]

Continue reading …
Page 1 of 51123Next ›Last »