Home » Archives by category » poezija i proza
Vojislav Vukomanović: ZAGRLJAJ ULICE

Vojislav Vukomanović: ZAGRLJAJ ULICE

Nema naglog buđenja bez bola. Onaj osećaj, kada oči samo što ne iskoče. Bespomoćan sam. Vrištao bih, a ne mogu. I da mogu, niko me ne bi čuo. Bol u bubrezima, bol u utrobi, i tako već danima. Ne treba mi budilnik. Oštro cepanje u telu od kojeg ne znam da li mi se povraća […]

Vojislav Vukomanović: ROBIN HUD

No Comment
Vojislav Vukomanović: ROBIN HUD

Na stolu plavkasta novčanica, malo izgužvana. Hiljadu dinara. Na njoj slika žene čija je kosa uvezana u maramu. Stara novčanica, baš stara. U levom ćošku joj je parče prilepljeno selotejpom. Tata je promrmljao sebi u bradu da je to sve što nam je ostalo. Mislio je da nisam u blizini. Okrenuo se i video me […]

Continue reading …

Pesme, Goran Krapić

No Comment

PLIVAČ   Stil odabrati plivač može – hoće li protiv struje ili u obilju.   Kao sjekira plivam do tajni i gajim iluzije.     NA RUBU DANA   Sazrio za nedohvatan sam časak na rubu dlana onoga, kad me nije bilo, oceana.   Nedohvatan?   Umio kroz meke sam neke teke u gore i […]

Continue reading …

Junske pesme, Uma Vid

No Comment

BORHES I JA pada kiša, da je Borges živ i ovde, izvela bih ga napolje i rekla bih mu – evo ti čoveče, nema kišobrana, ima kiše. u ‘Trenucima’ se kaješ, dakle namokri se, pokisni. Oh!   (16.jun 2013)     JUN, 1   šesnaestog juna dvehiljadetrinaeste godine isto je padala kiša kao i danas […]

Continue reading …

Poezija Nikoline Todorović

No Comment

Moja uspomeno   Tečeš   Kroz žubor rijeka otopljenih snjegova kroz kiše opranih lica kroz trave polegle ispod strasti kroz kamenje zagrijano dlanovima kroz drveće i granje razapeto željama kroz strepnju o nestajanju.   Tečeš   Kroz grubu šaku vremena koja ne zna milovati.   Bojim se.   Demencija   Komšinica stara godinama optimistično čeka […]

Continue reading …
Vojislav Vukomanović: POGLEDAJ ME MALA MOJA

Vrata od zgrade su glasno tresnula. Znak da je neko ušao. Svetlo u hodniku se upalilo automatski, na senzor. Pohitao sam, namestio oko na špijunku. Ona je. U mrežastim čarapama, kratkoj suknji, sa torbicom preko ramena. Vraća se sa posla, 16:25, kao i svakog radnog dana. Zna da je posmatram. Ponekad prođe pored mojih vrata, […]

Continue reading …
Vesna Kovačević Sokolović: PESME

MOJ GRAD   Sećanje na grad u umu zamagljeno gde lepote umetnosti, istine i pravde zanjihane jezde, gde prijateljstvo osta i uvi se u šutnju, i gde oboženje približavavši se, blesak harmonije u pamćenje ureza. To sećanje jeste duhovna visina moje zvezde vodilje, moga konačišta, i moga utočišta.     Tkanje reči   Tkanje reči, […]

Continue reading …
Vojislav Vukomanović: Normalni ljudi

Sedimo ispred zgrade, Zoki Ciganin i ja. Ne ljuti se što ga zovu Ciganin, sam insistira na tome. „Mnogo je Zokija, ali samo je jedan Zoki Ciganin“ – zna da kaže ponekad za sebe. Zoki ima svoj kamion. Radi selidbe. Povremeno mu pomažem. – „Misim da me žena vara“ – rekao je i pljunuo ispred […]

Continue reading …

ČUVAR PLAŽE U LETNJEM PERIODU Oblak se kreće brže Od broda na pučini A sporije od dima Izvan sezone Na polupustoj plaži Yalong Bay-a Staring at the sea U polupustoj vodi Po koji nevešti plivač Staring at the sand Fali ubistvo neko Na litici scenic spot-a Natpis Danger, keep distance Ali me niko ne upozori […]

Continue reading …
Vesna Kovačević Sokolović: PESME

Pramudrost Venac mudrosti u pogledu punom poruke, isijava mir dozvan proživljenom sudbinom, tkačem neumitnim, i velikodušno se daje bez ustezanja i bez opreza izrastajući tako do pramudrosti   Hitala sam u nepoznato Hitala sam u nepoznato snagom vetra, mrseći sudbinske konce, i odlazeći u nepovrat vremena, koje i takvo beše pesma i nenanizina niska, šarenih […]

Continue reading …
Page 1 of 47123Next ›Last »