Home » Archives by category » poezija i proza
Vojislav Vukomanović: VIBER BEZ OGRANIČENJA

Vojislav Vukomanović: VIBER BEZ OGRANIČENJA

   Za sve u životu postoji prvi put. Pa tako i za psihoterapiju. Obično odem jednom u dve nedelje. Malo sam se sredio. Barem ja tako mislim. I ona, psihoterapeutkinja. Dve nedelje su taman pravi period. Ni previše kratko da sam napraviš korak napred, nešto dobro, neki pomak, ni previše dugo da sjebeš sve ono […]

Pet pesama, Milan Drašković

No Comment

Č E K A J U Ć I   ,,I  da  više  nikada  ni  reč  ne  napiše…” Čuvši  taj  cement-kompliment Dođe  ti  da  se  ubiješ Ali  to  ne  činiš Već  čekaš   Godoa Dok  sediš  na  crnom  mermeru  od  humora Čekajući  dan  da  se  nebesa  otvore Čekajući  noć  koja  se  ne  nazire     S U […]

Continue reading …

Сунчане задушнице   Октобар, јесењи април; Месец сунчаних задушница.   Обилат плачем и безнадним Ишчекивањима.   У руху мог трошног тела, Нека сила, неки лахор, довукла ме к теби.   Каква срећа!   Уста певају боље од срца, а оно је Згромљено Вечитом месечином.   Воћњак обран, пуст и нежан, Малаксале љупкости Над ружама зимским. […]

Continue reading …

Vojislav Vukomanović: BAREM JEDNOM

No Comment
Vojislav Vukomanović: BAREM JEDNOM

   Kada psa koji je dugo bio na lancu odvežeš, on se obavezno od oduševljenja saplete u tom prvom trku, katkad i lupi glavom u nešto usput.   Izašao sam u noćni klub. Posle dugo vremena. Sam. U kafiću bih delovao kao očajnik. Sam. Ovde ne. Ima nas mnogo. Takvih. Samih. Mrak i buka moje […]

Continue reading …

O NOVSKOJ, Viktorija Samardžić

No Comment

O NOVSKOJ (za V.V)   Posebne osobe su uvjek mali ferali koji veoma neprimjetno osvetljavaju vašu dušu i njihova svijetlost je dar sa neba, Koja vas grije i nadahnjuje Srce tu svijetlost prepozna odmah u njoj I osjeti tu radost i bezbrižnost Tu bujicu čiste ljubavi koju pruža svakim danom sve više, A koja je […]

Continue reading …

Još nije vreme, Marko Jović

No Comment

Još nije vreme Tvoji koraci mirišu na novembarsku krv, na avgust i broj četrnaest. Njihovi otisci izbijali su po beogradskim pijacama i kiša je pretila da će probiti kosti mrtvog vojnika. Mi smo nastali iz plave vatre podzemlja. Potomci blata i drveća čija se kora maskira bojom patlidžana i kojima lice uvek poprimi oblik crnog […]

Continue reading …

Tri pesme Vladana Krečkovića

No Comment

Početak zime   Antene naslućuju signale. Krljušt se ježi na krovovima. Prozori postaju akvarijumi u kojima rone senke.   Trebalo bi izvući jorgan, skinuti prašnjavi čaršav sa rebra grejalice, od sebe sakriti kaiš, žilete, kutiju tableta za spavanje, jer sa radija javljaju, sneg će večeras padati preko čežnje i nesanice.   Jedino su deca spremna […]

Continue reading …

Poezija, Hugo R. Hahar

No Comment

#1 VRATITE SE ASTRONAUTI   O, lijepa o, divna o, krasna o, Dosadna slobodo! Sleti leptir na partiture, sleti i savije crtovlje, i onda odleprša nazad u san                                                               ostavivši tamnom orkestru iza sebe rollercoaster, jer na krilima nema nove                                                          katastrofe, kao što nema ni u vuku, koji ode u lov u […]

Continue reading …

ЗЕМУНСКА   НОЋ   Данас су посрнули још неки На улици осјећам труљење морала Обузима ме ковитлац неисказаног мртвила У зјеницама пролазника одсликава се мазохистички приређена свечаност сопственог пада Лебде у ваздуху непроветрене идеје Задах туђих мисли надражује ми ноздрве Скупоцене маске на лицима јефтиних људи Безнадежни погледи и изгрижене усне напаћене жене Дотекло наслеђе провинцијализма […]

Continue reading …

Tri pesme, Marko Jović

No Comment

  Molitva mrtvom bogu   On je zaboravio kako kucaju podvodna srca. Njihovu krv što pulsira naglavačke i sliva se u okean. U okean čija so ne formira srce kad se nataloži uz koralni greben. U tom času, nebo se umorilo od svojih dlakavih sazvežđa i sav besmisao se sručio u dečakovu senku. Senku je […]

Continue reading …
Page 1 of 48123Next ›Last »