Home » Archives by category » poezija i proza
Vojislav Vukomanović: Normalni ljudi

Vojislav Vukomanović: Normalni ljudi

Sedimo ispred zgrade, Zoki Ciganin i ja. Ne ljuti se što ga zovu Ciganin, sam insistira na tome. „Mnogo je Zokija, ali samo je jedan Zoki Ciganin“ – zna da kaže ponekad za sebe. Zoki ima svoj kamion. Radi selidbe. Povremeno mu pomažem. – „Misim da me žena vara“ – rekao je i pljunuo ispred […]

ČUVAR PLAŽE U LETNJEM PERIODU Oblak se kreće brže Od broda na pučini A sporije od dima Izvan sezone Na polupustoj plaži Yalong Bay-a Staring at the sea U polupustoj vodi Po koji nevešti plivač Staring at the sand Fali ubistvo neko Na litici scenic spot-a Natpis Danger, keep distance Ali me niko ne upozori […]

Continue reading …
Vesna Kovačević Sokolović: PESME

Pramudrost Venac mudrosti u pogledu punom poruke, isijava mir dozvan proživljenom sudbinom, tkačem neumitnim, i velikodušno se daje bez ustezanja i bez opreza izrastajući tako do pramudrosti   Hitala sam u nepoznato Hitala sam u nepoznato snagom vetra, mrseći sudbinske konce, i odlazeći u nepovrat vremena, koje i takvo beše pesma i nenanizina niska, šarenih […]

Continue reading …
Vojislav Vukomanović: ZATVORI OČI I RECI AAAAA…

Osećao sam se kao da idem na neko egzotično putovanje. U najmanju ruku na Tajland. Uhvatila me neka drhtavica, napetost, neizdrž, ali to sigurno tako izgleda kada moraš da odeš kod državnog zubara. Jebiga, para za privatnog nisam imao, a iz usta je počelo da bazdi na nešto što ni alkohol nije mogao da neutrališe. […]

Continue reading …
Vesna Kovačević Sokolović: PESME

  Pišem tebi koji si daleko   Pišem tebi koji si daleko. Izdvajam te, ćutim. Putokazom nevidljivim vođena dođoh ti licem bledim od neponovljivih traganja, da predahnem dušom i da usnim zaboravljena od sebe.     Nepozvana, nečujna sećanja   Nepozvana, nečujna sećanja u noći punoj žudnji za ustalasalim predelima zagubljenim u izmaglici zaborava. Svaki […]

Continue reading …

СВЕ ОНО ИЗМЕЂУ   Интригантне објаве звече звонким наговештајем срама. Деца са житних поља плешу танго на подијуму су крв и сузе. У земљи плавог неба и зелених гора кроз патњу се сазрева. Тајне прошлости и лажи које нас вежу остављају варљиви траг за ново време љубави и праштања. Чувари кристалне дворане у соби огледала, […]

Continue reading …

Pesme, Dario Sorgent

No Comment

TKO ĆE DO KUHINJE   Hajdemo ovako… Ti nam skuhaj kavu A ja ću od plahte napraviti šator I pričat’ ćemo priče Od kojih se ne spava Uz toplu struju Rijeke-kreveta Otklizi na hlačama Kojim ukrasih pod Obleti oko sobe Pa stani na stol I skoči U mene Na glavu   TAO   Držim glavu […]

Continue reading …

ЗОВЕМ СЕ ЈЕФИМИЈА   Господе, све си ми дао и све узео Мени, кћерки угледног српског властелина Што је последњи пут пратио цара На путу за Свету Гору И жени деспота Угљеше Мрњавчевића Пред којим се клањао византијски двор Најумнијој и најраспеванијој Међу земаљским слугама Мени, деспотици Јелени Бол и патњу си оставио А као […]

Continue reading …

Poezija, Igor Petrić

No Comment

Klik Klik (rasprodaja ljudskih sjećanja)   „Rasprodaja ljudskih sjećanja“ naslovna tema za pamćenje novim, umjetno stvorenim generacijama humanoidnih kreatura koje ne prepoznajem i ne prihvaćam kao dio kulturnog nasljeđa. Njihova svijest, ovisna o raznovrsnim stimulansima, neophodnim za održavanje prirodnog balansa preporučene razine dopamina, nije postojana. Kao i sve oko njih i ona je hibridna, izmišljena, […]

Continue reading …

Dragana Katanić: DAH PESME

No Comment
Dragana Katanić: DAH PESME

Svi mi koji se bavimo pisanjem, znamo da nam je ono potrebno kao vazduh koji udišemo, kao hleb naš nasušni, mene kroz koje prolazimo, sazrevajući, jer dah pesme je dah života. Pesnikinja Dragana Katanić bila je vrlo svesna toga kada je davala naslov svojoj najnovijoj zbirci pesama (Pišem da bih dušu svoju/nadahnula srećom). Razmišljajući o […]

Continue reading …
Page 1 of 46123Next ›Last »