Home » Archives by category » afirmator (Page 2)

Vojislav Vukomanović: ZAGRLJAJ ULICE

No Comment
Vojislav Vukomanović: ZAGRLJAJ ULICE

Nema naglog buđenja bez bola. Onaj osećaj, kada oči samo što ne iskoče. Bespomoćan sam. Vrištao bih, a ne mogu. I da mogu, niko me ne bi čuo. Bol u bubrezima, bol u utrobi, i tako već danima. Ne treba mi budilnik. Oštro cepanje u telu od kojeg ne znam da li mi se povraća […]

Continue reading …

Risto Tripić: PESME

No Comment
Risto Tripić: PESME

  PUT TRNOVIT   Račva se staza, puti trnoviti, „Kuda poći – a manje se ubosti?“ I skinuh cipele, pa misli snovitih, Krenuh stazicom, Bog da mi prosti.   Stazica pusta, bez ijednog trna, Veselo podignuh čelo dično; Al’ nasred puta – ne vidoh od grma, Bejaše trn velik’ poprilično.   Lakomislen za trn – […]

Continue reading …

AFORIZMI: Veljović

No Comment
AFORIZMI: Veljović

  Nije strašno što sam tašti pogodio u žicu, već što je bila pod naponom!   Sa bratom sam podelio dedovinu. On je nasledio imanje, a ja gene!   Moja žena je smanjila aktivnost na minimum. Radi joj samo jezik!   U velikim sam govnima. Zbog đubradi oko sebe!   Država mi se odužila za […]

Continue reading …

AFORIZMI: Lec

No Comment
AFORIZMI: Lec

Nepoznavanje zakona ne oslobađa od odgovornosti. Ali poznavanje – često.   Čak i kad su usta zatvorena, pitanje ostaje otvoreno.   Otkad je pronađen čovek, usavršavaju ga jedino protezama.   Neki mi prorokuju prolaznu aktuelnost. Misle da pišem o njima.   Kada se nema čemu smejati, rađaju se satiričari.   Biću regionalni pisac, ograničiću se […]

Continue reading …
Vojislav Vukomanović: „VREDNA, UPORNA, I SAMOINICIJATIVNA OSOBA SA ODLIČNIM PREGOVARAČKIM SPOSOBNOSTIMA…“

   Trebao mi je taj posao. Makar do prvog čeka. Posle sam planirao da se naližem, odglumim ludilo, otvorim bolovanje, i tužim se sa njima za još jednu platu dok ne provale kolika sam budala i popuste. Picnuo sam se, obukao šulju, spremio lažni CV u koji niko normalan ne bi poverovao, poneo čak i […]

Continue reading …

Ljubomir Ilić: SPONZOR

No Comment
Ljubomir Ilić: SPONZOR

S   P   O   N   Z   O   R   Pre dve godine vrati mi država osamdeset tri hektara zemlje koju su mom dedi nepravedno oduzeli posle onoga rata. Pošto je deda odavno mrtav, i njemu taj povraćaj nije značio ništa, odlučim da prodam imovinu. Dobijene pare rešio sam da uložim u FK „Polet“ iz mog Donjeg […]

Continue reading …
Vesna Kovačević Sokolović: Pesme

  Široki se vidik stvara   Široki se vidik stvara kada gledamo u svet sakriven iza rođenog u nama, i iza sena iskustvenih. Gledajući tako na stvarnost, očima dalekog sunca i večnog neba, neprestano se u nama zbivaju pitanja o putanji smisla i o znanom kraju našega beskraja.     Prigušen jecaj   Prigušen jecaj […]

Continue reading …
Miloje Veljović: Nagrađeni snobovi

  Gledam ljude oko sebe Besom rane vidam Jedni drugim dele lente ¾ Bez imalo stida!   Godine ih osvojile Blizu im je kraj Ali s trona ne silaze ¾ Gore im je raj!   Upali su u elitu I bosove glume Ne osete da nas guše ¾ Vetrovi im šume!   Lente vrte kao […]

Continue reading …

AFORIZMI: Lec

No Comment
AFORIZMI: Lec

Strašan je dah epohe u kojoj ne može da se diše.   Tužno je kad se kičma uspravlja tek na krstu.   Oni što imaju šire horizonte, obično imaju gore perspektive.   Tamo gde je smeh zabranjen, obično nije slobodno ni plakati.   Ko satiričariam uvek daje pravo da bacaju gromove? Vladajuće bespravlje.   Ima […]

Continue reading …

Vojislav Vukomanović: ROBIN HUD

No Comment
Vojislav Vukomanović: ROBIN HUD

Na stolu plavkasta novčanica, malo izgužvana. Hiljadu dinara. Na njoj slika žene čija je kosa uvezana u maramu. Stara novčanica, baš stara. U levom ćošku joj je parče prilepljeno selotejpom. Tata je promrmljao sebi u bradu da je to sve što nam je ostalo. Mislio je da nisam u blizini. Okrenuo se i video me […]

Continue reading …