Mario Lovreković: Heretik
Odbijam ti, Bože, po receptu novi život rađati, jedino što mogu je smrt koju čekaš Tebi iskreno podariti. Pružiti Ti patnju koju razum Tvoj nikada neće svladati, a za to moja mrtva duša, vjeruj, zapravo neće mariti. Mogao si, patiti me još i više, mogao si učiniti da mi majka boli utjeha u tuzi bude, […]
*** Na beli kamen narednog nekog leta Gospodnjeg kleknuću stisnutih ivica usana zbog oblaka suza u meni. Mrakom i zlatom hodiću, stepenicama buđenja blaženstvom ispunjena. *** Misionar slobode sa sećanjem na istinu koja ne miriše na zlataste igre perli staklenih s crtežom o zabrani pogleda ka vrhu, čezne da bude prevaziđen na putu […]
Continue reading …
Ubio sam sina. Pijuckam svoje zadnje pivo na slobodi, sjedeći na stepeništu spomenika posvećenog legalnim ubojicama iz nekog od bezbrojnih ratova prošlosti. Nisam ga ubio, jer sam ga smatrao najboljim čovjekom kojeg poznajem, niti zbog vlastitih zabluda u to vjerovanje, već zbog činjenice što me je premlatio na mrtvo ime, iz posve banalnih razloga. […]
Continue reading …
Jezik jednog naroda, razume se, ima svoju istoriju, svoje navike, svoje običaje, svoje dijalekte (često sasvim dosledne) svoje provincijalne govore, svoje kolokvijalne (veoma promenljive) izraze, svoje tuđice i svoja popuštanja varvarizmima i neologizmima razne fele. Meni je žao što se u nas, između ostalog, sve više zaboravljaju vrlo lepi i danas apsolutno upotrebljivi arhaizmi – […]
Continue reading …
Poverenje… To je ono vreme zablude, kada ne znaš da te lažu. Lepota je prolazna, ali ja nikako da je uhvatim kada i kuda to prolazi! Gde ti okom, tu ja stotkom! Srbi su narod kome je go*no osnovna jedinica merila ljudskih vrednosti. Ludost je biti hrabar, a hrabrost je biti […]
Continue reading …
Ja živim, ti živiš, on živi, ona živi, ono živi – MI ŽIVOTARIMO… Bespotrebno se jedimo: i Isus je od svog Oca primio vlast. Što možeš da po(d)vališ danas, ne ostavljaj za sutra. Đavo se raduje – Srbija se bombarduje. Ono što sam nekada hteo, a nisam smeo – sada […]
Continue reading …
Pitala se kada će već jednom prestati. Zar im nije dosta? Svakom normalnom bi već dosadilo. Kako je moguće da su toliko uporni? „Na lomaču, na lomaču, na lomaču!“ Da, njihovo skandiranje joj je ponovo paralo uši. Zar ti glupani ne vide da je već na lomači? Što bar ne viču: spalite je? „Uraaa,“ […]
Continue reading …Ti biraš da spavaš U danima u kojim svi oko tebe Pričaju o nekoj čudnoj energiji, I čini ti se kao da si bačena U paralelni univerzum, Gdje svako mašta o nekom Dubljem smislu Vidi, i mrzi, sve što je zlo, Ponekad vjeruješ u anđele. U danima u kojim sunce Toplinom grije sve praznine- Osjećaš […]
Continue reading …АРИЗОНА На пучини пустиње плови твоја коса. Аризона, тешко си јутро мог живота, а још хладнија си ноћ. 1863 дана седим непомичан у твом крилу пуном песка. Лепа си, нема Аризона. Још мало и утопићу се у твој кук и твоја бедра, камена Хесихија, и постаћемо једно – – црвена тишина. […]
Continue reading …******* Napiši celu zbirku pesama pa je baci u vatru, Napij se od domaće rakije, Pobegni sa pesničke večeri i vodi ljubav u javnom toaletu, Podigni revoluciju, pogini u ratu, Odnesi ružu Branku Miljkoviću na grob, Zamonaši se i ovekoveči dušu svoju Bogu kao najlepši kolač, Napusti fakultet i pobegni u Francusku, Recituj svoju poemu prosjaku, Zaveštaj […]
Continue reading …
