Boško Grgić: JEZIK
Jezik glavu siječe, ali i pomogne kad je najpreče. Zbog jezika se narodi trve, zao jezik sije viruse i crve. Zajednički postoji od kad je ljudi, takav jezik dogovor iznudi. Jezik mržnje je kao oganj, zbog njega ide i glava na panj. Jezik može biti pokvaren i zao, zbog njega […]
Nazovi me detetom, ali odlazak sam oduvek zamišljao kao skupljanje svojih stvari na sredinu velike šarene krpe, vezivanje u mašnu, i kačenje na motku koja se prebaci preko desnog ramena. Zatim se krene ka zalasku sunca. Naravno, sutradan bi glavni akter odlaska ponovo bio tu, u omiljenom crtanom filmu, sve bi bilo u redu, […]
Continue reading …
ČOBANIN BEZ ŠTAPA Pod šljivom što sušna osta, Bez ijednog modrog ploda, Sedi pastir tužan dosta, Što îzgubi sladost roda. Štap mu osta na livadi, Gde blažene snove sneva, U njima se šljivom sladi, Dok mu slavuj pesmu peva. Sve do lani on je štapom, Tukao po rodnoj grani, Pa je […]
Continue reading …
Pre neki dan izašao je prvi broj elektronskog časopisa „Enklava„. Iz broja izdvajamo: intervju sa pesnikom Petrom Matovićem, poeziju Ognjenke Lakićević, Kristine Milosavljević, Miloša Živanovića, Petra Matovića, Dejana Kanazira, kao i eseje: Jelena S. Mladenović: Desimbolizacija poezije, Bojan Vasić, Zvučno ogledalo, Vladimir Arsenić, Klasna svest, i Ognjen Aksentijević, Evropa juče, danas, sutra… Ostalo morate […]
Continue reading …
Kad su ideje beskućne, uvek nađu sklonište u čoveku. Ispravnost uvek treba da bude na svojoj strani. Samo ljudi zdrave pameti mogu da polude. Iz uglova osmeha može se izračunati raspon slobode. Da bi se uspentralo više, treba složiti krila. Naduven? Mora da bude, nema kičme. Da bi se […]
Continue reading …
Naš narod je sve isprobao jer su se svi na njemu učili demokratiji. Svetlost istine gase laži. Našem narodu blještavi tv kanali ne osvetljavaju mrak stvarnosti. Vrata ka položaju uvek zaškripe pa ih morate podmazati. On drži reč – laže neprekidno. Naš narod je jedinstven – glasa na izborima i živ a poneki i mrtav. […]
Continue reading …
Sedimo ispred zgrade, Zoki Ciganin i ja. Ne ljuti se što ga zovu Ciganin, sam insistira na tome. „Mnogo je Zokija, ali samo je jedan Zoki Ciganin“ – zna da kaže ponekad za sebe. Zoki ima svoj kamion. Radi selidbe. Povremeno mu pomažem. – „Misim da me žena vara“ – rekao je i pljunuo ispred […]
Continue reading …
Uz pomoć stranke izuo je opanke. U istom satu nauči vezati kravatu. Zahvaljujući biračkom tijelu nađe se u skupom odijelu. Do kraja mandata sleduje ga odbornička plata. Ušao je u većinu i dobio još trećinu. Porasle mu ambicije pa se rasta od partije. I da ne bi doživio stres promijenio stranački dres. Ponekad se sjeti […]
Continue reading …
Kao ogromna svetiljka Kao ogromna svetiljka zažari se nebo, na kraju dana, u bojama neponovljive lepote koja budi želju i daju snagu, da će baš lepota dati spas svakoj nadi, i svakoj neizgovorenoj reči o ljubavi večnoj. OSTVAREN SAN Pogledom u sazvežđe zazvoni duša, a zatečena misao se otkriva drhtajem struna […]
Continue reading …
Urlik iz samousluge snova Pustinja je geto gde je neko ukrao srce plastičnoj lutki i stvorio silikonsku masku za one koji kao radioaktivna kiša padaju na uredno zalivene bašte pravi ukus uvek je gorak kao i poslednja cigareta pre spavanja usamljen kao Jeti izgubljen kao grudva snega u vrelom ulju pokušavam da zaborivim […]
Continue reading …
