Bolje da knjiga počiva u miru. Svetinja je svetinja.
Zmija je iz raja izašla. Naučila ženu da ostvaruje ciljeve i bez nogu – naročito kad leži.
Bogu božije, caru carevo, a raji šta ostane.
Ja sam republičko dete, rođeno 29. novembra. Zato mi državica tako mala. Prava dečija.
Imam dva vrlo lajava aforizma. Treći ne smem objaviti. O državi, na odru.
Bogovi su pali na teme. Sirotinja nema odavno ni glave.
Kad je batina iz raja izašla, rođena je – policija.
Od koca do konopca samo je jedan korak. Diktatora.
Šest dana jedem samo bajat hleb. Sedmi se odmaram – k’o bog!
Prosvetar duhom leti put neba – zalud traga za koricom crnog hleba.
Roditelji i učitelji, dobra su nam deca. Iako je u škole uvedena veronauka, ne pravite od njih – sveca.
Tog satiričara mučiše kao Isusa na krstu. Sudija izgubio eksere – nikako da ga dokuca.
– Voleo bih da ne umrem usamljen. Posle mene potop! – reče vođa.
– Ničija nije do zore gorela! – reče đavo i pojede sveću upaljenu u čast države u odumiranju.
Ostadoh bez daha od demokratije duha.
Od kolevke preko škole, pa do groba – tražiću posao.
Đura Šefer Sremac
Related Posts via Categories
