BITKA ZA BRITANIJU – PRVI DEO

Filed under: afirmator,broj 11 - februar 2013,istorija |

images

IZGUBLJENA SNAGA BRITANIJE U AVIJACIJI 1934-1935

Pojavom aviona, izazvalo se novo rivalstvo među nacijama i pomoću njih se mogla  brže izmeniti relativna vojna snaga država. Još 1923. godine, Sekt je odlučio da buduća nemačka vojna avijacija mora postati sastavni deo nemačke ratne mašine. U avijaciji je i Hitler našao sebi šansu da stigne na cilj prečicom. Najpre da postigne jednakost, a potom i dominaciju na Britanijom i Francuskom u vazduhoplovstvu. Iako Nemačka tada još nije otvoreno kršila klauzule Versajskog ugovora, koje su joj zabranjivale da izgradi vojno vazduhoplovstvo, civilna avijacija i ogroman razvoj jedriličarstva dostigli su tačku na kojoj su Nemci vrlo brzo mogli da pojačaju i prošire već formiranu ilegalnu vazdušnu snagu. Hitlerovi napadi na komunizam i boljševizam ga nisu sprečili da potajno šalje oružje Rusiji. S druge strane, od 1927. Sovjeti su obučavali izvestan broj nemačkih pilota za vojne potrebe. Britanija se 1934. godine još uvek nalazila u mogućnosti da izgradi takvu vazdušnu flotu koja bi nametnula neophodna ograničenja Hitlerovim ambicijama. Tada je Ministarstvo vazduhoplovstva postalo jedan od najvažnijih centara u državi, a vlada je 1934. godine izglasala povećanje eskadrile. Ipak, pojavila se duboka zabrinutost kada je Hitler izjavio da se nemačko vazduhoplovstvo izjednačilo sa britanskim. Postavljanjem Filipa Kanif-Listera za ministra britanskog vazduhoplovstva postignut je veliki uspeh- stvaranje i uvođenje zauvek slavnih lovačkih aviona “Harikena“ i “Spitfajera“. Nasuprot ove snage stajala je Hitlerova vazduhoplovna snaga Nemačke koja mu je stvorila bazu za agresivne napade i poduhvate koje je imao u planu da uskoro ostvari. Britanska vlada je u naredne četiri godine ulagala velike napore i nema sumnje da se odlikovala na planu kvaliteta, ali je zaostajala u kvantitetu. Kada je izbio rat britanska avijacija jedva je iznosila po broju polovinu nemačke avijacije.

POČETAK VAZDUŠNIH BORBI – POLjSKA

Prvi vazdušni napad je bio izvršen na Poljsku. Preko hiljadu i pet stotina modernih aviona izvršilo je napad na ovu državu. Njihova prva dužnost bila je da unište poljsko vazduhoplovstvo, a potom da pomažu armijama na frontu i u pozdini napadaju poljske vojne centre u ceo železnički i drumski saobraćaj. Poljska vojska se po broju i opremi nije mogla porediti sa vojskom svojih napadača. Brz razvoj događaja i žestoka dejstva nemačkog vazduhoplovstva sprečili su jedan deo poljskih snaga da se na vreme probije do položaja. Poljaci su dosta zaostajali i u artiljeriji, a Nemci su iznenada napali devet stotina poljskih aviona prve borbene linije, od kojih je možda polovina bila modernog tipa; mnogi su bili uništeni pre no što su uzleteli. Za dva dana cela poljska vazduhoplovna sila je bila bukvalno uništena.

BRITANIJA I FRANCUSKA

Trećeg septembra 1939. godine prvi put je objavljena vazdušna opasnost u Britaniji. Nije se, međutim, pojavio nikakav vojni avion nad Londonom, niti su Britanci leteli nad neprijateljskom teritorijom. U martu su britanski i francuski oficiri započeli pregovore. Došli su do zaključka da treba da dobiju na vremenu i skupe snage, pa su se u skladu s tim uzdržavali od bilo kakve ofanzive. Postojao je još jedan razlog zbog čega ni jedna od strana nije počela vazdušnu ofanzivu: nepoznavanje vazdušnog rata. Strahovalo se od eskalacije, čije se posledice nisu mogle predvideti kad se jednom počne sa bombardovanjem neprijateljske teritorije, pri čemu bi stradalo i civilno stanovništvo. Za takav stav karakteristično je držanje britanskog ministra vazduhoplovstva, ser Kingsli Vuda koji je kada se sugerisalo bombardovanje u Rurskoj oblasti, izjavio da nije cilj da se uništi privatna svojina. Četvrtog septembra britaski avioni su napali oblast ušća Elbe i kod Vilhemshafena. Oštećena je samo jedna krstarica, ali je sedam od dvadeste i četiri aviona srušeno. Nemačka avijacija je 26. septembra, severno od Dogersbanka, otkrila snage britanske Domovinske flote u čijem je sastavu bio i nosač aviona “Rojal Ouk“. Flotu je napalo trinaest bombardera, ali je nosač aviona ostao neoštećen.

RAT U PERIODU 1939-1940. SSSR I FINSKA

Pošto je Staljin želeo da spreči da ubuduće neka neprijateljska sila, preko Finskog zaliva i finske teritorije napadne Rusiju, radio je na sporazumu o nenapadanju između SSSR i Finske. Finska se uvek plašila mogućeg rata između Nemačke i SSSR-a, koji bi doveo do povrede njene teritorije i gubitka neutralnosti, tako da je potpisala sporazum sa SSSR-om 28. septembra 1939. godine. Tim ugovorom SSSR je dobio pravo na kopnene, vazdušne i pomorske vojne baze u priobalnoj zoni. Međutim, pošto je došlo do nesuglasica, Molotov je 28. novembra otkazao sporazum o nenapadanju, a dan kasnije finski zvaničnici su dobili obaveštenje o prekidanju diplomatskih odnosa. Bez objave rata 30. novembra 1939. godine pale su i prve bombe na Helsinki od strane sovjetskih vazdušnih snaga. Ovaj sukob je trajao oko 105 dana sve do 13. marta 1940. kada je ponovo sklopljen ugovor.

MES BF 110

 

Meseršmit BF-110 Lovac za veće udaljenosti. Pratio je bombardere i štitio ih. Domet leta mu je bio 800km, a brzina 500km na čas. Od naoružanja je imao dva topa FF-20-mm i šest mitraljeza.

MES BF 109

Meseršmit BF-109F Upotrebljen za odbranu prilikom napada na Nemačku. Sa puno uspeha korišćen u zapadnoj i severnoj Evropi. Dostojnog protvnika našao je u “Spitfajeru“. Češće su korišćeni na njemu mitraljezi jer su bili precizniji od topova.

 

HEINK

Hejnkel HE-111 U početku konstruisan kao brzi poštanski i putnički avion, kasnije rekonstruisan u strateški bombarder. Sa maksimalnom brzinom od 325km na čas, mogao je da nosi bombe teške do dve tone. Uprkos artiljerijskoj kupoli iza kabine pokazalo se da je bio suvše lako naoružan.

HOLANDIJA, BELGIJA I FRANCUSKA

Nemačka ofanziva na Zapadu počela je rano ujutru 10. maja 1940. godine teškim vazdušnim napadima. Nemci su napredovali u teoriji vođenja modernih operacija, a one su se svodile na sadejstvo vazduhoplovstva i oklopnih jedinica. Ovakav način napada korišćen je pri zauzimanju Francuske i Holandije. Tako su, 10. maja spušteni padobranci kod Murdejka, Roterdama i Den Haga, koji su imali zadatak da do dolaska oklopnih jedinica zauzmu najvažnije mostove preko Masa i Vala i pokušaju da zarobe holandsku vladu. Holandija je lako zauzeta. Utreht je kapitulirao 14. maja pod pretanjama da će biti bombardovan. Samo dan kasnije razoren je Roterdam iako je potpisao kapitulaciju.

JUNK

Junkers JU-87 Ernst Udet je insistirao na gradnji ovog aviona bolje poznatok kao “Štuka“ koji je postao jedan od najstrašnijih aviona nemačkog vazduhoplovstva. Najveću paniku je izazivalo pakleno zavijanje sirena prilikom obrušavanja.

U Belgiji je 12. maja došlo do prvih borbi sa isturenim delovima francuskih oklopnih jedinica koje su dobile zadatak da obezbede dovoljno vremena svojim trupama kako bi zauzele položaje na liniji Dil. Bilo je porebno da 8. vazduhoplovna divizija uzastopnim napadima potpomogne nemački oklopni korpus jer je protivnik pružao ogorčen otpor. Saveznička flota je pretrpela teške gubitke jer nije raspolagala dovoljnim brojem lovačkih aviona. Nemački lovci su bili daleko nadmoćniji od francuskih i po broju i po kvalitetu. Britanske vojne snage koje su poslate kao pomoć Francuskoj obuhvatale su deset lovačkih eskadrila, zatim osam eskadrila “Betlova“, šest “Blenhajma“ i pet ,,Lisandera“. Francuske vazduhoplovne komande se nisu opremile bombarderima za obrušavanje koji su u to vreme izbili u prvi plan.

JUN52

Junkers JU-52 U mnogim zemljama se koristio u komercijalne svrhe, ali je kod nemačkog vazduhoplvstva našao vojnu primenu. Sa BMV motorima i naoružan sa četiri MG-15 mitraljeza od 7,9 mm. Prevozio je padobrance na gotovo sva bojišta.

BITKA ZA BRITANIJU

Iako je nemačka avijacija već krajem juna bila aktivna većina istoričara smatra da je 10. juli 1940. godine početak bitke za Britaniju. Britanci nisu ni slutili da je taj dan samo skroman uvod u mnogo veće akcije. Tog dana su avijatičari Hamferson, Balmer, Pirs, Higins i Tarner, leteli na šest “Harikena“ RAF-ovog 32.eskadrona iznad Dovera. Njihov zadatak je bio da veliki britanski konvoj na Lamanšu štite od napada nemačkog vazduhoplovstva. Avoijatičari su ubrzo primetili kako im se približava “lepeza“ nemačkih aviona, koja je, kada je stigla iznad konvoja, iznenađujuće brzo promenila formaciju. Bila je to čudna formacija- cilindrična, u tri kruga jedan iznad drugog (u prvom krugu jedomotorni “Meseršmiti“, u drugom krugu dvomotorni “Meseršmiti“, a u trećem bombarderi “Dornije“). Došlo je do velike borbe, ali je efekat nemačkog napada bio mali: potopljen je samo jedan mali brod iz konvoja.

MESBF

Meseršmit BF-109E Dobre strane ovog jednomotornog lovca sa dva topa na 20mm i dva mitraljeza na 7,9mm bile su visoka horizontala, brzina u penjanju na veće visine i činjenica da se mogao neočekivano obrušiti veoma strmo. Slabe strane su bile mali akcioni radijus i položaj rezervoara za gorivo iza pilotske kabine, što se pokazalo fatalno za mnoge pilote.

Radi organizovanja nemačkog vazduhoplovstva za napad na Britaniju, Gering je svoju avijaciju podelio na pet vazduhoplovnih armija. Prva i četvrta koje su raspolagale sa malo aviona nalazile su se u Nemačkoj i Poljskoj. Peta vazduhoplovna armija, koja se sastojala uglavnom od bombardera, imala je svoje baze u Norveškoj i Danskoj. Veliki adut Geringovih vazdušnih snaga bile su druga i treća vazduhoplovna armija, koje su bile rapoređene u Holandiji, Belgiji i Francuskoj. U drugoj polovini jula ove jedinice su imale na raspolaganju 750 bombardera, 250 “štuka i više od 800 lovačkih aviona. Trebalo je da one budu nosioci velike akcije koja bi dostigla vrhunac u onome što je Gering zvao “Napad orla“ kojim bi zauvek izbrisao britansko vazduhoplovstvo. Njegovi razgovori sa komandantima druge i treće flote, Keselringom i Šperleom, svedočili su o velikom optimizmu. Iako je Gering jedva shvatao veliki značaj radija i pre svega radara za moderni vazdušni rat, Britanci su bili suprotonog mišljenja, pa je 1940. duž britaske obale postavljen niz radarskih i radio-stanica. Zapovednik Lovačke komande, a time i odgovoran za odbranu britanskog vazdušnog prostora, bio je vazduhoplovni maršal Hju Dauding. Njegov osnovni cilj je bio da u prvoj fazi što više dobije na vremenu da bi izvršio što bolje pripreme. Krajem jula i početkom avgusta nemačke akcije će se učestati. Tako je 8. avgusta velika flota napala britanski konvoj od dvadeset brodova u Doverskom zalivu. Lovačka komanda izgzbila je oko dvadeset aviona, ali je tog dana radarski sistem pokazao svoju upotrebnu vrednost.

DORNIJE

 

Dornije DO-17 Ovaj dvomotorni avion je imao četvoročlanu posadu i zbog svoje brzine često uspevao da pobegne britanskim lovcima. Radije je leteo nisko jer ga je radar tako teže registrovao.

VICKERS

 

Vickers Supermarine Spitfire Proizašao je od veoma brzih hidroaviona kojima su se Britanci takmičili za Šnajderov trofej. Avion je bio srećna kombinacija lovačkog i brzog aparata. Nemački piloti su se najviše plašili ovog protivnika opremljenog sa osam mitraljeza.

 

 

Tijana Rupčić

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.