Home » Entries posted by Tamara Lujak (Page 2)
Entries posted by Tamara Lujak

Vid Vukasović: Vrh

No Comment
Vid Vukasović: Vrh

Najzad je stigao do vrha i trijumfalno seo gledajući crne oblake kako, protkani munjama, lete ka horizontu. Rano jutros rekao je ostalima: „Idem sam, a vi možete da ostanete u planinskom domu.“ Odvraćali su ga zbog najavljenog nevremena, ali on je ostao pri svome, jedva se uzdržavajući da im otvoreno ne kaže da su kukavice. […]

Continue reading …

AFORIZMI: Lec

No Comment
AFORIZMI: Lec

Kakva je namena čoveka? Da bude čovek.   Ljudi su nekad bili bliže jedni drugima. Oružje nije imalo veliki domet.   Koliko maski mora da stavi čovek da ne oseti udarac po licu?   Ima tačaka koje ne zatvaraju rečenicu nego usta.   Bolan je porođaj čoveka, naročito kada rađa sam sebe u zrelim godinama. […]

Continue reading …

Vid Vukasović: Pera Golubar

No Comment
Vid Vukasović: Pera Golubar

Pera Golubar Pera Golubar je opet pričao, srčući hladno pivo u baštici, na improvizovanoj klupi od dve prazne gajbe i jedne daske, o nagradama koje je „nekad dobijao za svoje golubove”. Znao sam da će opet pomenuti i svog posebnog goluba gaćana koji se zvao Mali Milić. Svaki put kad bi se našao u društvu […]

Continue reading …

Vojislav Vukomavić: PLEJLISTA

1 Comment
Vojislav Vukomavić: PLEJLISTA

PLEJLISTA (Električni orgazam – Nebo) Napolju laje pas. Ne znam zbog čega. Budi me pre alarma. Zadnjih nedelja ustajem po mraku. Stan napuštam po mraku. U stan se i vraćam po mraku. Između je veštačko svetlo neonke u fabrici. Kao pilići u inkubatoru, ljudi se tiskaju jedni uz druge bliže sredini. Najtoplije je, i najsvetlije. […]

Continue reading …
Vid Vukasović: Život s nekim

Petar upita: „Znači sviđa ti se Milenica?“ Bogoljub neko vreme ne odgovori. Činilo se da se sav pretvorio u posmatranje piva u čaši i da gotovo ne primećuje Petra. Zatim, kao da se prenu iz dremeža, počeša se po čelu i odgovori: „Pa… mislim da Milenica dolazi u obzir. Dobrog je porekla i ume da […]

Continue reading …
Aleksandar Marković: Ako pišete, neka vam to bude zabava kojom se bavite iz sve snage

Aleksandar Marković je beskrajno šarmantan pisac, koji pripoveda onako kako priča: kroz savršenu dozu humora, precizno i odmereno, andrićevski odvagano. Kao neko ko izuzetnu pažnju poklanja stilu, u stanju je da i po nekoliko godina pušta da priče (pesme) sazrevaju u njemu, pre nego što ih stavi na „papir“. Iako je čovek od pera, malo […]

Continue reading …

Boško Grgić: Narod i oni

No Comment
Boško Grgić: Narod i oni

  Narod i oni   Narod posti, a oni se mrse Narod stvara, a oni se krste   Narod vuče, a oni razvlače Narod vedri, a oni oblače   Narod gradi, oni razgrađuju Narod radi, oni zarađuju   Narod igra, a oni sviraju Narod bira, oni ne biraju   Moj narode žao mi te nešto […]

Continue reading …

Ladislav Babić: AMBIS

No Comment
Ladislav Babić: AMBIS

Ambis     Kad Bog sklopi oči, mrak je, a mi smo njegov san. No, što li jesmo – kada svane dan? Ako Bog tad otvara svoje oči, jesmo li tek utvare protekle noći?   Dan se polako vukao prema svojem kraju. Ukoliko ste pomislili da govorim o periodu dnevnog svjetla, ili o vremenskoj jedinici […]

Continue reading …

AFORIZMI: Ilić

No Comment
AFORIZMI: Ilić

Istorija nikada ne zaboravlja, ali često prećutkuje.   Iz kontejnera uzimam samo najpotrebnije. Nepotrebno imam kod kuće.   U mom porodičnom lancu ishrane nedostaje jedna karika. Hrana.   Nije lako postati siromašan. Mukotrpan je to posao.   Kad spremim mito, biću operisan kao hitan slučaj.   I političar oboli od zatvora. Kad mu padne imunitet. […]

Continue reading …

Boško Grgić: APETITI

No Comment
Boško Grgić: APETITI

APETITI   Postoje apetiti razni, na primjer kad su stomaci prazni. Narod ima apetit kakav treba, zdravlja, sreće i dovoljno hljeba. Radnički apetit podrazumijeva, neprestano krčanje crijeva. Opasni su apetiti tajkuna, nek’ je njihova mješina puna. Neskroman apetit ima i vlast, sve bi oni smazali u slast. Apetit čudnim poltrona čini, ulizivanjem svako jelo začini. […]

Continue reading …