Pet pesama iz Portugala, Tatjana Manojlović
7. јула 2015. Коментари су искључени на Pet pesama iz Portugala, Tatjana ManojlovićZAUZDANI MOZAK Poture šarene sličice, ko je bremenit, ko noseći, to je važno da znaš zauzdani mozgu! A gde fabrikuju noseće brodove, noseće letelice bremenite bombama za postojeća živa bića? Zauzdani mozgu, zbaci oglav! Hoću da znam kako izgledaju, a ja sam ti, oni, mi, paklena lica vlasnika oružana, fabrika aviona i podmornica […]
Continue reading …ПИЈЕМ. . . Пијем, да не ублажим тугу. Причам, да ублажим живот. Немам, више времена за време. Шљиво, нико ме више не шљиви осим тебе. Миту, носим ти мито још из Тебе. Тако млад а тако Ујевић. Све у неистом кругу, Таутолошком цугу, Негирам век и племе, Засадим понеки квар. […]
Continue reading …Наша кућа У напуштеној кући, Лепотици, Легу се слатки пацовчићи. На тучку звона конци Паучине, Стара рукавица позвонила Ником. Тркач у покушају Потрча ведрог чела. Паде. Још једном из све снаге. Паде. Дрхтећи отпљуну мало. Паде. Остаде тако ево до данас. Портрет уметника у гадости Није било времена […]
Continue reading …MOGLI SMO, I TE KAKO Sa 17 mogli smo nebom plavim letjeti, U hladnu vodu bez vazduha da tonemo, Provocirat’ život, zabranjeno željeti, Mogli smo zagrljeni na zvjezde da odemo. Sa 17 mogli smo maštati o sreći, Bosi hodati po trnju i staklu, S obale na obalu bez mostova preći, Smijati se raju, […]
Continue reading …Ruke Dok pospan lebdim Nad motornim brujalom prigušenog decembra, Od prozora do dinamičnih bulevara, Sa zgrade novoporetskog fakulteta Padaju nehajno izgladneli ostaci Besomučne i strmoglave jeseni. Beli se kestenovi igraju sa tminom Požutelih kapa na glavama penzionera. Nedelja je uveče, i svi se vraćaju, Od porodice , od ljubavnica, od prazne čaše. Sve je […]
Continue reading …Drina Drina me zove sebi da vaskrsnem Dječak na molu poput ribe nasuprot njega cijeli grad iskolačio se prijeteći ljudi pričaju zovu te bučno je tako još neko vrijeme pa onda proljeće ponovo ode ponovo pod zube postaviš kamen i otpočneš Sutradan svi tvoji duhovi leže pod stablima svi tvoji dosadni pjesnici crvenih pesnica […]
Continue reading …Последњи дан Помпеје, Анђела Пендић
12. маја 2015. Коментари су искључени на Последњи дан Помпеје, Анђела ПендићПоследњи дан Помпеје I Предајући се тлу трчим ка крају где ћу говорити поред прозора о спором увијању круга. Одбројавам непостојеће према истини слуха чуваној од расипања која доносе краткотрајна јутра. Због сваког далеког лика све теже могу да раздвојим сазревање боје од правог светла, угља (реч лишена повратка сагорева на длану). […]
Continue reading …O ljudima i životinjama Srna mi je trčala po dvorištu. I zec i fazan. Volim ih gledati. Ljudi odlaze iz mog dvorišta. Oni mi dolaze. Njih nije briga. Ne moraš biti savršen. Ne moraš ih podmićivati. Ne moraš ni biti prisutan. Oni dolaze i odlaze. Slučajno ih ugledanm. I volim ih. Ne žele ništa […]
Continue reading …O povezanosti (na kolodvoru) -Ja se ispričavam. Je l’ idete možda u Vinkovce? -Ne, šaljem paket za Njemačku. -Aha. -Šta, nema busa? -Pa da. Čekala sam ovaj u pola jedanaest. Mislim, tu je autobus, al’ vozača nema. -A toliko nezaposlenih. Perpetuum mobile Raspelo s proturenom maslinovom grančicom, iz jedne „prostačke“ perspektive doima […]
Continue reading …Majstor i Margarita Ja tvoj majstor – Margarita ti si! Da, pijan sam, ni ti trezna nisi. Ja tvoj majstor, Margarito bludna, Željo moja, voljo moja trudna! Alkoholno ti ludilo moje, Moj poroku – vrline ti stoje! Moj nemiru iz besanih noći, Tajni izvoru svih mojih moći! Ja tvoj majstor, Margarita, tu si? […]
Continue reading …
