Andreja Paunović: Ples intelekta

Filed under: 2013,afirmator,broj-21-decembar-2013,intervju |

470742_4136401178827_798535739_oAndreja Paunović, rođen je 1962. godine u Zemunu – Beograd. Ponosni je otac troje dece. Samostalni je preduzetnik. Objavio je zbirke pesama „… ILI, POSLEDNJA PESMA ZA NJU“ (2011, Beoknjiga), „POLA VEKA JEDNOG ČOVEKA“ (2012, Nova POETIKA, drugo izdanje 2013, Novi književni krug), i „O LJUBAVI… I NEČEM DRUGOM“ (2013, Novi književni krug), kao i zbirku aforizama „ŽULJANJE MOZGA“ (2012, Nova POETIKA, drugo, dopunjeno izdanje 2013, Novi književni krug). U pripremi je knjiga neobičnih proznih zapisa pod nazivom „Kratkologija“, kao i prva zbirka poezije za decu. Njegova poezija i aforizmi, objavleni su u desetak zbornika i književnih časopisa. Dobitnik je više književnih nagrada i priznanja. Živi i radi u Beogradu.

Kad i kako pišete aforizme?

Ne postoji doba dana, niti postoje posebni uslovi u kojima pišem aforizme. Sve zavisi od trenutka, odnosno okolnosti i inspiracije. Često tokom vožnje posegnem za diktafonom (koji je uvek uz mene) i aforizam snimim, ređe zapišem kao poruku u mobilnom telefonu. Važno je da  misao „ne pobegne“, da je ne „odnesu“ dnevne obaveze.

Aforizam je plod trenutne inspiracije ili dubokog promišljanja?

Ideja o sadržaju – temi aforizma je svakako plod trenutne inspiracije, ali često je njegova konačna forma plod dubljeg razmišljanja. Aforizam je kratka, sažeta satirična književna forma i važno je da on sam kao i njegova poruka budu jasni, te je red i odabir reči da se željeno prenese čitaocu, od izuzetnog značaja.

Na šta najviše obraćate pažnju prilikom pisanja?

Na formu onoga što pišem, kao i poruku koju želim da pošaljem. Pomenuo sam već odabir reči. Naš je jezik veoma bogat i pruža široke mogućnosti izražavanja. Upotrebiti reč koja će na najbolji način izraziti željeno, čini pisanje dodatno zanimljivim. Često su moj izbor i poneke neuobičajene, pomalo zaboravljene reči i izrazi, posebno kada pišem poeziju.

Da li su vam potrebni posebni uslovi za pisanje (mir, tišina ili muzika možda…) i posebne „alatke“ (aforizmi drugih autora, internet…)?

Ne posežem za tuđim aforizmima kao „alatkama“ i inspiracijom. Interesantno je da sam celu knjigu „ŽULJANJE MOZGA“ pisao bez saznanja u kojoj meri je aforizam kod nas prisutan, odnosno koliki je broj aforističara i poklonika aforizma. U fazi stvaranja ove knjige, nisam zapravo čitao tuđe aforizme. Nesporna je činjenica da je aforizam plod svakodnevice i okruženja.  U uvodnoj reči knjige sam naveo da se sa istog izvora svi napijamo, te da je svaka sličnost sa drugim, već postojećim, nenamerna. Moji aforizmi, plod su ličnih doživljaja, stavova i razmišljanja

Ne sedam za kompjuter s namerom da pišem aforizme, te mi posebni uslovi nisu ni potrebni.

Postoji li loš dan za aforizam?

I dan prepun obaveza i loš dan, mogu iznedriti pokoji aforizam. Kako željena, tako i neželjena svakodnevica, inspiracija su za aforističara i jedino mogu uticati na temu aforizma.

Šira publika ima otpor prema satiri (zašto?), pa opet – njome se bavite. Zbog čega?

Kako je satira zapravo kritički osvrt na pomenutu svakodnevicu, većinom neželjenu, ista nas na nju podseća, a mnogi nisu radi da se problemima svakodnevice bave više nego što moraju. Pisanje aforizama ne doživljavam kao obavezu, te ni kao „bavljenje“ njome. Pisanje za mene nije obaveza, nemam određenu dnevnu normu pismenog izražavanja, jednostavno je deo mene. Ako inspiracija dođe, iskoristim je. images

Objavili ste 2013. godine zbirku aforizama „ŽULJANJE MOZGA“, koja nosi interesantan podnaslov: aforizmi, ‘nakoizmi i ostali mozgoizmi. Šta su za vas „’nakoizmi i mozgoizmi“?

Aforizam je jasno određena književna forma, kratak oblik jednostavne mudre i duhovito izrečene tvrdnje ili sažete misli, sa svojstvima paradoksa. Kako se nisam tokom pisanja ove knjige isključivo rukovodio ovim aksiomom, neophodno je bilo da publici i kritičarima „pojasnim“, odnosno, približim, određene sadržane misli, koje su odudarale od navedene definicije, te sam ih u satiričnom duhu nazvao ‘nakoizmi – misli onako (‘nako, bez povoda) izrečene. Svaka je misao rezultat „mozganja“, te sam sve ostale misli uz aforizme i ‘nakoizme podveo pod mozgoizme. Time sam želeo da nekako opravdam izlazak iz klasične forme aforizma koje sam u knjizi prikazao.

Objavili ste do sada tri zbirke poezije. Prvu pod nazivom „… ILI, POSLEDNJA PESMA ZA NJU“ 2011 godine (http://www.stihomgovorim.com/ILIPOSLEDNJAPESMAZANJU.pdf), „POLA VEKA JEDNOG ČOVEKA“ 2012. godine, koja je uz poslednju zbirku „O LJUBAVI… I NEČEM DRUGOM“ doživela svoje drugo izdanje 2013. godine. Početkom 2014. godine iz štampe vam izlazi i prva knjiga poezije za decu, kao i prvo prozno delo koje nosi naziv „KRATKOLOGIJA“. U čemu je, za vas, razlika u radu na poeziji i aforizmu i šta imaju (odnosno nemaju) zajedničkog?

Zajednički činilac pisanja poezije i aforizama je predanost. Obe književne forme su zahtevne i iziskuju (po meni) jasnoću izražavanja i poruke koju nose. Uzevši u obzir ove činjenice, bitna razlika ne postoji. Dobar, kvalitetan aforizam ili ista takva pesma, jednako su značajni kako za njihovog autora, tako i za čitaoce. Aforizam može biti duži od pesme… Pesma može biti ujedno i aforizam… Teško je po meni i nepotrebno nalaziti različitosti. Zadovoljstvo njihovog  stvaranja, podjednako je.

Šta je za vas poezija?

Za mene je poezija ples intelekta, u ritmu emocija. Mislim da je to najsažetija i najupečatljivija definicija poezije.

Kako nastaje (vaša) pesma?

Većim delom, moja poezija je ljubavna i rimovane je forme. Iz sopstvenog ili tuđeg doživljenog ili željenog, crpim „informacije“ koje postaju „tema“ pesama. Ponekad, pesmu napišem u dahu, ali često ta ista „tema“, duže vreme čeka da se celina sklopi. Nisam opterećen „silovanjem“ misli i stiha, odnosno potrebom da započeto moram odmah i da završim. Sve ima svoj trenutak, pa i pesma svoj kraj, postignutu celinu i formu.

slikaAndreja-Paunovic-ili-poslednja-pesma-za-nju-30497945v800h600Učestvovali ste na globalnoj akciji čitanja poezije „100.000 pesnika za promene“ 2012. godine. Kakvo je vaše iskustvo sa učešća?

Ideja ove akcije bila je da pesnici svojim nastupom i čitanjem poezije, daju doprinos promenama na globalnom nivou. Jedna od mnogobrojnih akcija iza kojih stoje nevladine organizacije, koje ostave dubok trag ali, na žalost, ne učine ništa više od „još jedne uspešne akcije“. Nešto kao pesnički „glas razuma“. Učestvovao sam i u drugim brojnim književnim manifestacijama, koje su kao i ova, sjajna prilika za afirmaciju poezije i njenih autora.

Stojite iza izdavačke kuće „Novi književni krug“. Koje ste autore do sada objavili i kako?

Na ovogodišnjem sajmu knjiga u Beogradu, Novi književni krug se predstavio sa oko dvadesetak naslova, od poezije, preko aforizama, dečije literature, do kratkih priča i romana. Nastup je ocenjen kao veoma uspešan, tim pre što smo na sajamskom štandu organizovali i žive, interaktivne promocije našin naslova i autora, uz prisustvo brojne publike. Takođe smo jedini organizovali grupnu promociju svih pesničkih izdanja i njenih autora u sali „BORISLAV PEKIĆ“ na beogradskom sajmu.

Od poznatijih autora naveo bih Jelenu Tinsku, sa njenom dvanaestom knjigom ukupno, i prvom „knjigom za vaše dete i dete u vama“ – BEKANINE PRIČE, kao i Planinku Ninu Rajković sa sjajnom knjigom kratkih priča „DROGU NISAM PROBALA, ALI SMRT JESAM“. Tu su i Snežana Novevski sa novom knjigom poezije „VREME, TIHI POBEDNIK“, Tanja Petrović sa novom poetskom zbirkom „IGRA ŽIVOTOM U BAŠTI DOKOLICE“, Marijana Pilipović sa sjajnim poetskim prvencem „MEĐUREČJE“ i Tajana Poterjahin sa izuzetnim romanom „MUČITELJ“.

S obzirom da je stanje u savremenom izdavaštvu veoma složeno, pojedini autori su svoja izdanja finansirali samostalno, dobijajući od nas izuzetno povoljno cene štampe, kao i uslove plaćanja. Nekoliko naslova smo odradili „Pro bono“, odnosno bez ikakve ostvarene dobiti, u koje se prvenstveno ubraja knjiga bajki „DUGAČIJI SAM PA ŠTA?!“ Anite Đurđekanović, knjige namenjene inkluziji dece sa posebnim potrebama.

Možete li nam nešto više reći o uređivačkoj politici vaše kuće?

Novi književni krug je izdavač savremene koncepcije poslovanja, koji uz uvažavanje okolnosti i uslova pod kojima današnje književno stvaralaštvo egzistira, ima za cilj da pomogne brojnim autorima da svoja književna dela objave i predstave čitalačkoj publici.

Naša ponuda visoko kvalitetnih i u svemu visoko profesionalnih usluga, uz usluge kompletne pripreme za štampu i štampe u sopstvenoj štampariji, sadrži između ostalog i usluge lektorisanja i korekture, kao i izrade recenzija za sve književne vrste, u svemu prema potrebama autora.

Ne bavimo se književnom kritikom i nije na nama da autorska dela ocenjujemo i rangiramo po bilo kojem osnovu, ali svakako autorima dajemo smernice, s ciljem postizanja što boljeg kvaliteta njihovog autorskog dela, koje na kraju predstavlja i nas kao izdavača.

Recite nam nešto više o nagradnom konkursu „ZAHARIJA ORFELIN“ koji je raspisala vaša kuća.

Nagradni konkurs „ZAHARIJA ORFELIN“ je zaista obiman književni i likovni konkurs. Književni konkurs za cilj ima da okupi književne stvaraoce svih književnih kategorija radi objavljivanja kapitalnog izdanja pod nazivom „ZBORNIK SAVREMENOG KNJIŽEVNOG STVARALAŠTVA“ u dva toma, dok se likovni odnosi na likovne stvaraoce koji treba da ovo izdanje, kao i nagradna izdanja iz svih književnih kategorija zastupljenih ovim konkursom, opreme. Sa detaljima konkursa moguće je upoznati se na našem zvaničnom sajtu: www.noviknjizevnikrug.com.

Na čemu trenutno radite?

Kao autor, radim na pomenutim knjigama; prvoj zbirci poezije za decu i proznom delu pod nazivom „KRATKOLOGIJA“, koje će nadam se biti objavljene početkom 2014. godine.

Kao urednik Novog književnog kruga, radim na nekoliko novih naslova koji takođe treba da se pojave početkom 2014. godine, kao i na projektu časopisa dečijeg književnog i likovnog stvaralaštva namenjenog osnovcima, koji će se prema očekivanjima pojaviti tokom proleća 2014. godine kao mesečnik, a biće propraćen zbornikom radova na svakih šest meseci.

Postoji li nešto što ste sebi zacrtali, a još uvek niste ostvarili?

Mnogo toga, što je verujem slučaj i sa drugim ambicioznim i svestranim ljudima. Određenije; zapažen uspeh kao književni stvaralac i pozicioniranje Novog književog kruga kao uticajnog i uvaženog izdavača kod nas.

 

Razgovor vodila

Tamara Lujak

One Response to Andreja Paunović: Ples intelekta

  1. Драга пријатељица и колегиница Тамара Лујак, успела је да овај интервју од 12. децембра, 2013. године, подигне на знатно виши ниво. Како? Њена питања су, бар такав утисак сам стекао, мудро, ставила „на муке“ писца, самосталног предузетника и музичара Андреју Пауновића из Београда! Камо среће да имамо више овако занимљивих прилога у нашим животима. Честитке, од срца! 🙂

    Сенахид Незировић
    13. децембра 2013. at 01:17
    Одговори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.