AMBALAŽA NAŠE REALNOSTI Piše: Danica Spasojević

Filed under: afirmator,broj 10 - januar 2013,vizuelne umetnosti |

futro1 

  Od 16. januara do 1. februara u “Podroomu” (KCB, Trg Republike 5) otvorena je izložba radova Slavimira Stojanovića “You are an idiot please act accordingly”. Predstavljeni su crteži, grafike i objekti kojim autor istražuje fenomen “stada” i pojedinca u okviru komunikacijskog sistema upravljanja masama. Deo radova pripada projektu “Never Boring”, sa istoimene izložbe održane 2012. u Kulturnom centru Srbije u Parizu.

 

Uvek se pretpostavlja da je mašta (l’imagination) sposobnost pravljenja slika (l’image). Ali, u stvari, mašta je pre sposobnost deformacije poznatih slika.  Gaston Bašlar

 futro4

   Kultura kojoj pripadamo konstituisana je na ideji potrošnje, manipulaciji želje i potrebe pojedinca, prividnoj slobodi izbora koja je suštinski dirigovana i predodređena. Posebnu specijalnost ovakve industrije predstavlja pakovanje naših snova i žudnji ili, jasnije, onoga čemu težimo. Ozbiljne i opširne studije se decenijama bave značajem ambalaže i prezentovanja proizvoda. To je postao način komuniciranja sa kupcima, masama, ciljnim grupama, koji kao osnovni cilj ima konstantno buđenje i održavanje interesovanja i pažnje. Kao rezultat javlja se zaglušujuća buka poruka i informacija koja naše živote ne čini jasnijim već naprotiv; sve manje kroz njih možemo da sagledavamo, opažamo i osećamo.

  Dugogodišnje iskustvo Slavimira Stojanovića Futra u oblasti propagandne industrije, u samom srcu masovnih komunikacija, projektovalo se ne samo kroz njegove radove nego i na njegovu samokritiku, percepciju lične pozicije umetnika, ili toliko popularnog dizajnera, kao i na njegov odnos prema okruženju, slučajnom pojedincu i sistemu u kome živi i stvara. On koristi metode medijske propagande kako bi izneo svoje intimne i emotivne poruke upakovane u izvrnute sadržaje i duhovite i pitke detekcije ozbiljnih problema. Dakle Stojanović nam kombinacijom slogana, instalacija i objekata ukazuje na patologiju naše realnosti, upakovanu u  poruke sa karakterističnim apsurdnim humorom. On nas leči kritikom, samoironijom, neočekivanom interpretacijom i nadom; to je zaslađena opna gorkog antidepresiva ili neke čarobne pilule koja će nas pokrenuti i vratiti nam nadu i motivaciju.

futro2futro3

I u reklamama koje je potpisao Stojanović je prepoznatljiv po čistom paradoksu i dubokoj i višeslojnoj upotrebi simbolike koja direktno utiče na podsvest. On ne samo da je stvorio jasnu i svojstvenu estetiku, jer je među prvima otkrio značaj moderne tipografije, već je od samog početka svog rada insistirao na promišljenoj upotrebi određenih fontova. Bilo mu je jasno da slovo ne možemo shvatati isključivo kao sredstvo verbalnog izražavanja nego ga moramo prihvatiti kao ključni segment vizualne definicije. U izloženim radovima ponovo prepoznajemo sve navedene karakteristike i shvatamo sa kakvom lakoćom autor uspeva da nam skrene pažnju i formuliše precizno i jasno pitanje ili poruku. Njegovi radovi sada nisu u službi neke globalne korporacije i industrije, oni sada služe njegovom duhu i inteligentnoj inspiraciji, i oslikavaju svet u kome vlada dualnost dosade i konfuzije. I sam autor govori o unutrašnjem dijalogu umetnika i dizajnera u sebi. Koegzistencija u kojoj žive dve prirode u njemu omogućila mu je da istovremeno postavlja pitanja i pruža odgovore. Ovaj put čini se da je umetnička strana prevladala jer je, kako kaže, osetio potrebu da marketing industriju stavi pod lupu i proba da ukaže na niz nepravilnosti koje nastaju u masovnim komunikacijama. Rezultat tog medijskog terora su i svi naši problemi  u komunikaciji ili slici koju stvaramo o sebi, drugima ili čitavom društvu. Prepoznajemo se u porukama koje kontrolišu naše potrebe dok impulsi naših želja i suštine ostaju nejasni i slabi. Tako naši sopstveni pokušaji ili dela ne pripadaju više nama nego su ogledalo poželjne ili zadate manifestacije globalnih modela. U društvu izobilja još nosimo znak ropstva, još nismo sposobni da uzmemo sudbinu u svoje ruke i gospodarimo njome. Nismo progledali, ne vidimo svoje stanje niti možemo da podnesemo sve mogućnosti koje sloboda pruža. Modernom čoveku je bliže i prihvatljivije potpuno otuđenje i opsena koja omogućava više lažnih postojanja.

futro5

Baš kao i njegov nadimak Futro, nastao kao skraćenica od reči future i retro, Stojanović i jeste autor koji poseduje osobine tradicionalnog umetnika koji kantovskim principom pristupa delu, insistirajući na razumu i čulnosti, a istovremeno u potpunosti prihvata i Šilerove ideje o umetnosti koja će unaprediti čovečanstvo. I njegov lifestyle brend Futro predstavlja jedinstven slučaj na ovim prostorima jer je jednostavnim dizajnom i originalnim idejama uspeo da ponudi tržištu nešto što će pored utilitarne i komercijalne vrednosti uspeti da dosegne i nivoe primenjene umetnosti. Dakle ponovni dualizam i direktni uticaj na svakodnevi život kroz predmete – od satova, preko garderobe, do nameštaja – koji su primamljivi, dostupni i svi prožeti neverovatnim smislom za humor, željom za igrom ali, i otvorenim kritičkim stavom prema vladajućim socijalnim okolnostima.

Avangardan je u svom pristupu publici jer negira sve akademske formalnosti. Direktno se obraća pojedincu jezikom i slikom koja je njemu razumljiva i bliska. Njegova umetnost je prestupnička. On nas poziva na prekoračenje granica, ali i uspostavljanju novih. Stojanović insistira na vraćanju privatnosti, intime, na očuvanju individualnosti i pravu na slobodnu volju, koja nije manipulisana niti determinisana nekakvim globalnim strategijama, nego postoji kao produkt čistog razuma ili unutranjeg osećaja.

Ovom izložbom Stojanović se u potpunosti okreće publici, provocira je i insistira na reakciji.  Porukama koje prepoznajemo kao iskrenute fragmente realnosti, uznemirava nas i briše sva arbitrarna pravila. Podseća nas da dremajući kroz život negiramo svaki njegov smisao, da se moramo trgnuti i osloboditi.  Njegove poruke morale bi biti počeci, tek kratki segmenti, naših daljih analiza, kritika i zaključaka.

futro6

Slavimir Stojanović Futro je beogradski dizajner i vizuelni umetnik, čiji su projekti u domenu dizajna i advertajzinga dobili preko 300 međunarodnih nagrada i priznanja. Njegovi radovi se nalaze u Muzeju reklame i plakata u Hamburgu, Muzeju plakata u Varšavi i Centru Pompidu u Parizu. O njemu su pisali brojni svetski časopisi kao što su Graphis, Print, Communication Arts, Creative Review, Computer Arts, Web Design i mnogi drugi. Uvršten je u knjigu New Masters of Poster Design u izdanju američkog Rockporta, kao i u prestižnu Taschenovu knjigu Contemporary Graphic Design. Pokretač je lifestyle brenda Futro sa butikom u Čumićevom sokačetu, partner je u brending agenciji Designis, kreativni direktor u advertajzing agenciji Communis DDB, a ujedno i predaje kao gostujući profesor na Novoj akademiji umetnosti u Beogradu. 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.