Aleksandar Stevanović: Ča(n)kre

Filed under: 2017,afirmator,arhiva,broj 68 - novembar 2017,satira |

           – Postoji sedam čakri. Prva čakra se nalazi između anusa i genitalija. Nemoj da se smeješ! Ona je tvoja veza sa zemljom i preko nje crpiš energiju. Ta čakra mora biti otvorena i stimulisana kako bi energija nesputano tekla kroz tebe. Moraš da očistiš svoj um i da se oslobodiš stega. Kada energija počne da puni tvoje telo, i krećući se spiralno stigne do tvoje glave – tada ćeš doživeti prosvetljenje, doživećeš sjedinjenje sa Istinom. To je planetarna energija. Veruj mi, tvoje nesanice će nestati, nećeš biti bezvoljan, nestaće i telesni i duševni umor.

– Shvatam ja tebe, ali to ne radi na meni. Jednostavno – ne radi. Možda nešto nije u redu sa mojim čankrama.

– Čakrama. To je zato što odbijaš da otvoriš svoj um. Moraš da otkloniš blokatore.

– Sedeo sam na goloj zemlji više od sat vremena, spojio prste kako si mi rekao, zatvorio oči, i onda sam izgovarao: lammmmm. I ništa! Dalje, probao sam da se uzemljim tokom spavanja. Vezao žicu oko članka, pa za radijator. Opet ništa! Tek tada nisam spavao. Možda ja kao jedan sirovi Balkanac i nemam čankre.

– Čakre! Zapamti – čakre! Shvati ovo ozbiljno. Ako je blokirana prva čakra može doći i do anemije, artritisa, išijasa, hemoroida.

– Ej, bre, nemam šuljeve.

– Imaćeš ih. Očigledno ti je potrebna profesionalna pomoć da otvoriš tu čakru. Ja idem kod jedne Tajlanđanke koja je odlična sa akupresurom. Idi i probaj. Samo probaj. Ali obećaj mi da ćeš se potruditi da oslobodiš svoj duh. E, samo pedeset evra, i veruj mi, već posle prve seanse ćeš se preporoditi. Molim te, idi samo jednom. Otvori svoj um.

*

Neugodnost je prošla. Neugodnost što leži go, blago raširenih nogu, uz samo peškir preko kukova. Nežna ambijentalna muzika, miris lotosa u vazduhu, njene ruke koje su vešto prelazile preko njegovih stopala, listova i butina, uz povremene pritiske na određenim tačkama, sve ga je to potpuno opustilo. Misli mu ne beže van te prostorije, van tog trenutka. Disanje njegovo, skladno i duboko, potpuno se uklopilo u zvuke prirode, u mirise… potok koji teče, more koje šumi. Jedva je bio svestan da se te tople i meke ruke, te ruke koje tako prijaju, koje kao da skidaju skramu sa svakog atoma njegovog tela, približavaju Prvoj čankri. Čakri, čakri! I onda… eksplozija! Cvet koji se najednom otvara, bujica koja probija ustav, planina koja se ruši. Trneća toplina je osvajala njegov stomak, obuzimala lagano pluća, pri čemu snažno i duboko udahnu, prelazila na ramena, slivala se u ruke. Nezadrživo poput plime se pela ka njegovom mozgu. Da li će sada spoznati Istinu? Još tren, još samo tren i…:

– Koliko za „srećni završetak”?

– Još pedeset evla.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.