Алекса Ђукановић: ПЕСМЕ

Filed under: 2020,afirmator,arhiva,Broj 100 - jul 2020,poezija |

КОНЗЕРВА

Човјек данас бедаста је

Конзерва.

Шупља, зарђала, без поклопца

у смеће на руб друма

Зафрљачена.

Изобличена, искривљена

Прљава и прегажена

у полуземљи

полако тоне

труне

И умире.

На гозбу земљи

и мршавим глистама

зглајзала је Она

испунивши укусом кога је фолирала

и мирисом кога је глумила

мешину дебелу нечију.

И попунивши тиме мисију своју:

„Рок употребе: 36 мјесеци од дана отварања;
чувати на сухом и хладном мјесту!“

МАРТОВСКИ ДАН

И ово вријеме у мени

Киша у блату

Каљуга у ноћи

Арија у души.

Живо весело јутро:

лавеж побјеснелих мачака
мјаукање престрашених керова
гугутање свраке у поноћ
и крештање ушаре у подне
и јаук прегажене жабе
а све страшно воња по

мишевима
И људи што ходе овом исушеном

Земљом.

До уха допире звоњава глувих
Кукњава и грохотан смијех
Весеље или погреб?
Често, обоје у исто вријеме.

Записати би све требало

али хроничара нема.

Свако у свом блату.

А смрдибубе ми обрстише

кактус

Из Кине.

Алекса Ђукановић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.