Алекса Ђукановић: ПЕСМЕ
КОНЗЕРВА
Човјек данас бедаста је
Конзерва.
Шупља, зарђала, без поклопца
у смеће на руб друма
Зафрљачена.
Изобличена, искривљена
Прљава и прегажена
у полуземљи
полако тоне
труне
И умире.
На гозбу земљи
и мршавим глистама
зглајзала је Она
испунивши укусом кога је фолирала
и мирисом кога је глумила
мешину дебелу нечију.
И попунивши тиме мисију своју:
„Рок
употребе: 36 мјесеци од дана отварања;
чувати на сухом и хладном мјесту!“
МАРТОВСКИ ДАН
И
ово вријеме у мени
Киша у блату
Каљуга у ноћи
Арија у души.
Живо весело јутро:
лавеж
побјеснелих мачака
мјаукање престрашених керова
гугутање свраке у поноћ
и крештање ушаре у подне
и јаук прегажене жабе
а све страшно воња по
мишевима
И људи што ходе овом исушеном
Земљом.
До
уха допире звоњава глувих
Кукњава и грохотан смијех
Весеље или погреб?
Често, обоје у исто вријеме.
Записати би све требало
али хроничара нема.
Свако у свом блату.
А смрдибубе ми обрстише
кактус
Из Кине.
Алекса Ђукановић
Related Posts via Categories
