5 pesama Dominika Kovača

Filed under: afirmator,broj-21-decembar-2013,poezija,poezija i proza |

Lubenica                    

 

Prašina naslagana na odjeći koju

već niko ne koristi

I sve te sezonske iznošene stvari

od kojih me boli glava

Nevažni ljudi i dotjerane voditeljke

Par nalickanih plavuša iz časopisa

Koji je skuplji od nedjeljnog ručka

Tupi ljudi isijavaju svoju dosadu

U hodnicima

ispred prodavnica

U buticima

Gaze za sitnicama

Rasprodaja jebena rasprodaja

I malo trulog voća

i povrća

 

Zamisli da se prepoloviš kao lubenica

da sve puca od sočnog sadržaja i smrti

 

A ti samo tako ležiš

prepolovljen

I čekaš

 

onog koji uvijek zna za red

 

On se nikad ne gužva sa ostalima

ne prosipa po sebi

Nije mu prljava brada

 

Zamisli da pucaš kao lubenica

Na stolu

i da taj nož

Kojim te sijeku

mame i njihova djeca

 

Zamisli da taj nož

može da boli

onako kako prikazuju u filmovima

 

A ti ležiš

jebena naduvana lubenica

 

Djeca bi htjela dinje

Majka ih nikada nije kupila

 

L u b e n i c a

prska po koži

i privlači muve

 

Uvijek postoji neko ko privlači muve

i lešinare

pomisliš

uzdignute glave

spremne za tacnu

 

Zamisli da poslije toga

više niko ne može da te sastavi

 

i da tako raščerupan

na komade

Stanuješ u svakom uglu svake sobe

 

A nijedna nije tvoja

Nikad

Nije

 

Tvoja

 

 

 

Juli

Ljeti

se ljudi ljube i smiju

i vlažni su od znoja

po kome gacam

dok se nervozno klatim za njima

To je jedino što

dobijam od ljubavi

Njihove ruke u pokretu

I srca koja se guraju

na julskom suncu

A moja glava je preteška

kao smrt u tegli

Kojoj se ne bliži

kraj

 

 

 

Pakao

 

prestajem

da dotičem tabane

 

u njima nema ništa

osim modrine i bola

 

prestajem da gledam u monitor

znam da se bojim znam da ćutim

 

prestajem da plačem

dobro je kada su oči prazne i kad

odmaraju na preprženoj ulici

 

ovo je pakao zemlje i ljudi ne grizu

da pojedu

ljudi grizu da odu

 

prestajem da se namještam

kao da mi je stalo

 

znam da kada kažem -prestajem-

mislim da se obraćam sebi

 

Sve ovo vrijeme slutim da je još neko

tu

Tačno pored

 

kada ispružim noge shvatam skučenost

i ona ne boli, ona je bezopasna

 

Lomim kosti na parketu

Kao da je zaista stravično

 

pisati

o pucanju

 

Kada ispružim ruke shvatam skučenost

i ona ne boli, ona je bezopasna

 

Njome je ispunjen krug

 

 

Estetika

 

Sjećaš li se

 

Vitka glumica zavodi

svoje kolege u opremi za vatrogasce

 

s njima gasi požare i dijeli ručak

a mi gledamo u nju kao u egzibicionisticu

 

koja raspomamljeno

skače sa jedne žrtve na drugu

 

vidiš ga, taj živi život

pun jecaja i loše muzike

 

vidiš njene usne, njene oči

grudi nisu važne, grudi ne govore

 

sjedimo, nas nekoliko u toj grupi

adolescentnih posmatrača

 

prijatelj komentariše radnju

scenario je lažan koliko i boja njene kose

 

vitka diva izgleda sposobno

kao i njeni bikovi

 

jedan od njih ima lijepu kožu

tetovažu i noge fudbalera

 

Jedan od njih je plav

Najdivniji bog obrijanih površina

 

Ekran se širi i ljudi vrište od sreće

koja je neprobojna kao želja

za smrću

 

Sjećaš li se

 

Kada se reči zgusnu pod zube

i zvučnici se ne smiruju

 

oni jure, jedan za drugim

Njima su obećali svijet

 

Čitav kofer igračaka

Za živi život za udoban počinak

 

Diva je neumorna

kolegama je vruće

Legli su

 

A on je lijep kao sve što smo mogli nacrtati

poželjeti i prihvatiti

 

Njegova koža je čisto bijela

Leđa široka i masna

 

I u tom trenutku

tačno znaš

 

u koga da gledaš

šta da misliš

 

Znaš ko si

samo ne znaš

 

kome da vjeruješ

 

 

 

Raj

 

Ovo je

pjesma o drugima

 

koji su izašli

napolje

 

i sada izgledaju

rasterećeno

 

njihova lica liče na

sretne završetke

 

bez važnih životnih poruka

bez glume

 

Njihova lica

su samo lica

 

Bezbroj tih sitnica

koje su ugravirane

 

u mojim grudima

ni večeras

 

me ne zaobilaze

 

Ne, nisam ovde

da napišem

 

kako da živim

 

Padnem li

Padaš i ti

 

Svi padamo

kao da nam je neko rekao

 

da je tako bolje

da smo tako

 

manje mi

a više nebo

 

i prah

među trepavicama

 

 

Kovac

Kovač, Dominik

 

Živi u Sarajevu

Objavljuje poeziju na internet stranicama i blogovima.

 

 

One Response to 5 pesama Dominika Kovača

  1. Odlične su, mada je vidljiv veliki uticaj Bukovskog.

    Dietrich
    17. јануара 2014. at 12:26
    Одговори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.