40 GODINA OD PUČA U ČILEU

Filed under: 2013,afirmator,broj 18 - septembar 2013 |
Salvador Aljende

Salvador Aljende

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Pre  40 godina je demokratski izabran predsednik Čilea,socijalista Salvador Aljende, oboren s vlasti. Akciju je izvela vojna hunta generala Augusta Pinočea uz pomoć CIA – e. Rezultat su bile hiljade  ubijenih u političkim čistkama i desetine hiljada prognanih. Sravnjena je, napadom avijacije, predsednička palata „Moneda“. Aljendeova sudbina nije jasna. Jedna verzija priče je da je poginuo u borbi protiv pučista prilikom opsade „Monede“dok je druga verzija da je izvršio samoubistvo jer nije želeo da im padne živ u ruke.  Pod vojnom upravom, cenzurisan i obespravljen, Čile je progovorio na referendumu 1988. godine kad je narod dao znak diktatoru da ode. Čile je bio za višepartijske, slobodne izbore i odlazak generalisimusa s vlasti.  Ipak, u Čileu se sporo gradila demokratija. Pinoče je postao doživotni senator i, samim tim, zaštićen od suda. Pokušaji britanskih i španskih humanitaraca da se privede pravdi ostali su bez uspeha.  Danas se na vlasti u Čileu nalaze neki od bivših Pinočeovih „omladinaca“. Jedan od njih, Andres Čedvik, je ministar unutrašnjih poslova. Najveći broj tela pobijenih protivnika hunte još nije pronađen, identifikovan i sahranjen. Zvanično, mnogi od njih se vode kao „nestali“. U Latinskoj Americi je veliki broj zemalja u kojima su ljudi „nestajali“. Setimo se Argentine i Goltijerijevog vojnog režima (1976-1983), eskadrona smrti u Brazilu, pokolja nad loklanim stanovništvom u San Salvadoru i ubistva nadbiskupa Romera. Iako bezočan, brutalan i, očigledno, istorijska pojava  dugog trajanja koja i danas u velikoj meri negativno određuje čileansku sudbinu, puč je opravdavan od strane neoliberalnih apologeta kao razuman gest jer je svrgnuta nestabilna Aljendeova vlada koja je , kažu, funkcionisala traljavo, preko dekreta, ometana štrajkovima i demonstracijama (koje su pomagale desničarske stranke i CIA). Bez obzira na sve, Pinoče, podržavan i hvaljen od Margaret Tačer (izrazito, zbog pomoći u ratu na Foklandima)  i Ronalda Regana je, navodno, uveo Čile u period industrijskog napretka i izgradnje. Razvoj kapitalizma, porast društvenog standarda, svrstavanje uz zapadne sile, sve su to, kažu neoliberali, mnogo krupnije stvari od hiljada izgubljenih ljudskih života.

Pesma koju ćete čuti je delo muzičara, pesnika i aktiviste  Victora Hare koji je, po priči svedoka, doveden na fudbalski stadion u Santiago De Chile sa hiljadama drugih. Vojnici su mu prebili prste na rukama a  potom ga cinično pitali da li bi mogao da odsvira nešto za svoje drugove. Hara se okrenuo prema zatvorenicima i počeo da im diriguje slomljenim, krvavim prstima . Zajedno sa zatvorenicima, zapevao je Venceremos (Pobedićemo), himnu levičarske koalicije  Narodnog jedinstva. Pučisti su ga izrešetali mašinskim puškama.

 

 

 

 

 

Počast Victoru Hari je odala američka grupa Calexico sa pesmom Victor Jara’s Hands:

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.